Intel Core i7-5960X/i7-5820K (Haswell-E) i Gigabyte GA-X99-SOC Force

Nedavnim predstavljanjem Haswell Refresh modela procesora ova generacija dostigla je svoj zenit. Iako ne toliko revolucionarna u odnosu na prethodne generacije Intelovih procesora, sitna poboljšanja i direktna podrška pratećeg Z97 čipseta novim tehnologijama, poput Thunderbolta i SSD uređaja u M.2 formatu, ali i znatno povećan broj raspoloživih USB 3.0 i SATA III portova, dovele su do toga da ova platforma u punom sjaju reprezentuje savremen PC. Kako je high-end segment ostao uskraćen za većinu novih tehnologija, Intel je odlučio da pre prelaska na novu Broadwell arhitekturu entuzijastima ponudi dostojnog naslednika vremešne X79 platforme.

Novu Intelovu perjanicu nazvanu Haswell-E čine tri modela procesora, 5960X, 5930K i 5820K. Svi raspolažu Hyper Threading tehnologijom koja efektivno udvostručuje broj logičkih jezgara koje operativni sistem prepoznaje, a takođe je kod svih modela otključan množilac čime je omogućeno overklokovanje. Grafički podsistem je izostao, jer slabašni Intelov HD4X00 kontroler zaista nema šta da traži na ovako moćnoj platformi. Arhitektura jezgara gotovo je identična onima iz originalne Haswell generacije i ne donosi skupove novih instrukcija, ali unapređenja koja donose ovi procesori prevazilaze puko povećanje broja jezgara i keš memorije.

Pre svega, tu je podrška za DDR4 tip memorije kojom upravlja četvorokanalni memorijski kontroler. Novi tip memorije donosi više radne taktove uz smanjenu potrošnju, što bi uz četvorokanalnu komunikaciju trebalo da pruži znatno više performanse u odnosu na dosadašnje DDR3 module. Memorijski kontroler je i ovom prilikom integrisan u sam procesor i inicijalno radi na 2133 megaherca, ali uz podršku za novi XMP 2.0 standard omogućava proizvođačima RAM modula da postave dodatne profile uz koje će memorija raditi na znatno višim taktovima. O detaljima vezanim za radnu memoriju više možete pročitati u izdvojenom tekstu.

Kada je u pitanju čipset, broj noviteta je skroman, ali sasvim dovoljan da novi X99 učini superiornijim u odnosu na prethodnika. Direktna podrška za osam USB 3.0 portova, 10 SATA III portova sa TRIM funkcijom za RAID nizove SSD uređaja, kao i za SSD uređaje u M.2 formatu i SATA Express port čine više nego primetnu razliku u mogućnostima. Iako podnožje za procesor i dalje raspolaže sa 2011 električnih vodova, novi čipset ne podržava prethodne generacije procesora, niti novi procesori mogu da rade sa prethodnim čipsetom. Ovo se neće dopasti vlasnicima ploča sa X79 čipsetom, ali kompatibilnost svakako nije bilo moguće ostvariti pre svega zbog toga što Haswell-E procesori ne podržavaju DDR3 memoriju. Radi (upitno) lakšeg raspoznavanja, Intel je novo podnožje nazvao LGA 2011-3. Testirali smo najjači i najslabiji model procesora uz najbolju Gigabajtovu ploču i Corsairovu memoriju iz Vengeance LPX serije. Pogledajmo kako se u praksi pokazala nova platforma.

Kao što se iz podnaslova dâ zaključiti, 5960X raspolaže sa osam fizičkih jezgara. Ovo je ujedno i prvi osmojezgarni Intelov desktop procesor. Sem duplo većeg broja jezgara u odnosu na svoju generacijsku braću sa LGA 1150 platforme, 5960X raspolaže i sa znatno većom količinom deljene keš memorije od čak 20 megabajta. Tu je i podrška za 40 PCI-E linija i grafička rešenja koja uključuju četvorostruke SLI ili Crossfire sisteme. Radni takt iznosi skromna tri gigaherca, što je uslovljeno ograničenjem potrošnje struje koju je Intel postavio za ovu platformu i koja ni u jednom trenutku ne prelazi 140 vati. U Turbo modu neka od raspoloživih osam jezgara dostižu i 3,5 gigaherca kada se koristi softver koji nije namenski pisan za višejezgarne procesore. Iako je radni takt za čitav gigaherc niži u odnosu na najjači model sa LGA 1150 platforme – i7 4790K, 5960X daleko je brži u svakoj aplikaciji koja ume propisno da uposli njegovih osam jezgara. Kome nominalni takt nije dovoljan, slobodan je da se upusti u overklokerske vode. X u sufiksu oznake ovog modela ukazuje na to da je reč o procesoru iz Extreme serije, čiji članovi su oduvek bili birani među najboljim primercima sa proizvodnog silikonskog waffera. Nismo odoleli, a da ne proverimo njegovu reputaciju i apsolutno oduševljenje nije izostalo. Naš primerak proradio je na taktu od 4,5 gigaherca i bio apsolutno stabilan u svim testovima pri naponu od sasvim bezbednih 1,35 volti. U eri kada overklok rezultati procesora retko kada prelaze 30 procenata, ovih 50 koje smo uspeli da postignemo podsetilo nas je na zlatna vremena overkloka iz doba legendarnog Celerona 300A, s tim što smo sada imali osam jezgara koja rade na 50 odsto višem taktu. Do 1,4 volta koliko Intel propisuje kao maksimalan bezbedan napon ostalo je još prostora, tako da verujemo da bi ovaj primerak mogao da dostigne i 4,6 gigaherca, ali nas je rashladni sistem onemogućio da to proverimo. S obzirom na neuporedivo višu potrošnju u odnosu na mejnstrim desktop procesore, za Haswell-E Intel preporučuje sistem zatvorenog vodenog hlađenja kao standard i to u situacijama kada se overklok ne koristi. Pošto uz procesore nismo dobili i rashladni sistem, najbliže fabričkom rešenju što smo imali na raspolaganju bio je Antecov Kühler H20 950, opisan u prethodnom broju. Uz ventilatore na maksimalnom broju obrtaja, temperature jezgara bile su opasno blizu devedesetom podeljku celzijusove skale, što svakako nije preporučljivo za svakodnevnu upotrebu, ali uz ozbiljniji sistem vodenog hlađenja 5960X zaista pruža ekstremne performanse.

5820K je najslabiji model iz serije, ali verujemo da će biti najzanimljiviji širem krugu korisnika prvenstveno zbog toga što je više nego duplo jeftiniji od najjačeg modela. Pri tom je znatno jači od najjačeg LGA 1150 modela i7 4790K od kog nije preterano skuplji. A koliko je zaista slabiji od 5960X? Raspolaže sa šest jezgara koja rade na taktu od 3,3 gigaherca i takođe ima funkcionalan Turbo mod u kome neka od njih dostižu 3,6 gigaherca. Količina deljene keš memorije nešto je niža i iznosi 15 megabajta. Pored manjeg broja jezgara, glavni nedostatak u odnosu na druga dva modela iz serije čini svega 28 PCI-E linija, pa tako ovaj procesor ne podržava četvorostruka SLI i Crossfire grafička rešenja, već konfiguracije sa „samo” tri grafičke karte. Pri tom kartice rade u PCI-E X8/8/8 režimu u odnosu na X16/16/8 režim koji odlikuje druga dva modela. Pošto smo želeli da se lično uverimo koliko manjak PCI-E linija predstavlja realan nedostatak u konfiguraciji sa tri grafičke karte, isprobali smo i takav slučaj (o tome možete pročitati više u posebnom tekstu) i odgovorno tvrdimo da nikakva razlika ne postoji. Čak ni sintetički testovi poput 3DMark programa nisu pokazali nikakvu razliku, što samo govori u prilog tome da je PCI-E 3.0 magistrala dovoljno brza da aktuelne grafičke karte ne mogu da iskoriste sav njen potencijal. Time je prednost modela 5930K svedena isključivo na to što on može da ugosti četiri grafičke karte, ali je zato za 50 procenata skuplji od 5820K, što je svakako previše u odnosu na ono što nudi. Iako nije impresivan kao što je to 5960X, 5820K takođe je odličan overkloker. Uz napon od 1,35 volti bez problema je dostigao stabilnih 4,5 gigaherca, baš kao i njegov jači rođak. Postignuti rezultati bili su adekvatni višem radnom taktu, ali je i ovoga puta temperatura predstavljala ograničavajući faktor, tako da je kvalitetno vodeno hlađenje i ovde preduslov igranja sa množiocem i naponima.

Novom serijom procesora Intel je po prvi put ponudio performanse serverskih rešenja u klasičnoj desktop konfiguraciji, što će korisnici koji se profesionalno bave obradom fotografija, video materijala i drugim poslovima koji zahtevaju sirovu procesorsku snagu umeti da iskoriste. Po tom pitanju 5960X je neprikosnoveni šampion, ali će četvorocifrena cena mnoge da uskrati za zadovoljstvo njegove upotrebe. S druge strane, 5820K je znatno povoljniji i razumno sporiji u odnosu na njega, ali će snaga njegovih šest jezgara mnogima biti sasvim dovoljna čak i u profesionalnoj primeni. Ultra-zahtevnim igračima i „kućnim entuzijastima” ovaj procesor predstavljaće pravi Eldorado kada je odnos cene i performansi u pitanju.

Pomenuli smo već da je X99 čipset osnova nove platforme. S obzirom na to kome je ona namenjena, ploče koje raspolažu ovim čipsetom daleko su od skromnih, kako po mogućnostima tako i po ceni. Mi smo imali prilike da nove procesore isprobamo na najboljem modelu iz Gigabajtove ponude X99-SOC Force. Sve komponente na ovoj ploči vrhunskog su kvaliteta i svakom detalju posvećena je maksimalna pažnja. Osmofazna naponska sekcija sastavljena je od komponenata do sada viđanih samo na serverskim pločama, koje su projektovane tako da konstantno mogu da podnose velika opterećenja. Za hlađenje naponske sekcije i čipseta zaduženi su masivni aluminijumski hladnjaci međusobno povezani toplotnom cevi. Nikakvo aktivno hlađenje ovih hladnjaka nije potrebno čak i pri veoma visokom overkloku. Procesorsko podnožje koristi ojačane i pozlaćene vodove, kako bi napajanje procesora bilo neometano pri visokim taktovima. Sa obe strane podnožja nalaze se po četiri memorijska slota sposobna da prihvate ukupno 64 gigabajta DDR4 memorije u četvorokanalnom režimu rada. Sedam PCI-E slotova raspoređeno je tako da je omogućena upotreba četiri grafičke kartice. Tri su izvedena preko X1 fizičkog konektora, a ostala četiri preko X16 konektora, od kojih drugi i četvrti funkcionišu u X8 režimu. Između središnjih PCI-E X16 konektora našlo se mesto i za M.2 konektor predviđen za upotrebu sa SSD uređajima. Ovaj slot ne koristi PCI-E linije sa samog procesora, već četiri od ukupno osam onih integrisanih u čipset. Na taj način omogućena je upotreba M.2 SSD-a čak i kada se koriste sve četiri grafičke karte, što je prava retkost čak i kod najboljih modela ploča. Mogućnosti za povezivanje dodatnih uređaja su brojne i više o njima možete pročitati u info boksu, kao i o overklok sekciji ploče koja nudi više mogućnosti u odnosu na bilo koju drugu ploču. Pomenućemo samo poseban USB port preko koga je moguće flešovati BIOS čak i kada na ploči nisu instalirani procesor i memorija, kao i integrisani temperaturni senzor koji je sposoban da meri temperature koje su vrlo bliske apsolutnoj nuli, a koji će olakšati postizanje rekorda ljudima koji procesor vole da hlade tečnim azotom. Audio sekcija ploče nije ništa manje impresivna i čini je Realtekov ALC1150 čip koji je posebno oklopljen radi eliminisanja interferencija sa ostalim uređajima i čiji su audio kanali smešteni u različite slojeve ploče kako bi zvuk bio što kvalitetniji. Tome svakako doprinose i Nichicon kondenzatori, posebno konstruisani za audio opremu. BIOS ploče vizuelno je sličan onima viđenim kod drugih novijih modela iz Gigabajtove ponude i prepun je opcija za najfinija podešavanja sistema. Koliko pažnje mu je posvećeno najbolje govori podatak da je od nedavnog pojavljivanja ploče na tržištu trenutno aktuelna peta po redu verzija, dostupna na proizvođačevom sajtu. Ni posle višednevnog testiranja uz dva različita procesora i njihovog overkloka do krajnjih granica nismo primetili baš nikakve bagove, što je za svaku pohvalu.

X99-SOC Force jedna je od najboljih ploča koja postoji, bez obzira na platformu. Garantovano će izvući poslednji megaherc iz svakog procesora, bilo da je u pitanju ekstremni overklok namenjen obaranju rekorda ili onaj namenjen svakodnevnoj upotrebi. Ipak, za svakodnevnu upotrebu mnoge opcije kojima raspolaže poput prebogate, fizički izvedene overklok sekcije čist su višak, a slične rezultate moguće je postići i sa znatno jeftinijim pločama. SOC Force izgleda i funkcioniše besprekorno, ali i košta koliko i 5820K procesor.

Vladimir TRAJKOVIĆ˝