Selidba u oblake sa ukusom vanile

Iz sekcije Apps pristupa se instaliranim programima

Kada je u leto 2009. godine najavljeno da se radi na projektu Chrome OS, razni „stručnjaci” predskazali su skori propast kompanije Microsoft, te odlazak njenog Windowsa u penziju. Za to je, navodno, trebalo da se postara Googleov tim stručnjaka, koji je počeo sa radom na sasvim neuobičajenom operativnom sistemu. Lagan, okretan i ka oblacima orijentisan, Chrome OS trebalo je da udari na polje prenosnih računara i mobilnih uređaja, te da se tokom vremena preseli i na desktop.

Godine su prolazile, a Chrome OS viđen je tek kako se stidljivo druži sa Chromebookovima, za čije postojanje nisu čuli ni prodavci u bolje opremljenim IT dućanima. Koncepcija startovanja za svega nekoliko sekundi, dostupnost na hiljade aplikacija, i to odmah i bez instalacije, Linux jezgro, te gratis isporuka uz uređaj nije baš nešto preterano uspešno prošla kod korisnika. Za takvo stanje stvari i te kako je kriv sam Google, koji kao da još ne zna šta će tačno da uradi sa ovim operativnim sistemom. Očigledno je da selidba u oblake ne ide tako brzo, korisnici se teško odriču stečenih navika, a valja gurati i Android, koji kao da je iz vedra neba pao u celu priču.

Flow, Citrus, Vanilla...

Prvi susret sa operativnim sistemom ne izgleda obećavajuće

Milione ljudi širom sveta kopkalo je šta je to Google zapravo zamislio i dokle je stigao sa implementacijom svojih ideja. Nažalost, Chrome OS zaživeo je isključivo kao zatvoreni komercijalni projekat – operativni sistem koji se ekskluzivno isporučuje proizvođačima hardvera da ga instaliraju na svoje Chromebookove. S druge strane, programski kôd je open source karaktera i dostupan je javnosti za preuzimanje, preradu i distribuciju, pa je otuda još više čudna njegova krajnja nedostupnost.

Javni projekat nosi naziv Chromium i, verovali ili ne, pao je na pleća jednog (tada) dečkića od 17 godina, koji je udarnički radio na njegovim izdanjima. Lijam Mekloflin (Liam McLoughlin), javnosti poznatiji kao Hexxeh, godinama nas zatrpava novim verzijama Chromiuma. Flow je prva od njih za koju se može reći da donosi nekakvu upotrebnu vrednost. Citrus je već bio namenjen širokom krugu ljudi i najrazličitijem hardveru, dok je Vanilla sve što danas imamo kada je open source verzija Chrome OS-a u pitanju. Buildovi se nižu kao na traci, praktično svakog dana, i u momentu pisanja teksta aktuelna verzija nosila je oznaku 3649 (2. februar).

Instalacija

Ovako izgleda Chromiumov Task Manager

Dobri Hexxeh postarao sa da Chromium mogu da probaju svi, i to bukvalno! Postoje posebni paketi za Windows, Mac OS X i Linux, a poslastica je to što je sve moguće pokrenuti i iz virtuelne mašine. Na meniju se nalaze „slike” za VMWare i Oracleov VirtualBox.

Vanilla se ne instalira, već radi direktno sa USB stika kao klasična Live distribucija. Da biste je postavili na prenosnu memoriju potrebno je da preuzmete program po imenu Image Writer for Windows (launchpad.net/win32-image-writer, 5,4 MB), pošto se Chromium skućio u IMG datoteci koju ovaj program pretače u butabilan oblik. Naravno, ovde se uviđa prvi problem, koji se ogleda u tome da će operativni sistem na ovaj način moći da probaju samo vlasnici računara čije matične ploče podržavaju podizanje sistema sa USB fleš diskova. Ako to nije moguće, ipak ostaje opcija pokretanja iz virtuelne mašne. Na kraju, korišćenje Image Writera svodi se na odabir IMG datoteka, setovanje slova koje reprezentuje fleš memoriju i potom pritiskanje tastera Write za otpočinjanje procesa kopiranja. Hexxeh preporučuje USB memorije veličine 4 GB, s obzirom na to da je otpakovana slika sistema velika 2,3 GB.

Chromium se na USB stik prebacuje uz pomoć programa Image Writer. Postupak je brz i bezbolan

Za koju god varijantu da se odlučite, pripremite rezervni set živaca. Naime, Chromium se pokazao kao tvrd orah i pravio nam je probleme i u virtuelnoj mašini i sa USB-a. U prvom slučaju, veoma je važno da odaberete pravi mrežni adapter jer, kao što znate, ovaj OS je web based i neće se mrdnuti dalje od login ekrana ukoliko „ne oseti” da postoji aktivna internet konekcija. Pod VirtualBoxom dobitno setovanje podrazumeva odabir Intel PRO/1000 MT Desktop (82540EM) adaptera. I u slučaju VMWarea moraćete da primenite trik. U ZIP arhivi koju preuzmete sa interneta pronađite konfiguracioni fajl ekstenzije VMX (ne možete pogrešiti, postoji samo jedan) i kao poslednji red upišite ethernet0.virtualDev = „e1000”. Problem sa žičnim povezivanjem na net će nestati.

Startovanje sa USB-a, umesto da klizi kao sok niz grlo, uvalilo nas je u još veći problem. Nismo jedini koji su se zaglavili u tzv. Kernel Panic petlji koja onemogućava podizanje sistema. Izgleda da je Chromium veoma probirljiv po pitanju hardvera i odbija da se butuje kada mu nešto nije po volji. Stvar može da se „ispegla” ukoliko u POST ekranu pritisnete taster ’Esc’. Na taj način ćete prekinuti boot sekvencu i dobićete mogućnost ručnog upisivanja startup komande. Ukucajte chromeos-usb.A root=/dev/sdc3 i okušajte sreću. Nama se po pritiskanju tastera ’Enter’ već posle nekoliko sekundi pojavio Chromium logo.

First contact

Živi bili pa videli, iz Chromiuma možete i da se igrate

Prvi susret sa operativnim sistemom deluje obeshrabrujuće. Siva pozadina i launcher (ekvivalent taskbaru) prilepljen za donju ivicu ekrana su sve što vidite. Skroz levo dole je dugme Chromium, do njega se nalazi ikonica Apps, koja neodoljivo podseća na onu iz Androida, a otvara ekran sa instaliranim aplikacijama (što je i ovde slučaj), dok se desno nalazi ikonica notification (više liči na chat balončić), sat i ikonica avatara.

Pozivanjem kontekstnog menija pojavljuje se mogućnost postavljanja wallpapera i repozicioniranje launchera do neke od preostalih ivica ekrana. To je sve! Funkcije koje smo navikli da vidimo u Windowsu, pa čak i Linuxu, naprosto ne postoje.

Chrome je Chromium

Chrome web prodavnica je osnovni (i jedini) izvor aplikacija za Chromium

S obzirom na to da se dugme Chromium nalazi baš tamo gde i njegov Start ekvivalent u Windowsu, logično je da ostatak sadržaja potražimo baš tu. Umesto spiska instaliranih programa i sistemskih opcija, podiže se browser Chrome! Ukoliko ste „naredili” operativnom sistemu da sinhronizuje podatke s vašim Google nalogom, na ekranu će se pojaviti lista omiljenih destinacija, korišćene ekstenzije i slično. Klikom na dugme Settings uviđa se da ipak nije u pitanju „običan” browser i da se ispod haube nalaze funkcije za setovanje WiFi i žične konekcije, podešavanje okretnosti mouse pointera, promenu vremenske zone, postavljanje desktop tapeta i aktiviranje tema, pa čak i pristup pojednostavljenom Task Manageru. Inače, sekciji Settings može da se pristupi i tako što kliknete na sat, a treba napomenuti to da se odatle vrši i shutdown sistema, kao i njegovo zaključavanje.

Aplikacije

Operativni sistem bez aplikacija je mrtav operativni sistem. Ukoliko planirate da se zevzečite sa Chromiumom, dobro zapamtite adresu chrome.google.com/webstore. U pravu ste što vam se ona čini poznatom, jer je u pitanju dobro znana Chrome prodavnica koju koristimo za preuzimanje ekstenzija za Googleov internet pretraživač. Međutim, ukoliko ste casual Windows korisnik, verovatno niste ni primetili da se ovde, pored ekstenzija i tema za Chrome, može naći i sijaset različitih programa i igara. Upravo oni čine bazu i za Chromium, a instaliraju se praktično na isti način kao i pod Windowsom. Na raspolaganju je ukupno devet kategorija, među kojima se nalaze programi za poslovne i kućne korisnike, alati za pristup društvenim mrežama, ostvarenja za upravljanje poslovnim okruženjem, alati za programere itd. Velika je verovatnoća da za mnoge stavke iz ove prodavnice nikada niste ni čuli, ali baš u tome leži lepota Chromium sveta – koristićete nešto novo na jedan sasvim drugačiji način. Kada su poznati alati u pitanju, na spisku pronalazimo Gmail klijent, YouTube aplikaciju, Google Drive, Dropbox, Evernote, TweetDeck, Google Maps, Picasa, Autodesk Homestyler, Google+, Pixlr-o-matic, Hotmail, AutoCAD WS, SkyDrive, Facebook...

Što se tiče igara, na meniju se uglavnom nalaze jednostavnije „zezalice”, pa prodavnica u ovom segmentu podseća na Play Store i ostale mobilne komplemente. Ipak, među stotinama ostvarenja pronašli smo i neke veoma poznate igre. Tu su Angry Birds, Fieldrunners, Bejeweled, Cut the Rope, Flow, Arcane Legends, Top Eleven, Gun Bros, Need for Speed i duge. Kad se sve sabere i oduzme, ponuda uopšte nije loša te, što se tič softvera, ne treba očekivati prevelike probleme. Barem ukoliko Chromium ne želite da pretvorite u Windows.

Chromium pada na ispitu kada je u pitanju multimedija. I to ona lokalno uskladištena. Strimovanje materijala, slušanje online muzike i gledanje video klipića ne bi trebalo da predstavlja nikakav problem, ali je zato reprodukcija uskladištenog materijala problem. Ne postoji način da pustite ni MP3 pesmu, a kamoli numeru pohranjenu u nekom egzotičnom formatu. Ista stvar je i sa video klipovima, gde nema podrške ni za DivX/XviD komplemente, a kamoli za sveprisutni MKV. Ovde se jasno vidi orijentacija operativnog sistema ka online sadržaju, i to je naprosto tako. S obzirom na to da je i u drugim segmentima Chromium ovako orijentisan, to ne dolazi kao preveliko iznenađenje.

Ovde je važno da pomenemo i sekciju Apps, čije se pozivanje vrši pritiskanjem dugmeta parkiranog na launcheru. Sve aplikacije koje ste instalirali nalaze se tu i odatle ih pokrećete. Međutim, Apps služi i za pozivanje browsera, direktno otvaranje Chrome prodavnice, a ima i ugrađenu Search rutinu. Odavde se aplikacije mogu i deinstalirati, mogu se pinovati na launcher, postoji mogućnost određivanja da li će se otvoriti kao tab (pinovan ili ne), poseban prozor ili preko celog ekrana. Opcijama se pristupa putem kontekstnog menija, koji se poziva pritiskom desnog dugmeta miša iznad željene ikonice. Još nešto, Apps hostuje i direktorijum Files, u kojem se pohranjuju lokalno uskladišteni fajlovi, ali iz kojeg se vrši i pristup Google Driveu i online čuvanim datotekama. Inače, Chromium donosi podršku za automatsko otvaranje svekoliko korišćenih skladišnih formata (slika, recimo), a ima i podršku za interno arhiviranje (čitaj: sabijanje) datoteka.

• • •

Godine 2009. Chrome OS je obećavao. Ma, nudio je revoluciju u poimanju rada operativnih sistema. S ove distance donekle i možemo da razumemo one koji su predviđali nestanak klasičnih OS-ova i prelazak u oblak. To je nekako bio logičan sled stvari. Pošto se to ipak nije dogodilo, ćurak se okrenuo na drugu stranu. Postavlja se pitanje šta će nam ovako koncipiran OS? Za scenario „sve svoje u online vreći držim” očigledno nismo spremni, pa nam internet terminal Chromium nije ni potreban. Ovaj OS je upravo to. On se oslanja na web aplikacije koje Google gura, nije da nije, ali ih je, na kraju krajeva, ipak premalo. To umnogome ograničava upotrebnu vrednost i gura projekat ka malobrojnim gikovima željnim eksperimentisanja i suvislog expiriencea.

Neko će pomisliti da je zgodno ovaj sistem iskoristiti za starije mašine, pogotovu vremešne laptopove, i tako ih pretvoriti u internet radne stanice ili možda multimedijske centre. Nažalost, i to je daleko od mogućeg. Chrome OS jeste „skočan” i okretan, u lokalu drži samo ono neophodno a ostatak „povlači” sa Mreže, brzo se podiže i još brže opšti sa korisnikom. Međutim, kolje ga nedostatak sadržaja i mušičavost kada je u pitanju podrška za hardver različitog tipa, a to bi u pomenutim slučajevima bilo od krucijalne važnosti. O multimedijskim mogućnostima, te problemima sa licencama nećemo ni da počinjemo. U oba slučaja, svakako, postoje kvalitetnije alternative.

Šta će se dogoditi sa Chrome OS-om (samom tim i sa Chromiumom)? Budućnost ne izgleda svetlo, ali ko zna šta nam zapravo donosi. Nama se čini da je projekat osuđen na propast i da će se neprimetno ugasiti. S druge strane, toliko se puta do sada pokazalo da je predviđanje događanja u IT univerzumu nezahvalna stvar. Šteta što nemamo kristalnu kuglu...

Vladimir PISODOROV