Muzički veb portali u Srbiji

Kako je internet spasao muzičko novinarstvo u Srbiji

Kultura u Srbiji nikada nije mogla da se pohvali posebnim medijskim tretmanom (koji inače zaslužuje). Relativna rasprostranjenost interneta u Srbiji (55,8% domaćinstava ima internet priključak, nalazi su Republičkog zavoda za statistiku iz 2013. godine) donekle menja situaciju na ovom polju. Osvrnimo se na onaj segment kulture sa kojim smo nesvesno svakodnevno u kontaktu – na muziku. Takozvani mainstream deo muzičkog ekosistema Srbije uživa veoma dobru pokrivenost u medijima (koji su takođe mainstream). Budući da muzičku scenu jednog društva ne čini samo pomenuti komercijalni deo, nameće se pitanje – „Šta je sa alternativnim umetnicima?”

Tu uskače internet. Duhovni naslednik kultnih časopisa kao što su „Džuboks” i „Ritam”, Popboks, prestao je prošle godine sa radom usled, kako su sami naveli, „sužavanja i deprofesionalizacije domaće popkulturne scene koja je bila predmet našeg interesovanja, preko neatraktivnosti ovakvih poduhvata za reklamno tržište, do seobe online čitalaca na socijalne mreže”. Posle skoro devet godina rada, kultni Popboks.com je postao adresa na kojoj se od 25.08.2013. godine ne ažuriraju postovi. Popboks se pored muzike bavio i drugim sferama kulture (filmom, književnošću, pozorištem i slično). Njegovo gašenje predstavljalo je šok za verne čitaoce. Međutim, ne može da se kaže da su sve lađe domaćih internet korisnika željnih novosti iz sveta kulture bile potopljene. Onlajn vode Srbije su već imale nekoliko portala koje su na vrlo zavidnom nivou održavali alternativnu kulturu živom. Ovi portali se prevashodno bave rok muzikom i svim njenim derivatima. Broj portala ovog tipa na ovim prostorima nije mali, ali ističu se tri glasila: niški Balkanrock, Nocturne Magazine iz Obrenovca i Svet Gitara, koji uređuje jedan mladi Beograđanin. Svi muzički portali u ovoj zemlji (pa i ova tri istaknuta) imaju jednu zajedničku osobinu – pogoni ih čist entuzijazam. Ponekad je zaista zadivljujuće kada pogledate informisanost, ažurnost i sadržaje ovih portala, a znate da iza njih ne stoje medijske korporacije spremne da u svakom trenutku pruže finansijsku podršku.

Balkanrock

Ovaj portal se razvio iz fan-foruma posvećenog beogradskom bendu Karizma. Forum je 2006. godine osnovao Dejan Dinić, pravnik iz Niša, kome se krajem godine pridružio Miloš Najdanović, koji je u međuvremenu postao diplomirani novinar i urednik ovog portala. Redakcija ovog portala postoji u nekoliko gradova u Srbiji, u Banjaluci i nekoliko hrvatskih gradova, a širi se neprestano. Što se samog sadržaja tiče, tu su vesti iz sveta muzike (uključujući tu i muzičke vesti iz regiona), brojni intervjui sa poznatim ličnostima kako iz svetskih tako iz domaćih muzičkih krugova, recenzije albuma (sa povremenim izletima u filmska i književna ostvarenja, ukoliko se desi da imaju veze sa muzikom), izveštaji sa festivala i koncerata, razni autorski tekstovi i liste, kolumne i nezaobilazna galerija fotografija sa koncerata. Pomenute liste mogu da budu zanimljive IT publici jer se vrlo lako može „naleteti” na listu najboljih saundtrekova u kompjuterskim igrama itd. Od marta 2013. godine, Balkanrock porodica je postala bogatija za online diskografsku kuću koja nosi naziv Balkanrock Records. Ova izdavačka kuća funkcioniše na adresi www.balkanrock-records.com kao nezavisna internet etiketa čija su izdanja dostupna za besplatno preuzimanje. Zanimljivo, Balkanrock forum i dalje postoji i po onome što možemo da vidimo, i dalje je aktivan. Na Balkanrock.com možete naći gotovo sve što vas zanima o današnjem stanju u rok muzici, svim njenim varijacijama, sa povremenim uplitanjem pop, metal i džez scene.

Nocturne Magazine

Ovaj obrenovački portal je svoju avanturu započeo pre Popboksa. Davne 2003. godine, pojavio se kao veb portal(nocturnemagazine.net), da bi već sledeće osvanuo kao štampano izdanje. Doduše, ovaj izlet nije dugo trajao pa je Nocturne Magazine posle četiri broja prestao da postoji u štampanom izdanju. Jednoj od osnivača vebzina, Ani Lukić, se, 2007. godine, pridružio Marko Ristić pa što je ponovo dovelo do štampanog izdanja koje je iznedrilo 24 broja. Svetska ekonomska kriza je uslovila ponovno prelaženje na mrežu i Nocturne Magaizne je od maja 2012. godine opet veb portal. Trenutno se sa gorepomenutim Balkanrockom, nalazi u samom vrhu po posećenosti i količini sadržaja. Ruku na srce, za razliku od prethodno opisanog sajta, Nocturne je nešto određeniji kada je ciljna publika u pitanju. Sadržaj ovog sajta se više okreće ekstremnijim vidovima alternativne muzike i kulture. Ovde će svoje „utočište” naći korisnici interneta koji su naklonjeni „agresivnijim” žanrovima. Ceo sajt odiše određenom buntovnom atmosferom, kolorit je stilizovan (preovlađuje crno-bela kombinacija), a sam dizajn je vrlo elegantno rešen. Sadržaj je i ovde vrlo raznovrstan, od standardnih vesti, preko raznih kolumni, intervjua, izveštaja do recenzija i galerije. Zanimljivo je da i ovde postoji opcija legalnog downloada domaće alternativne muzike, na stranici Download. Iako nema forum, obrenovački bastion tvrdog zvuka društveni segment nadoknađuje integracijom sa Fejsbukom koja zamenjuje uobičajene komentare na sajtu.

Svet Gitara

Najmlađi među istaknutijim, ovaj sajt je nastao kao projekat trojice drugara još 2011. godine. Promene u radu su, međutim, nastupile upravo te godine. Od trojice osnivača na sajtu je ostao samo Filip Andrejević koji je glavni i odgovorni urednik sajta. Na sajtu se ističe i galerija od preko 300 fotografija, koje služe kao svojevrsna hronika događaja vezanih za rok i alternativnu kulturu od 2011. godine. Sajtu nedostaje rubrika recenzija da bi se na tom polju takmičio sa starijim „kolegama”, ali izveštaji, vesti i najave malo vade stvari. Međutim, iako nema recenzije, Svet Gitara ima nešto što prethodna dva sajta nemaju – deo koji će najviše da cene oni koji se ne ograničavaju na puko konzumiranje gitarske muzike, već idu korak dalje, u stvaralačke vode. SvetGitara.com, kako mu ime kaže, posvećen je, pre svega, gitarama. Gitaristima će dobro doći rudimentaran štimer, a mnogima će se svideti sekcija sa akordima pesama kako stranih tako i domaćih pesama. Sve u svemu, nije loše za sajt koji trenutno vodi šestoro ljudi, od toga tri novinara, dva fotografa i jedan snimatelj.

A šta je sa ostalima?

Naravno, tri navedena portala nisu jedini portali koji se bave muzikom kod nas. Tu je Helly Cherry (hellycherry.com), portal interesantnog dizajnerskog rešenja koji se osim rok muzike, bavi i muzičkim medijima, filmovima, stripovima i svim ostalim vidovima umetnosti (koji se mogu dovesti u vezu sa rok/alternativnom muzikom). Helly Cherry je portal iza koga stoji Nenad Popović iz Ćuprije, a interesantno je da je kao portal, otvoren još 1999. godine. Dalje, jedan od ozbiljnijih takmaca u jurnjavi za većom posetom postaje i novosadski Remix Press (remixpress.com), koji postoji od oktobra prošle godine. Kada je ovaj sajt u pitanju, akcenat je malo više bačen na dešavanja na domaćoj sceni, posebno na kulturne događaje koji ne dobijaju dovoljno veliku pažnju ni od većih alternativnih medija. Vredi pomenuti i MjuzNews (mjuznews.com), sajt čiji šareni logo ukazuje i na sam sadržaj – vrlo raznolik dijapazon žanrova je pokriven vestima na ovom sajtu, pa ćete naići i na današnje zvezde koje se ne skidaju s MTV-a (ili bilo kog offspringa te stanice) i na one manje poznate. Zanimljivo je postojanje rubrike koja služi kao podsetnik na neka davna vremena u muzici i postojanje rubrike koja čini upravo suprotno – najavljuje nova lica u svetu muzike. Sajt je više informativne prirode, pa su autorski tekstovi skoro u potpunosti zanemareni.

• • •

Kao što vidite, domaćem internetu ne fale sajtovi kojima je glavna tema muzika. Navedeni portali i te kako pomažu srpskoj (i regionalnoj) kulturnoj sceni u preživljavanju u vremenu kada je kultura na celom Balkanu stavljena u drugi plan. Ključ, naravno, leži u internet zajednici na Balkanu. Dometi nekih od navedenih glasila mogu da se mere online verzijama „New Musical Expressa” ili „Rolling Stonea”. Neprofitabilnost može da predstavlja problem (sve te hosting usluge treba platiti, prim. aut.), ali se, za sada, sve čini održivim.

Na početku ove priče, među razlozima za prestanak rada, videli smo da su čelnici Popboksa naveli prelazak publike na društvene mreže. Međutim, navedenim portalima su upravo društvene mreže pomogle u prikupljanju publike. Ogromne zajednice čitalaca na Fejsbuku rade deo posla umesto članova redakcije, jer će jedan „lajk” ili post o članku sa sajta vrlo lako doći do velikog broja čitalaca. Ovo je dovelo do činjenice da broj mesečnih poseta na ovim portalima ponekad dostiže i šest cifara. To i nije toliko loše, u zemlji u kojoj tek 55,8% domaćinstava ima internet priključak.

Miloš CVETKOVIĆ