Državni program

Šta tačno nudi nedavno predstavljeni Program državne podrške IT sektoru?

U Palati Srbija početkom februara predstavljen je Program državne podrške IT sektoru. Na javnoj debati povodom predstavljanja Predloga programa podrške, nastalog pod okriljem Ministarstva finansija i privrede, predstavnici softverskih kompanija izneli su svoje probleme i predloge rešenja ministru Dinkiću i njegovim savetnicima.

Program predviđa podršku u četiri osnovna segmenta: za startape, autsorsing firme, razvoj i izvoz originalnih proizvoda i razvojne centre multinacionalnih kompanija.

Do 25.000 evra za startape

Čini se da je komponenta vezana za startape i najvažnija, imajući u vidu perspektivu podrške tehnološkog startap preduzetništva, što podrazumeva prodaju internet i softverskih proizvoda globalnom tržištu.

Da bi država pomogla jačanju startap ekosistema, mlade tehnološke kompanije imaće pristup seed kapitalu iz državne kase, ali na jedan drugačiji način. Naime, sredstva se neće dodeljivati direktno startapima, već njihovim invesitorima, koji poseduju kredibilitet i iskustvo u ulaganjima ovog tipa.

Startapima se uz ulaganje investitora može dati do 25.000 evra podrške.

Autora programa Dejana Restaka pitali smo na osnovu čega smatraj da će ovakav pristup biti efikasniji od direktnog davanja granta startapima.

„Država se ovoga puta opredelila da minimizira, praktično ukine subjektivizam ekspertskih komisija i da selekciju prepusti kompetentnim investitorima, koji već imaju dokazanu metriku u ovoj oblasti”, objašnjava Restak, i dodaje da su „osnovni uslovi da investitor ima iskustva u ovom domenu, da je ranije ulagao u tehnološko preduzetništvo, da ima dobre rezultate, što znači da ima kompetencije i interes da napravi kvalitetnu selekciju startapa koje ima smisla podržati”.

Na taj način država praktično pruža dodatnu podršku startapima koji su već zreli za investiciju i imaju investitora, oslanjajući se na njihovu ekspertizu i pozitivnu odluku kao način da verifikuje stručnost i opravdanost granta.

Dodela podsticaja se, inače, vrši na osnovu javnog poziva, koji je otvoren tokom cele godine. Na javni poziv mogu da se odazovu i domaći i strani investitori, kao i mikro i mala preduzeća.

Odluku o podsticaju donosi ekspertska komisija, koja ocenjuje da li investitori zadovoljavaju uslove javnog poziva na osnovu kriterijuma i podnetih dokaza koji podrazumevaju reference, iskustvo, uspešnost investiora, sposobnost ulaganja u produženom periodu, tržišni potencijal projekta, sposobnost tima za realizaciju itd.

Podsticaj ne može biti veći od 50 odsto ukupno odobrenog budžeta projekta, a najviše 25.000 evra. Primalac ima obavezu da posluje u Srbiji najmanje 12 meseci, a finansiranje se vrši po principu refundacije opravdanih troškova (oprema, plate, obuka i slično).

Međutim, da li je startapima koji su već sami obezbedili seed investiciju potrebna dodatna podrška? Prema Restaku, i tvorci programa imali su to pitanje na umu, a odgovor su dobili od onih koji su već dobili seed: „Postoje mišljenja da je ovaj deo programa suvišan, odnosno da kada startap jednom nađe seed, dodatni kapital mu onda nije ni potreban. Mislim da je to vrlo sporan stav koji smo validirali sa preduzetnicima koji su nekada dobili seed. Svi oni koji su nekada primili seed znaju koliko bi značilo da su tada dobili duplo veći iznos bez dodatnog odricanja vlasništva.”

Podsticaj za investitore

Restak takođe ističe da se ne sme zaboraviti na to da je ovo podsticaj ne samo za startape već i za njihove investitore. „Zamislite investitora koji razmišlja o tome da uloži u desetak kvalitetnih startapa u Srbiji. Dakle, red veličina više od 200.000 evra. Čini se da bi za takvog investitora dodatnih 200.000 predstavljalo ozbiljan vetar u jedra. To smo takođe proverili sa samim investitorima iz ove oblasti. Osim toga, tu je i program edukacije, infrastruktura u inkubatorima, te bi tako država praktično dala dodatnu podršku kompletnom ciklusu nastajanja jednog startapa.”

Zato je jedna od ideja programa da startapima bude lakše da u „prijateljskoj klimi za investiranje” dođu do zainteresovanih investitora. Prema Restakovom mišljenju, neće proći mnogo vremena a investitori će znati za priliku koja im se pruža u Srbiji. „Svi – preduzetnici, NVO, država, inkubatori moći će da se obrate investitorima sa kojima imaju neke kontakte i da im kažu da će, ukoliko u startape u Srbiji ulože, na primer, 100.000 seed investicije, država bespovratno dati još toliko”, objašnjava Restak, i dodaje: „To je dobar povod da investitori dodatno razmisle o ulaganju u startape u Srbiji, sasvim izvesno dobar povod da se zainteresuju i pogledaju šta je to zanimljivo među startapima u Srbiji, a, što da ne, i u regionu, jer je moguće da neko sa, na primer, idejom iz Bugarske dođe ovde i registruje firmu zbog državne pomoći.”

Korist i za regionalne startape

Startapi koji potencijalno mogu da dođu iz regiona dodatnu korist, sem u finansijskoj pomoći, mogu da nađu i u postojanju poslovnog inkubatora.

Program državne podrške, naime, podrazumeva i posebna sredstva koja su namenjena poslovnim inkubatorima. Na konkurs mogu da se jave inkubatori i druge organizacije sa iskustvom u organizovanju obuka i razvijenim programima.

Država tako neće imati direktan uticaj na inkubatore: „Neće država kreirati ništa što već ne postoji, nije uspešno i ne daje rezultate. U Srbiji danas postoji nekoliko inkubatora, koji u ograničenim uslovima daju neočekivano dobre rezultate. Podrška je namenjena njima sa ciljem da skaliraju svoje aktivnosti. Kako će oni dalje razvijati svoju strategiju, u to država nema nameru da se meša”, objašnjava Restak.

Edukacija

Dok Srbiji ne nedostaje talenta i znanja, pa firme za autsorsing i predstavništva stranih tehnoloških kompanija nemaju problema sa tim, malo je onih koji se odlučuju da sami pokrenu svoj biznis u nesigurnom okruženju. A upravo više takvih potrebno je startap ekosistemu.

Država, što se edukacije i spajanja sa investitorima tiče, predviđa podršku organizacijama sposobnim da pomognu izdradnji domaće startap zajednice. Restak ističe da su edukacija i povezivanje najvažnije stavke programa: „Lično mislim da bi država više sredstava trebalo da nameni toj komponenti nego, recimo, subvencijama”.

On dodaje da tako razmišlja jer je osnovni problem u Srbiji postojanje malog broja investment ready startapa: „Dakle, potreban je rad na edukaciji i networkingu. Ko će se baviti time? Država sigurno ne, jer niko ne očekuje da ima potrebna znanja u ovom domenu, niti bi bilo koja država to trebalo da radi. Međutim, država može da podrži organizacije koje su u ovoj oblasti već postigle odlične rezultate, a one u Srbiji postoje. To je sasvim slična priča kao sa inkubatorima. Država daje podršku i ne meša se u strategiju. Čini se da je to ideal kome je startap zajednica Srbije sve vreme težila.”

Podrška IT-a Programu

Za državni Program zainteresovane su i uspešne domaće kompanije. Sem poreskih, zakonskih i drugih olakšica, javila se prilika za razvoj startap laboratorija i sličnih programa koji bi omogućili uspešnim firmama da pronađu talente i otvore nova radna mesta.

„Već nakon promocije Programa preduzetnicima, predstavnici najvećih kompanija u IT sferi izrazili su spremnost da podrže kreiranje startap laboratorija i sličnih programa. Za njih je to velika prilika da dođu do novih stručnjaka, a svakako i do projekata i ideja koje mogu inovirati njihove biznise”, objašnjava Restak, i dodaje: „S druge strane, izuzetno im je važan fokus čitave startap zajednice na ovaj projekat, jer im je to prilika za građenje pozitivnog imidža sopstvenog brenda.”

Na debati u Palati pravde čuli su se i konkretni predlozi. Predstavnici nekih kompanija skrenuli su pažnju na to da se Program odnosi na startape koji prodaju proizvod, ali ne i na one koji posluju na internetu, poput Limunda ili Infostuda. To znači da takve firme ne bi imale olakšice koje se tiču zapošljavanja programera, iako uspešno posluju i zapošljavaju veliki broj ljudi sa takvim znanjima.

Ivan VESIĆ