GNU Napreduje Uporno

Izreka kaže da novac pokreće svet, ali dobre ideje su ono što ga tera napred. Jedna takva ideja rodila se pre trideset godina i do današnjeg dana vrši veliki i pozitivan uticaj na svet oko nas. U martu 1985. godine objavljen je „GNU Manifesto”, kojim započinje rad na projektu koji za cilj ima izradu slobodne i otvorene alternative operativnom sistemu Unix (otuda i rekurzivni akronim GNU nije Unix). Inicijator i idejni vođa projekta, čovek čije ime je neizostavni deo sage o slobodnom softveru, je čuveni Ričard Metju Stolman (Richard Matthew Stallman) koga ćemo u daljem tekstu oslovljavati sa rms, a priču počinjemo, kao što je i običaj, od početka.

U početku beše slobodni softver

Ironično, ali većina softvera nastalog na početku razvoja informacionih tehnologija bila je slobodna. Izvorni kôd programa razmenjivao se među hakerima po univerzitetima i programerima koji su radili za firme, a Unix je bio operativni sistem koji je vladao na računarima (nastao je upravo kooperacijom firme AT&T i Univerziteta u Berkliju). Međutim, kako se povećavao poslovni potencijal, dolazi do naglog rasta vlasničkog softvera i hakerske zajednice sve češće dolaze u sukob sa firmama zbog nemogućnosti da izvrše izmene na programima koje su koristili. Često prepričavan događaj iz tog doba je čuveni Xerox štampač sa zatvorenim drajverima koji je onemogućavao prilagođavanje potrebama korisnika, a kada je kompanija AT&T počela da isporučuje vlasnički Unix bez pratećeg izvornog koda, rms je uvideo opasnost koja vreba i odlučio da stupi u akciju. Napušta Laboratoriju za veštačku inteligenciju na prestižnom Masačusetskom Institutu za tehnologiju (MIT) i počinje rad na slobodnom i otvorenom operativnom sistemu koji bi trebalo da zameni, sada zatvoreni, Unix.

Korisnik ili program?

Ključno pitanje, koje rms svojim manifestom stavlja u fokus, jeste pravo korisnika nad softverom koji upotrebljava. Njegov stav je jasan i nedvosmislen, korisnici su ti koji treba da imaju kontrolu nad programima, a ne obrnuto, što je evidentno iz izjave koju često ponavlja:

Kad je softver u pitanju, ili korisnik kontroliše program, ili program korisnika.

Projekat GNU ima za cilj upravo slobodu korisnika, pri čemu je metod za ostvarivanje tog cilja oslobađanje softvera od stega vlasničkih licenci kreiranih da ograniče prava korisnika, efektivno ga svrstavajući pod kontrolu proizvođača programa.

Manifest GNU projekta sumira i objašnjava potrebu za nesputanim razvojem softvera i ističe prednosti koje iz njega proizilaze, kako za pojedince, tako i za komercijalne, obrazovne, državne i druge institucije. U uslovima slobodne razmene ideja i rešenja korist dele svi, razvoj je brži i jeftiniji, greške se lakše i u kraćem roku ispravljaju, a inovacije nesmetano uvode i unapređuju.

Sa druge strane, nije teško zamisliti, ma koliko paranoično zvučalo, svet u kome je vlasnički softver jedina opcija. Svaki program koji upotrebljavate pod kontrolom je kompanije koja ga je napravila, sve izmene (dobre i loše) pod njenom su kontrolom, kao i uslovi za njegovu upotrebu. Bez dovoljno jakog (finansijskog) motiva ni jedna funkcija ili mogućnost programa neće biti implementirana ili uklonjena, a svaki rezultat rada na tom programu indirektno će kontrolisati proizvođači (npr. format u kome čuvate dokument), što nas vrlo brzo dovodi u stanje apsolutne vezanosti za jednu firmu (vendor lock-in) u čijoj smo (ne)milosti.

„GNU Manifesto” se dotiče i komercijalne strane izrade softvera, koju ni u kom slučaju ne negira kako se često pogrešno misli, i navodi brojne primere za ostvarivanje zarade upotrebom slobodnog softvera.

Posledice i rezultati

Objavljivanje „GNU manifesta” i pokretanje GNU projekta izazvalo je veliki broj pozitivnih promena, kako u domenu izrade softvera, tako i u ostalim društvenim sferama.

Najočiglednija posledica jeste rad na izradi GNU operativnog sistema i pratećih aplikacija. Dugogodišnji trud rezultovao je velikom bazom slobodnog softvera koji se i danas koristi, a tamo gde je zakazao (nikad završeni HURD kernel novog sistema) uskočili su drugi otvoreni projekti da popune praznine (pa tako danas imamo GNU operativni sistem sa Linux kernelom).

U skladu sa metodom koja je predviđena za ostvarivanje cilja slobodnog korisnika i softvera, nastao je pravni okvir (brojne copyleft licence) za zaštitu softvera otvorenog koda o kome smo detaljnije pisali u SK 01/2012. Iz izvorne ideje izrodilo se mnogo softverskih projekata i nekoliko organizacija zaduženih za popularizaciju slobodnog softvera, kao i brigu o pojedinim aspektima pokreta, Free Software Foundation je ona kojom rms predsedava od osnivanja.

Ideje o komercijalnoj upotrebi slobodnog softvera, objavljene i objašnjene u manifestu, postale su realnost velikog broja firmi i pojedinaca koji uspešno posluju koristeći neki od biznis modela baziranih na izradi softvera ili pružanju usluga. I pored preimućstva vlasničkog softvera u pojedinim segmentima upotrebe informacionih tehnologija, veliki broj kompanija shvata značaj i prednosti slobodnog softvera i ima projekte bazirane na ovom modelu razvoja.

Takođe, sve veći broj državnih institucija u svetu zahteva da se u procesu rada koriste otvoreni standardi i otvoreni programi, kako bi se izbegla zavisnost od snabdevača i smanjili ukupni troškovi vlasništva. Uzevši u obzir činjenicu da je internet dobrim delom zaslužan za popularisanje i razvoj slobodnog softvera, nije iznenađujuće da on vlada ovom mrežom, od upotrebljenih protokola do servera.

Ideja ili čovek?

Tvrd i nepokolebljiv stav Ričarda Stolmana bio je, i jeste, izvor snage i inspiracije brojnim poklonicima slobodnog softvera, ali isto tako i uzrok sukoba i kontroverzi. Iako suštinski imaju iste ciljeve i većina razlika je terminološke prirode, opensource tabor se izdvojio iz okrilja pokreta za slobodni softver, ali to niti je umanjilo, niti ograničilo delovanje pokretačke ideje, a slobodno grananje i izdvajanje različitih projekata iz matičnih jedan je od principa i posledica same ideje o nesputanom razvoju.

Ma šta pričali i mislili, rms je jedan od najzaslužnijih i najuticajnijih zagovornika slobodnog softvera, a „GNU Manifest” svakako najbitniji dokument pokreta. Uporno i donekle ekscentrično propovedanje slobode od strane jednog čoveka, makar on bio i jedan od inicijalnih inspiratora, ne može se uzeti kao argument protiv ideje koja se promoviše, a njena validnost svakako je potvrđena.

Goran STRIČIĆ