Besplatna mobilna platforma i na desktopu

Bili smo u maloj dilemi gde da objavimo tekst o simulatoru operativnog sistema Firefox OS. Iako je tematika bliska rubrici „Phone Zone”, ipak je u pitanju program koji se izvršava na „pravim” računarima.

Za starije verzije internet pregledača Mozilla Firefox, u pitanju je dodatak koji se instalira preko menija Add-ons i podržava samo Firefox OS do verzije 1.1. Ukoliko želite da proverite kako izgledaju najnovije verzije ovog operativnog sistema, potrebno je da imate instaliran Firefox 33+ i da onda preko menija Web Developer izaberete opciju App Manager. U donjem levom uglu nalazi se plavo dugme sa natpisom Start Simulator. Pošto pretpostavljamo da nemate prethodno instaliran simulator, potrebno je da kliknete na dugme Add, koje će vas prebaciti na novu stranicu gde opet morate kliknuti na zeleno dugme Install Simulator. Tek posle toga se pred vama pojavljuje stranica sa natpisom App manager add-ons, gde možete izabrati verziju operativnog sistema koju planirate da koristite (niko vas ne sprečava da ih izaberete sve). Gabariti ovih dodataka se kreću od 42 MB za verziju 1.3, pa do 82 MB za verziju 2.1. Ukoliko nameravate da instalirate simulator u okviru nekog drugog operativnog sistema koji nije Windows ili želite da isprobate još neku od postojećih verzija, pođite na link archives, koji se nalazi na istoj stranici.

Naveli smo da je za pravilan rad simulatora potrebna verzija Mozilla Firefoxa 33 ili kasnija, a u trenutku pisanja teksta najveća ponuđena verzija koju je bilo moguće preuzeti sa oficijelnog sajta je 32 i to u svojoj alfa 2 fazi. Zbog toga je potrebno potražiti tzv. nightly verzije sa lokacije nightly.mozilla.org. To su u stvari poslednje verzije koda nad kojim programeri rade i mogu da sadrže dosta bagova, ali to nije od važnosti za rad simulatora. Uostalom, planirano je da u trenutku kada budete čitali ovaj tekst bude dostupna javna beta verzija Firefoxa 33 koju je moguće preuzeti sa oficijelne stranice projekta. Finalni release verzije 33 se očekuje sredinom oktobra.

Što se tiče samog simulatora, rad sa njim je više nego jednostavan. Na raspolaganju su nam cele dve kontrole. Jedna je zadužena za dugme Home, koje se obavezno nalazi na svakom telefonu, dok je druga kontrola vezana za rotiranje ekrana. Pošto tu nema neke prevelike filozofije, da se onda malo posvetimo samoj platformi Firefox OS. Kao što je poznato (bar onima koji prate događanja u IT svetu), programeri udruženi oko projekta Mozilla su rešili da ponude potpuno otvorenu i potpuno besplatnu platformu za (prvenstveno) mobilne uređaje koji spadaju u niskobudžetnu kategoriju. Tako je proletos prikazan pravi pravcati mobilni telefon sa ekranom dijagonale 3,5 inča za neverovatnih 25 dolara. Naravno, nije u pitanju hardver od kojeg zastaje dah, ali se za tu simboličnu sumu dobija uređaj koji osim podrške GSM mreži ima još i module za Wi-Fi i Bluetooth. Pošto postoji mnogo ljudi na našoj planeti koji sebi ne mogu da priušte iole skuplji telefon, onda je logično očekivati da bi ovakvi uređaji imali veliki broj korisnika. Firefox OS postoji već dve godine i za sada još ni približno nije postigao uspeh kakav se od njega očekuje. Do sada je najavljeno petnaestak modela različitih proizvođača, među kojima su i poznata imena kao LG, Alcatel, Huawei i ZTE.

Tehnički gledano, Firefox OS je zasnovan na znatno srezanom Linux kernelu koji je kombinovan sa HAL (Hardware Abstraction Layer) modulom pozajmljenim od Androida i sve to zajedno se ovde zove Gonk. Namena Gonka je da omogući rad sa periferijama, kao i da učita modul Gecko (ceo projekat Firefox OS je na početnu imao naziv B2G – Boot to Gecko). Famozni Gecko je pokretačka mašina za Mozilla proizvode i zadužen je za obradu svega onoga što uređaj primi učitavajući internet stranicu. Iznad Gecka se još nalazi modul zvani Gaia, čija je dužnost da se brine o korisničkom interfejsu i prikazivanju sadržaja na ekranu. Glavna ideja koja stoji iza koncepta koji donosi Firefox OS je da se sve aplikacije kreiraju vrlo slično običnim internet stranicama uz pomoć opštepoznatih instrumenata, kao što su HTML5, CSS i JavaScript. Ovo opet znači da će višemilionska masa web programera moći da piše aplikacije za mobilne telefone praktično bez prilagođavanja na novu platformu. U principu, brzine izvršavanja aplikacija će biti jednake onima koje postižu Android uređaji i jedino se mogu očekivati izvesne poteškoće vezane za 3D igre pošto se HTML (još uvek) tu ne snalazi toliko dobro kao Java.

Sa vizuelne strane ovaj OS ne donosi ništa naročito novo. Konceptualno najviše podseća na Android, ali se ne radi o direktnom klonu. Starije verzije su home ekran realizovale tako da pomeranje ekrana bude horizontalno, dok nove podržavaju vertikalni skrol. Aplikacije preuzimate pomoću programa Marketplace i trenutno vam je na raspolaganju preko 4000 naslova, što je malo u odnosu na konkurenciju, ali sasvim dovoljno za upoznavanje sa mogućnostima platforme. Već smo rekli da postoji mnogo programera koji su upoznati sa načinom pisanja aplikacija za ovu platformu, pa u slučaju većeg uspeha možemo očekivati poplavu naslova. Ukoliko ste se zapitali zašto se ovaj simulator pokreće iz Firefoxa, odgovor je vrlo jednostavan: na taj način je stvoreno integrisano radno okruženje (IDE) koje omogućava udoban razvoj aplikacija direktno iz ovog internet pregledača. Ima dosta skeptičnih po pitanju uspeha ovog operativnog sistema i oni govore kako bi mogao doživeti sudbinu Ubuntu Touch, koji uprkos svojim kvalitetima nije doživeo tržišni uspeh. Međutim, ljudi iz Mozille planiraju da prodaju 10 miliona uređaja u toku godine, što bi bio odličan uspeh. Kako će se stvari razvijati dalje, umnogome zavisi od prodaje Firefox OS telefona Spice i Intex u Indiji, kao i od uspeha obećavajućeg Alcatel Fire E, koji bi u septembru trebao da se pojavi u Evropi. U svakom slučaju, držaćemo palčeve vatrenoj lisici čiji bi eventualni uspeh bio na dobrobit svih nas jer bi to nateralo ostale velike igrače da povećaju inovativnost i smanje cene svojih proizvoda.

Igor S. RUŽIĆ