Muzika na dugme

Generativno kreiranje muzike pojednostavljeno je do maksimuma

Generativna muzika je kovanica koju je popularizovao Brajan Ino (Brian Eno), jedan od glavnih inovatora ambijentalne muzike, koja se odnosi na muziku generisanu najčešće softverom putem određenih algoritama i parametara. Još u vreme početka upotrebe kućnih računara, algoritamski kompozicioni softver bio je vrlo popularan. Ti programi omogućavali su korisnicima da podese specifičan set parametara i ograničenja i zavale se dok kôd ne odradi svoje i izbaci muzičku ideju. Rezultati su često ispadali više nego dobri. Međutim, zbog kompleksnosti upotrebe za početnike, a odbacivanja od strane „pravih” muzičara, generativni muzički programi sasvim nezasluženo nisu našli svoju brojnu publiku i postali su retkost, boreći se za opstanak u industriji.

Časni izuzetak je Intermorphic Noatikl, proizvod dua zaslužnog za svojevremeno popularni SSEYO Koan, već 16 godina starog roditelja čije talentovano dete imamo pred sobom.

Koncept aplikacije baziran je na određenom stepenu kontrole nad ograničenjima automatske kreacije. Šta to znači i zar bilo kakva ograničenja sama po sebi ne bi trebalo da su loša? Generativna kreacija muzike ne znači ništa ako se čin generisanja, koje je samo po sebi haotičnog karaktera, ne ograniči parametrima u okviru određenih muzičkih pravila koje gomilu nota i zvukova čine kompozicijom prijatnom za slušanje.

Noatikl nema preterano lep upravljački interfejs. Pojednostavljen je koliko je god to moguće, a elementarne funkcije poput tonaliteta, notnog opsega, dužine fraza i ritmičkih intervala podešavaju se u osnovnom prozoru. Međutim, pored njega, postoji još čak 30 prozora u okviru kojih se nalaze sva ostala podešavanja glasova koji će učiniti da iz Noatikla nikad ne izađu slične kompozicije. O kakvim je glasovima reč? Glas je instrument koji svira po generisanim instrukcijama i dolazi u nekoliko tipova.

Ritmički glas je osnovni tip glasa i u njemu fraze imaju trajanje koje je u skladu sa definisanim ritmičkim pravilima, pritom se uklapajući najbolje što mogu u strukturu takta. Podrazumeva se da je najbolje koristiti ga za instrumente koji čine ritam i relativno su repetativni, poput bubnjeva, basa ili ritam gitare. Ambijentalni glasovi sviraju note ne obazirući se na tempo i takt. Koriste se za kreiranje zvučnih tekstura i, kao što ime nalaže, ambijentalnih zvukova. Prateći glasovi prate ponašanje drugih glasova prema pravilima koje odredite i dobri su za, recimo, prateće vokale. Repeat bar glasovi funkcionišu po istom principu kao i ritmički, samo što se mogu ponavljati na osnovu prethodnih taktova, bez generisanja novih nota. Glasovi fiksiranog predloška sviraju u skladu sa uvezenim midi fajlovima. Predlošci mogu da prate pravila generativnog sekvenciranja i da se automatski adaptiraju prema korisnički određenim pravilima. Poslednji tip su slušajući glasovi koji, kao sušta suprotnost pratećim glasovima, unapred reaguju na ponašanje midi nota koje tek treba da budu generisane automatskom harmonizacijom ili aktivacijom predeterminisanih varijabli.

Onima koji bolje barataju programskim jezicima skriptovanje će biti naročito zanimljivo. Korišćenjem jednostavnog programskog jezika Lua, u okviru samog programa otvara se put ka skriptovanju i „okidanju” događaja kako bi se izbegla potpuna nasumičnost generisanja muzičkog dela i u kreaciju uvela struktura po stvaraočevom nahođenju. Događaji mogu biti prelaz između dva takta, solo u okviru kog će se u određenom vremenskom periodu čuti samo glas koji solira, bezbrojne varijacije krešenda, glisanda i mnogi drugi izrazi koji muziku čine zanimljivijom. Na taj način može se kreirati takozvani hiperinstrument u okviru Noatikla, instrument koji ima poluautomatizovani odgovor na relativno jednostavne midi komande u realnom vremenu. Pravilno kreiran i podešen, hiperinstrument će na svaku midi notu, melodiju ili akord primljene putem, recimo, midi klavijature, u realnom vremenu kreirati glasove i generisati za njih notne fraze koje su u harmonskom skladu (u okviru koji korisnik želi) sa unetim midi komandama.

Pored muzičkih fraza, na raspolaganju je i mogućnost generisanja takozvanih Midi CC (continuous controller) podataka. Uz malo kreativnog razmišljanja, Noatikl se može korisititi za kontrolu skoro svake funkcije bilo kog virtuelnog instrumenta sa midi ulazom.

Noatikl se može koristiti i kao samostalna aplikacija ili u saradnji sa bilo kojim sekvencerom, a sa većinom popularnijih je savršeno komplementaran partner. Može se sinhronizovati sa tempom domaćina ili čak kontrolisati tempo algoritmički. Podešavanje funkcionisanja sa sekvencerom koji koristite može zahtevati neka podešavanja, ali se na sajtu Intermorphica nalazi opsežno upustvo i zavidan broj video tutorijala za početnike koji rešavaju sve nedoumice.

Ono što nekako uvek nedostaje programima ovog tipa je nepostojanje randomizacije parametara. Nekome ko nema apsolutno nikakvo znanje muzičke teorije, a ima sluha (moglo bi se reći da je to možda i ciljna grupa Noatikla), mogućnost nasumičnog generisanja muzičkih dometa u okviru kojih generator deluje veoma bi koristila da među generisanim notama „iskopa” dopadljivu melodiju, izdvoji je i sopstvenim umećem ili korišćenjem nekih od tipova glasova ili hiperinstrumenta napravi pratnju ili nastavak melodije, pa čak i celo delo bazirano na samo jednoj dopadljivoj frazi.

Uzimajući u obzir prirodu generativnog muzičkog softvera, nerealno je očekivati nastanak remek-dela pritiskom na dugme. Komponovanje generativne muzike koja ima smisla i muzikalna je i dalje zahteva sluh i trud ljudskog muzičara. Iako se često primenjuju za avangardne stilove, ne postoji razlog da se ovaj moćan algoritamski kompozicioni alat ne koristi za bilo koji muzički pravac. Bilo da tražite nepredvidivost i haos u muzici ili jednostavno svež izvor inspiracije, Noatikl može da pruži i jedno i drugo, jer predstavlja jedan od najboljih programa u svojoj sferi. Rezultati su intrigantni i, još važnije, uvek muzikalni. Noatikl je idealan saradnik, sjajan izvor ideja, a pre svega siguran lek za kreativnu blokadu.

Uroš ZEČEVIĆ