Startapi

Imate ideju i znanje, ali ne i novac da je realizujete? Na sreću, postoje mnoga vrata na koja možete da zakucate

Da je u zemlji Srbiji, i u regionu uopšte, teško pokrenuti neki posao poznato je svima, ali postoji jedna delatnost sa kojom to lakše ide nego kada je reč o tradicionalnim biznisima. U pitanju je internet, i to zahvaljujući činjenici da svoj proizvod „izvozite” u inostranstvo, te da je potencijalno tržište zaista ogromno, jer kada ste online – granice ne postoje.

Kako su već pokazale domaće kompanije kao što su ActiveCollab, Nordeus, ManageWP i mnoge druge, te firme iz komšiluka (vox.io, Farmeron, GIS Cloud...), uspeh na svetskom tržištu odavde je moguć, iako nije lako stići dotle. Mnoge domaće kompanije čak su pokazale da se može uspeti i bez nekih većih početnih sredstava – poslovna metodologija bootstrapovanja, koja podrazumeva da razvijate proizvod u skromnim uslovima i sopstvenoj režiji, očekivano je plodotvorna na ovim prostorima jer su ljudi, silom prilika, morali da nauče da improvizuju.

Međutim, zavisno od vrste posla u koji biste želeli da uđete, i onda kada je reč o internetu, moguće je da će vam biti potrebna poveća finansijska sredstva pre nego što budete u stanju da sami lansirate proizvod i postanete profitabilni. Nedostatak novca je glavni razlog za mali broj startapa u Srbiji, i to uprkos činjenici da je mnogo talentovanih ljudi.

Ideja nije dovoljna

Svaki startap počiva na viziji, ideji koja se bazira na pretpostavkama. To znači da prosto izlaganje ideje, koliko god ona dobra bila, ne može da vam obezbedi investiciju. Svako ko bude voljan da razgovara s vama o ulaganju želeće da vidi i neki napredak, neke indikatore da je uspeh vašeg proizvoda moguć. Investitori to zovu trakcija (traction).

Dakle, najpre se morate potruditi da napravite betu ili, još bolje, minimalno održivi proizvod, tačnije proizvod koji ima sve potrebne funkcije da dokaže da koncept funkcioniše, ali da je za njegovu izradu potrošeno najmanje moguće vremena i resursa.

Zatim je potrebno da što pre obezbedite rane usvajače voljne da probaju vaš proizvod i da vam šalju feedback kako biste znali gde grešite i šta treba da popravite. Ako se ispostavi da stvarate vrednost svojim korisnicima, onda ste na dobrom putu za investiciju.

Svaki pomak u vidu medijske promocije, beta korisnika ili onih koji već imaju volju da plaćaju za vaš proizvod i slično jeste još jedan korak napred, tako da je preporučljivo da što više toga sami uradite pre nego što krenete u potragu za investitorom. Kada ga konačno nađete, shvatićete da novac najčešće nije jedina (a ni najvažnija) stvar koju ćete dobiti – širenje mreže kontakata, te prenošenje znanja i mentorska podrška tu su da bi osigurali uspešnost investicije. Povezivanje sa ljudima i znanje koje možete dobiti na taj način su neprocenljivi.

Kada osetite da ste ispunili ove i slične minimalne uslove, vreme je da potražite načine da obezbedite rast vašem startapu. Tada na scenu stupaju startap akceleratori, anđeli investitori i fondovi za ulaganje rizičnog kapitala (venture capital).

Startap akceleratori

Startap akceleratori su vrsta poslovnih inkubatora. Oni su specijalizovani za investiranje u startape u najranijoj fazi razvoja. Zato se ovakva novčana podrška često naziva seed investiranjem.

Akceleratori najčešće investiraju 50.000 evra, ali suma može biti i manja, pre nego što startape koji nastaju pod njihovim kišobranom predstave širem krugu investitora. Ako se startapi pokažu uspešnim posle prve faze investicije, može se reći da je samo nebo granica.

U zamenu za investiciju, startap akceleratori traže udeo u vlasništvu vaše kompanije, i to najčešće između šest i deset odsto. Kasnije, posle drugog, trećeg i ostalih krugova investiranja, taj procenat se, naravno, povećava.

Startap akceleratori nisu značajni samo zbog investicije, jer ona najčešće sama po sebi nije dovoljna. Mnogi zahtevaju ili nude kao opciju preseljenje vašeg startapa na tri ili više meseci kako bi proizvod razvijali pod okriljem mentora i savetnika. Sem eventualnih prostorija za rad, znanja i novca, ako uđete u program nekog startap akceleratora, ostvarićete i brojne kontakte sa potencijalnim investitorima, partnerima i klijentima.

Jedan od poznatijih startap akceleratora aktivnih u regionu je najveći evropski inkubator Seedcamp. Ljudi iz Seedcampa bili su u Zagrebu ranije ove godine, a priliku da prijavite svoj startap za sledeći događaj, koji će se održati u Budimpešti treće nedelje oktobra, imate do 16. septembra na adresi apply.seedcamp.com.

U regionu deluje i bugarski Launch Hub. Ovaj akcelerator će svoj sajt otvoriti za prijave nove generacije startapa tokom oktobra ili novembra (launchub.com). Launch Hub ulaže 30.000 evra u prvoj rundi, uz mogućnost daljeg ulaganja do 200.000 evra. Strateški je partner sa Seedcampom, pa su startapima koji izađu iz njihovog programa kao uspešni otvorena vrata za nove prilike, razvoj i investiranje.

Još jedan evropski akcelerator je 500 Startup, poznat po vizionarskoj podršci koju je pružio Farmeronu, startapu sa čijim smo osnivačem porazgovarali u prethodnom broju. Dejv Meklur, često nazivan superinvestitorom, osnovao je ovaj akcelerator, a on krajem oktobra dolazi u Zagreb sa svojom mrežom investitora Geeks on Plane kako bi upoznao perspektivne lokalne startape. Više informacija o tome možete naći na geeksonaplane.com.

Inače, u svetu je najpoznatiji i najveći startap akcelerator Y Combinator. Imajte u vidu to da ćete lakše upasti na Hardvard nego tamo. Ovaj akcelerator prima prosečno po jednu prijavu na jedan minut, a pod njihovim okriljem razvili su se mnogi giganti, među kojima je najpoznatiji Dropbox.

U svakom slučaju, startap akceleratora je mnogo, pa je najbolje da ih sami izguglate kako biste konkurisali svuda gde je to moguće.

Anđeli investitori

Anđeli investitori su druga česta opcija za finansiranje startapa u ranoj fazi. U pitanju su najčešće ljudi koji su i sami iz industrije u koju želite da uđete. Tako vas oni mogu najbolje razumeti.

U slučaju interneta, anđeli investitori su najčešće gikovi koji su i sami lansirali jedan ili više startapa, a sada satisfakciju imaju u pronalaženju originalnih ideja i jačanju startap kulture i ekosistema. Često se i sami angažuju u radu startapa u smislu mentorstva ili prisustva u upravnom odboru vaše mlade kompanije.

U svakom slučaju, i oni, kao i startap akceleratori, nude dosta znanja i kontakata kako bi osigurali vašu investiciju, a kada je reč o iznosu koji su voljni da izdvoje, tu nema pravila. To može biti seed investicija koja bi vam pomogla da pokrenete biznis, ali u pitanju može da bude i više novca.

Anđeli investitori često su i izvor finansiranja za startape u kasnijim fazama, kada izađu iz programa startap akceleratora. Možete ih naći na internetu ako guglate, a mi vam predlažemo da počnete sa sajtovima AngelList (angel.co), Funding Post (fundingpost.com) i GoBigNetwork (gobignetwork.com). Vredi pogledati i hrvatsku mrežu poslovnih anđela (crane.hr), kao i domaći sban.eu.

Venture Capital fondovi

Da biste dobili novac od Venture Capital (VC) fonda morate da uradite više nego u slučaju startap akceleratora i nekih anđela investitora. Ovi fondovi su specijalizovani za ulaganje rizičnog kapitala, ali u brzo rastuće startap kompanije.

Dakle, bilo bi idealno obratiti im se posle uspešnog rasta, koji je usledio nakon seed investicije. Takođe, ako je vaša kompanija blizu tačke kada će početi da ostvaruje ozbiljan profit, ali joj je za to potrebna investicija, onda su VC fondovi najbolji izbor.

To znači da VC fondovi ne ulažu u startape koji tek razvijaju svoj proizvod, već u mlade kompanije koje su već profitabilne ili su u stanju da pokažu da su ostvarile zaista ozbiljan traction$.

Međutim, poučeni iskustvom startap akceleratora, koji su pokazali da se ulaganje u najranijoj fazi i te kako isplati, javljaju se VC fondovi koji funkcionišu na hibridan način, te obezbeđuju i seed investicije.

Najbolji primer iz okruženja je VC fond koji je ujedno i startap akcelerator, bugarski Eleven (eleven.bg). Eleven.bg daje odabranim startapima investiciju od 25.000 evra u prvoj fazi, isto toliko u drugoj, a zatim može uslediti finansijska injekcija i do 150.000 evra. Takođe, fond je povezan sa brojnim investitorima i sa drugim fondovima, ukoliko vaš startap dođe do faze da postane poželjan za još krupnije investicije.

Ovaj fond će otvoriti svoj sajt za prijave tokom septembra i novembra. Odabrani startapi idu u Sofiju, gde će najmanje tri meseca razvijati svoj proizvod.

U Sloveniji postoje tri Venture Capital fonda, a najpoznatiji je RSG Capital (rsg-capital.si/en). Država pomaže startape nastale u Sloveniji finansijskom injekcijom koja je u visini ulaganja tih fondova. Čak i ako niste iz Slovenije možete da konkurišete za investiciju, s tim što će, logično, dodatna pomoć države izostati.

Startap ekosistem u toj zemlji je inače veoma jak – Slovenija ima 86 startapa sa 800 zaposlenih, a od 2008. godine do danas ukupno je investirano 40 miliona dolara venture kapitala. Jedan startap iz Slovenije stigao je čak i do Ycombinatora (doublerecall.com), dok je svakako najpoznatiji vox.io, servis koji preti da sruši Skype sa trona.

Ivan VESIĆ