Ko se brine o Linuxu?

Linux je kernel otvorenog koda i osnova mnogih slobodnih operativnih sistema. On je dostupan svima, bez naknade i u skladu sa odredbama GPLv2 licence. Od njegovog nastanka 1991. godine, rast i razvoj Linuxa išao je neverovatno brzo, a zajednica okupljena oko ovog projekta neprestano je rasla i jačala, pod oštrim okom i još oštrijim jezikom Linusa Torvaldsa, tvorca i prvog čoveka Linuxa. Uporedo sa ovim razvojem širio se i čitav ekosistem slobodnog softvera, u tehničkom, naučnom, poslovnom i društvenom smislu, što se najbolje vidi kroz veliki broj pojedinaca i organizacija koje učestvuju u njemu. Tako je i Linux brzo postao projekat ogromnih dimenzija i prerastao mogućnosti jednog čoveka da njime uspešno upravlja u svim sferama, pogotovu kada je ta osoba, pre svega, inženjer koga najviše interesuje tehnički aspekt razvoja Linuxa.

Ovde na scenu stupa organizacija po imenu The Linux Foundation (Linux fondacija), koja je na sebe preuzela zadatak logistike svih onih pratećih segmenata koji neminovno proističu iz velikog i važnog projekta kakav je Linux. Linux fondacija je neprofitna organizacija koja za cilj ima „promovisanje, zaštitu i unapređivanje Linuxa”. Nastala je 2007. godine spajanjem dve srodne organizacije – FSG (Free Standards Group) i OSDL (Open Source Development Labs), koja postoji još od 2000. godine. Generalno gledano, ona se brine o svim onim sporednim, ali ipak vrlo bitnim segmentima koje Linux sa sobom donosi. Kada pogledate broj ljudi, organizacija, kompanija, naučnih i državnih institucija povezanih na neki način sa samim projektom, shvatićete koliko je to obiman i kompleksan sistem. Iz tih razloga Linux fondacija pruža podršku razvijanju Linuxa kroz različite programe, o kojima ćemo nešto kasnije detaljnije pričati. Za početak da se upoznamo sa ljudima iz ove fondacije i vidimo kako ona funkcioniše.

Trenutno funkciju izvršnog direktora fondacije obavlja Jim Zemlin, a u tome mu pomaže menadžerski tim direktora zaduženih za određene operacije (marketing, razvoj, komunikacije, pravni sektor i sektor za komercijalni razvoj). Ovaj tim nadgleda upravni odbor od 16 članova, koje mahom delegiraju kompanije uključene u rad fondacije. Statutom Linux fondacije uređena su pitanja međusobnih odnosa i ostali aspekti rada. Iako neprofitna, Linux fondacija ne može da funkcioniše bez finansijskih sredstava, a ona se u najvećoj meri obezbeđuju od članarine i donacija. Tu su svakako najbitnije članarine kompanija, koje su podeljene u tri kategorije članstva u skladu sa godišnjim iznosom koji plaćaju. Silver članovi uplaćuju 5.000 do 20.000 američkih dolara, Gold članovi 100.000 američkih dolara, a Platinum članovi, koji drže i većinu mesta u upravnom odboru, godišnje izdvajaju 500.000 američkih dolara za članstvo. Značaj koji razvoj Linuxa i Linux fondacija imaju najbolje pokazuje spisak Platinum članova – Fujitsu, HP, IBM, Intel, NEC, Oracle, Qualcomm i Samsung, a prisutne su i mnoge druge poznate firme (njih više od 150). Članarina omogućava firmama aktivnu ulogu u razvoju Linuxa i druge pogodnosti, a pojedincima lakši i jeftiniji pristup različitim programima, projektima i materijalima koje Linux fondacija objavljuje.

Sigurno se pitate gde je u celoj priči Linus. Tehnički aspekt razvoja Linuxa i dalje je u potpunosti u njegovoj nadležnosti. Pored aktivnog rada na kodu, zajedno sa ostalim programerima uključenim u projekat, on upravlja i celim procesom i donosi odluke bitne za razvoj kernela (o čemu ćemo više pisati u posebnom članku). Bitno je naglasiti da Linux fondacija od 2003. godine sponzoriše rad Linusa Torvaldsa (i nekolicine drugih) kako bi on nesmetano i bez spoljnih uticaja mogao da se posveti tom poslu, što je ujedno i jedan od ciljeva fondacije. Mada trenutno najvažnija, Linus nije jedina osoba uključena u razvoj Linuxa. Fondacija širom sveta organizuje konferencije okupljajući developere i zainteresovane organizacije i pojedince. Tu se održavaju predavanja, radionice i prezentacije rešenja baziranih na Linuxu, što sve doprinosi njegovoj promociji i popularizaciji. Pored toga, veliki broj nezavisnih projekata otvorenog koda dobija finansijsku i tehničku pomoć iz sredstava fondacije.

I sama Linux fondacija vodi nekoliko značajnih projekata i radnih grupa, koje dopunjavaju i povećavaju funkcionalnost Linuxa ili se bave nekim proizvodom baziranim na njemu. Najsvežiji je slučaj onemogućavanja upotrebe Linuxa na sertifikovanim Windows 8 računarima sa uključenom opcijom UEFI Secure Boot, gde je fondacija obezbedila javno dostupno rešenje, a pomenimo još neke: Linux Standard Base (standardizacija Linux distribucija), OpenPrinting (podrška za štampače kroz CUPS), Automotive Grade Linux (automobilski „infotainment” sistem), Tizen i MeeGo (prenosni i pametni uređaji) i druge. Još jedan vrlo značajan segment koji ova fondacija pokriva jeste pravna pomoć open source projektima. Iako po svojoj prirodi Linux i drugi softver otvorenog koda jeste slobodan za distribuciju i upotrebu, nije redak slučaj da se slobodne licence prekrše. Takođe, velike kompanije koje razvijaju vlasnički softver neretko pokušavaju da, zloupotrebljavajući patentno pravo, ugroze male i nezavisne projekte. U oba slučaja Linux fondacija pruža materijalnu i pravnu pomoć, a uz to je zadužena i za upravljanje zaštićenim imenom Linux, koje je vlasništvo Linusa Torvaldsa. Isto tako, vrlo važan segment rada jeste i obuka kroz različite online kurseve ili organizovana predavanja, bilo plaćena bilo putem slobodno dostupnog materijala. Kako potražnja za kadrovima sa znanjem slobodnih tehnologija raste, zainteresovani mogu nakon završene obuke i stečenog sertifikata brzo da povrate uloženo vreme i novac.

Kao što možete da vidite, projekat kakav je Linux veoma je glomazan i obiman, tako da organizacija koja se brine o tome da sve bude kako treba, a Linux fondacija to i jeste, nije samo puki hir već neminovnost i potreba.

Goran STRIČIĆ