Digitalizacija TV signala u Srbiji

Nakon mnogo oprečnih najava tokom prethodnih godina, konačno je počela finalna faza realizacije ovog projekta.

Digitalizacija TV signala u Srbiji i prosečan korisnik, gledalac televizijskih kanala... Da li to treba prosečnom korisniku? Šta će se promeniti? Da li TV u prosečnom srpskom domaćinstvu podržava to? Kako to da tanki TV u prosečnoj dnevnoj sobi ne podržava digitalizaciju ako korisnik ima „taj DVB-T”? Hoće li biti potrebna ta kutija za prijem na kablovskom operateru prosečnog korisnika?

O digitalizaciji su mnogi čuli po koju reč na „Dnevniku”. Znaju da će se to desiti, jer kažu da mora to da se uradi, ali šta i kako, to vam retko ko može reći.

Bez želje da širimo priču od Kulina bana i vraćamo se na prapočetke digitalne televizije u svetu i kod nas, pišemo ovaj članak sada jer je vremena ostalo još samo malo, kako bi bar nekome razjasnili mnogobrojne nedoumice.

Činjenice

Srbija je u obavezi da do 17. juna 2015. godine ugasi analogne TV predajnike i pređe na digitalno emitovanje TV signala. To je međunarodna obaveza preuzeta još 2006. godine.

Prelaskom na digitalno emitovanje, omogućiće se kvalitetniji prijem slike i zvuka, uključujući i HD rezoluciju, kao i dodatne mogućnosti poput izbora titlova.

Prelaskom na digitalno emitovanje, oslobodiće se deo spektra koji će moći da se iskoristi za druge usluge – četvrtu generacju mobilne telefonije sa još bržim internetom. Prihod koji države inkasiraju prodajom licenci za oslobođeni deo spektra naziva se popularno „digitalna dividenda”.

Da bi digitalni signal mogao da se „uhvati” neophodno je imati odgovarajući TV prijemnik ili eksterni prijemnik poznatiji pod opisnim nazivom na engleskom jeziku: „set top box”. Poželjno je imati i antenu prilagođenu prijemu digitalnog signala.

Čak milion domaćinstava u Srbiji (38 odsto) TV program prati preko sobnih i krovnih antena i njih će jedino kačiti proces digitalizacije.

Prvog septembra počeo je prelazni period u kome će biti i digitalnog i analognog signala. Srbija je podeljena na tri zone i u tim zonama analogni signal će se gasiti 1. marta, 1. aprila i 1. maja redom. Prva zona obuhvata predajnike Avala, Vršac, Kikinda, Rudnik – Crni vrh Jagodina, Subotica-Sombor i Čot-Venac. Druga zona obuhvata predajnike Besna Kobila i Tupižnica dok treća zona obuhvata Deli Jovan, Jastrebac, Kopaonik i Tornik-Ovčar.

Danas 93 odsto stanovnika Srbije može da prima digitalni signal korišćenjem mreže koja je već u funkciji. Plan je da 180.000 najsiromašnijih porodica dobije besplatno eksterne prijemnike.

Prvobitno procenjen iznos ulaganja u digitalizaciju iznosio je 75 miliona evra, ali će na kraju biti uloženo samo 39 miliona evra. Procena je da će od „digitalne dividende” država inkasirati 100 miliona evra.

Status i planovi

Sav digitalni program će se emitovati putem predajnika državnog preduzeća JP „Emisiona tehnika i veze”. Na taj način, uvešće se red u sistem predajnika i obezbediće se da ne bude smetnji između predajnika različitih emitera. Ujedno, stanice neće imati direktne troškove kupovine predajnika, već će tokom eksploatacije plaćati iznajmljivanje kapaciteta.

Možda je nekome zasmetalo zašto je država rešila da napravi još jedno javno preduzeće u oblasti gde su emiteri već imali iskustva i ulaganja, no s obzirom na to da većina emitera ne bi bila u stanju da plati novu opremu i na prirodu emitovanja digitalnog signala u multipleksu ovako je svakako bolje. Jedan od razloga je i pomoć EU u iznosu od preko 10 miliona evra, od čega je preko osam miliona bilo u opremi. Po kakvom bi se modelu ta oprema raspodelila stanicama?

Srbija je sa celom pričom dosta kasnila. Razlozi su bili različite prirode. Od tehničkih problema na tornjevima za emitovanje, preko nedovoljne političke volje do možda najvećeg problema – nedostatka slobodnog spektra za izgradnju inicijalne mreže. Gašenjem TV Avala tj. oduzimanjem nacionalne licence, nedostajući prostor u spektru je oslobođen. Međutim, po zakonu je tadašnja RRA bila obavezna da slobodnu licencu dodeli na tenderu. Zbog toga je tender dva puta ponavljan i dva puta nije izabran nosilac licence. Na kraju je razum preovladao i nastavilo se sa izgradnjom digitalne mreže.

Iako na osnovu svih navedenih brojki i činjenica deluje kao da je najveći deo posla gotov, to baš i nije istina. Naime ovih dana se očekuje potpisivanje ugovora sa EBRD o 24 miliona evra neophodnih za nabavku opreme. Pre neki dan je objavljen poziv za iskazivanje interesovanja za projekat menadžmenta i implementacije prebacivanja na digitalno emitovanje (www.ebrd.com/english/pages/project/psd/2014/46114.shtml). Na osnovu opisa u pozivu, deluje kao da je projekat u nekoj ranoj fazi i iskreno se nadamo da će ovog puta zaista sve biti prema najnovijem planu dešavanja. Videvši opis neophodnih poslova u pozivu, prosečan građanin će se zapitati da li je stvarno moguće da je sve to potrebno da bi se preostalih 7 odsto stanovništva pokrilo digitalnim signalom.

Takođe, podatak da je vrednost projekta 47,2 miliona evra, od čega je kredit EBRD-a 24 miliona, dovodi u sumnju podatak da će u celu digitalizaciju biti uloženo samo 39 miliona evra.

Žig „Digital TV”

Srbija je jedna od prvih zemalja koja je usvojila noviji standard DVB-T2, koji za razliku od originalnog DVB-T, koji je koristio MPEG2 kodiranje slike, koristi moderniji MPEG4. Zbog toga, veliki broj TV uređaja koji su kupovani prethodnih godina nije podržavao novi standard. Aparate sa starim standardnom je bilo lakše naći, a obično su bili i jeftiniji pa su uvoznici masovno uvozili aparate bez osvrtanja na DVB-T2 podršku.

Država se sada konačno setila da održi sastanke sa uvoznicima opreme. Rešila je da izvrši sertifikaciju aparata tako što bi svi uređaji kompatibilni sa DVB-T2 standardom bili označeni nalepnicom „Digital TV”. Iako ovo možda nekome deluje suvišno, na ovaj način će neupućeni kupci biti zaštićeni od dovođenja u zabludu. A ruku na srce, mnogi proizvođači, čak i na uređajima koji podržavaju DVB-T2, pišu DVB-T i jedino ako nađete reč MPEG4 negde u dokumentaciji možete da se nadate da je uređaj kompatibilan sa budućim sistemom u Srbiji.

Nezadovoljni će biti samo oni koji su prethodnih godina kupili moderan TV prijemnik sa digitalnim prijemom koji nije kompatibilan sa našim budućim sistemom. Pri tome, prodavac ih nije upozorio a država ih nije zaštitila na vreme „Digital TV” žigom.

Dušan DINGARAC