A4Tech Bloody R7, R8A i ML16 Commander

Pre dve godine, imali smo priliku da probamo V7 (SK 3/2013), nešto „gejmerskiji” miš dalekoistočnog proizvođača A4Tech, koji je bio vesnik nove linije pod nazivom Bloody. „Krvavi” su se u međuvremenu razvili u poveću seriju periferija, koje osim miševa obuhvataju i tastature i slušalice (G501, SK 7/2014). V7 je predstavljao nešto što do tada nismo imali priliku da vidimo – miš kojem dokupljujete opcije u softveru za pravi novac, što smo krstili DMC (Downloadable Mouse Content). Njegova „krvava” sabraća prate ovaj recept i testirani modeli imaju različite nivoe otključanih „jezgara”, kako ih je krstio proizvođač.

Počećemo od najjednostavnijeg modela – R7, koji predstavlja manje-više wireless verziju modela A7, jer, koliko sećanje može da nas posluži, oblik je istovetan, kao i upotrebljeni materijali, a pogled na specifikacije ostavlja malo prostora za sumnju da je i glavno „oružje” isto – optički senzor maksimalne rezolucije 3200 tpi. Izmene se, osim veze sa računarom, svode na velike metalne stope koje sada krase sve Bloody miševe. Da, stope su zaista metalne i „kližu” po svakoj podlozi. Proizvođač je rešio da „prouči” konkurenciju i napadne vas gomilom izraza za koje misle da zvuče cool okorelim gejmerima. Propaganda pokriva nazive tipa „high precision gaming engine” kao i direktne „krađe” tipa „nano risiver” (Logitech) i korišćenje CPI umesto DPI za određivanje vrednosti senzora (Steelseries), uz dosta lošeg engleskog. Ignorišući propagandu, jer ni „veliki” nisu imuni na nju, pristupili smo „fizičkom” testiranju.

Bloody R7 je definitivno brat blizanac ranije testiranog modela, „srednje” je veličine i prilagođen desnorukim korisnicima. Kvalitet upotrebljenih materijala je veoma dobar. Osnovni tasteri i skrol točkić su veoma dobri, dok su bočni zadovoljavajući. Iza skrola se nalaze tasteri za izbor „čuvenih” multi-shot opcija (jedan do tri). Promena rezolucije je nešto komplikovanija i zahteva istovremeni pritisak dva tastera iza skrola i selektovanje vrednosti skrolom, nakon čega je zaključavate pritiskom na taster 1. Ovakav način promene rezolucije nemoguće je izvesti u toku napetog meča, osim ako ne možete da zamolite protivnika da sačeka dok podesite željenu vrednost. Kako R7 nema otključana jezgra, omogućena samo su osnovna podešavanja, što će većini korisnika biti sasvim dovoljno i nećemo uzeti kao zamerku. Kao i većina bežičnih miševa, R7 „pada u san” kad se ne koristi neko vreme, što može biti problem, s obzirom na igračku prirodu miša. Takođe, primetan je mali lag dok se miš ne „ugreje”, ali on brzo nestaje. Lift-off distance neće zadovoljiti neke igrače jer miš prati nekoliko milimetara od podloge, ali ne uništava osećaj i uz malo navike ne predstavlja problem. Cena ovog modela na našem tržištu trenutno varira između dvadeset i trideset evra, pa treba proveriti ponudu pre kupovine.

Sledeći model se razlikuje i kozmetički i softverski. R8A je, kao i prethodni model, „pripadnik” R serije bežičnih Bloody miševa i tehnički se ne razlikuje uopšte u odnosu na R7, pa ćemo preći odmah na razlike. R8A je simetričan, mada su dodatni tasteri prisutni samo sa leve strane, pa je i dalje prilagođen pre svega desnorukim korisnicima. Gornju površinu prekriva slika „demonske” glave i lobanja palih protivnika koji su žrtve varanja zbog otključanih Core 3 opcija. Kao što smo pomenuli u opisu modela A7, Core 3, pored podrške za snimanje makroa (koja je korisna) omogućava podešavanje trzaja, brzine paljbe i još neka podešavanja kojima praktično varate. Drajver čak ima opciju koja podešavanja sakriva od softvera GameGuard koji dolazi „u paketu” sa mnogim onlajn naslovima iz Azije (tržište kojem su ovi miševi pre svega namenjeni), snimajući podešavanja u internu memoriju i isključujući drajver. Koliko su ove opcije „fer” i upotrebljive proceniće kupac, ali da sam proizvođač reklamira opcije koje služe za varanje i uz to želi da vam naplati nešto što bi trebalo da se nalazi u drajveru, deluje komično i čak uvredljivo. Prethodni model smo želeli da preporučimo zbog niske cene, ali kako je trenutno cena R8A gotovo identična, a ima otključane makroe, R7 možemo preporučiti samo korisnicima kojima ne odgovara simetričan oblik.

Poslednji model na testu je i najzanimljiviji i jedini koji pored brojki i slova ima i neku reč u imenu, u ovom slučaju – „komandant”. ML16 Commander, za razliku od prethodna dva, modela koristi kabl za vezu sa računarom i opremljen je kvalitetnim i priznatim komponentama, kao i nekim jedinstvenim rešenjima. Za spoljni izgled, proizvođač se „poslužio” izgledom Corsair miševa. Oblik, položaj kabla i „metalna” osnova miša veoma su slični uzoru. Metal je pod navodnicima jer je osnova ovog modela izrađena od plastike koja treba da podseća na metal, ali iz blizine otkriva svoju lažnu prirodu i, nažalost, deluje jeftino i kič. Jedinstveno rešenje primenjeno na ovom modelu predstavlja grupa dodatnih tastera u obliku male numeričke tastature ispod srednjeg prsta (lokacija desnog tastera). Proizvođač opravdava ovu lokaciju „potrebom” MMO igrača, međutim navikavanje na „ovo čudo” zahteva mentalno udaljavanje od svih navika koje su igrači stvarali godinama. Sigurni smo da će se neki uporni korisnici „snaći” sa ovim rešenjem, ali položaj i otpor tastera ne olakšava brzo reagovanje korišćenjem ove tastaturice. „Komandant” upotrebom tastera iza skrola može da „puca” do četiri puta . Tasterima je ovoga puta dodat menjač (proizvođač ga doslovno tako naziva) kojim osim izbora multi-shot opcija birate rezoluciju senzora, gotovo isto kao na prethodnim modelima. Kvalitetne komponente predstavljaju prekidači kompanije Omron ispod osnovnih tastera, deklarisani na 20 miliona klikova, kao i Avago A9800 laserski senzor maksimalne rezolucije 8200 tpi. Miš je poveći i dobro „pristaje” (desnoj) ruci, naročito ako koristite palm grip. Pristojan, sa velikim metalnim stopama „jede” podloge, a uprkos „naprednim” karakteristikama je i dalje lak za korišćenje. Kad smo kod naprednih karakteristika, ML16 Commander ne može da iskoristi potencijal dodatnih tastera, bar ne „iz kutije” jer nema uključena jezgra, već za to morate da (do)platite. Samim tim, njegova cena od tridesetak evra može da zavara. Ovaj miš je dokaz da uopšte nije skupo napraviti miš sa proverenim kvalitetnim komponentama, već je očigledno mnogo skuplje imati jasnu sliku tržišta i ciljane demografije kao i dobar tim koji će da razvija softver i razumevanje da taj softver ulazi u cenu konačnog proizvoda.

Danilo LUKINOVIĆ