Hobi kao posao?

Činjenica je da se Linux ne može pohvaliti velikom zastupljenošću na računarima kućnih korisnika koji upotrebu računara izjednačavaju sa igranjem blockbuster naslova gaming industrije. Isto tako je činjenica da poslovni korisnici, posebno oni u high-end computing i serverskoj sferi, ne samo da koriste, nego i preferiraju upotrebu slobodnih tehnologija za svoje poslovanje. Na prvi pogled deluje da je uzrok za to mala, a vrlo često nikakva, cena za njihovu upotrebu. Ipak, razloge za korišćenje slobodnih rešenja treba potražiti u njihovim karakteristikama i kvalitetima, od kojih su najznačajnije stabilnost, prilagodljivost i sigurnost.

Da bi serverski sistemi bazirani na Linuxu i drugim proizvodima slobodnog koda uopšte zaživeli i ispravno radili neophodno je da ih opslužuju administratori koji imaju znanje i iskustvo neophodno za svakodnevno i havarijsko održavanje velikih računarskih instalacija, velikih u smislu obima posla, ne (samo) dimenzija.

Razvojni put Linux sistem administratora nije jasno definisan i linearan, pogotovo na našim prostorima, a razlog je najverovatnije slaba zastupljenost informacija o slobodnom softveru, kao i nepostojanje sistematskog školovanja za to zanimanje. Ako uzmemo prethodno navedeno u obzir, nije začuđujuća činjenica da se većina ljudi na tom radnom mestu našla, u manjoj ili većoj meri, slučajno ili kao posledica ličnih interesovanja i hobija koji je protokom vremena i akumulacijom znanja doveo do ispunjenja ambicija.

Red, rad i disciplina

A šta je posao i kako se uopšte postaje Linux sistem administrator? Najkompetentniji da odgovore na ovo pitanje su upravo Linux sistem administratori, pa smo za potrebe ovog teksta nekolicinu njih uspeli da odvojimo od terminala (a možda i nismo?) i navedemo da nam prenesu svoja iskustva.

Pre svega nas zanima šta su konkretne obaveze na dnevnom nivou i o čemu se brinu administratori na duže staze. Naši sagovornici su istakli da konkretne obaveze zavise od tipa servera i zadataka koje obavlja, ali da su neki osnovni poslovi: obezbeđivanje nesmetanog i optimalnog rada servera (čime se omogućava maksimalni uptime), monitoring rada sistema, instalacija i podešavanje softverskih paketa, pravljenje rezervnih kopija (backup), identifikacija aktuelnih i mogućih problema i rad na njihovom uklanjanju, kao i komunikacija sa korisnicima i developerima.

Ladislav Urošević, sysadmin predstavništva jedne evropske misije u Beogradu, pored navedenog, naglašava da je, u zavisnosti od organizacije poslovanja, potrebno imati znanja i veštine koje inače ne spadaju u opis posla sistemske administracije (instalacija i održavanje mrežne infrastrukture i pratećih periferija). Poznavanje programiranja je velika prednost, a pisanje shell skripti apsolutno neophodno.

Izreka da bez alata nema zanata važi i za IT poslove, a naši sagovornici se slažu da dobar administrator sistema mora da poznaje shell i neki od odgovarajućih konzolnih editora teksta (vi je pomenut kao nezamenjiv) pošto se većina administratorskih poslova i redovnih zadataka (kao što je čitanje log datoteka i konfigurisanje sistema) obavlja bez grafičkog okruženja. Naravno, podrazumevaju se i druge alatke za monitoring, automatizaciju i održavanje sistema i servisa (SNMP, Cacti, Nagios, Zabbix, Puppet, MySQL Workbench...). Kada je izbor sistema u pitanju, nema mnogo eksperimentisanja i mahom su u upotrebi proverene i poznate distribucije kao što je Debian, CentOS, Oracle Linux, Ubuntu, mada specifična uloga servera može diktirati upotrebu i neke specijalizovane distribucije ili drugog slobodnog operativnog sistema.

Razvojni put sistemskog šnajdera

Očigledno je da administratori moraju imati širok spektar znanja i veština, Nikola Krgović, sysadmin jednog od najposećenijih domaćih sajtova kaže da je poznavanje sistema od hardvera do nivoa aplikacija preduslov za dobro obavljanje posla: Mreža, sistem, kernel, sistemski pozivi, servisi, sve su to kockice koje treba uklopiti u glavi da bi se cela priča složila i da bi je razumeo. Od svih ispitanih administratora smo dobili sličan savet – samoedukacija, a za razliku od perioda pre nekoliko godina, danas je daleko jednostavnije prikupiti (i verifikovati) stečeno znanje, zahvaljujući sveprisutnosti interneta. Ipak, do neophodnog obrazovanja ne dolazi se lako i potrebno je dosta truda i vremena da bi se, najčešće čitanjem razne dokumentacije i istraživanjem online resursa, akumuliralo dovoljno znanja za uspešan rad. Veštine se stiču u praksi pa se vrlo često teorijsko znanje testira eksperimentisanjem (naravno, ne na produkcijskoj mašini) kako bi se proverilo i utvrdilo naučeno. Pored toga što je konstantno napredovanje i proširivanje znanja neophodno za praćenje trendova u struci, takođe je potrebno biti sposoban za relativno brzo pronalaženje rešenja za konkretan problem koji iskrsne.

24/7/365?

Osobe zaposlene u IT sferama stereotipno se prikazuju kao večito zagledane u displej na kome se nalazi gomila kriptičnih redova teksta pa smo naše sagovornike upitali i za radno vreme. Odgovor je da radno vreme svakako postoji i da je u pitanju regularno osmočasovno, ali Goran Mekić, sysadmin web servera, naglašava da dobar administrator većinu redovnih poslova automatizuje. Ovakav način rada omogućava više vremena za druge (verovatno zanimljivije) poslove, kao što su istraživanje i razvoj, implementacija novih tehnologija, identifikacija mogućih problema i njihovo sprečavanje. Rekli bismo da je posao administratora sistema da ima što manje posla, a Nikola Krgović ističe: Hitni problemi se dešavaju, ali vrlo retko i samo su izuzetak, a nikako pravilo. Uz pravilno projektovanje moguće je dobiti neredundantan fault-tolerant high-availability sistem koji ima automatski failover i koji je u stanju da preživi pojedinačne probleme bez ljudske intervencije.

Naravno, radni dan se produžava u skladu sa trenutnim potrebama, havarijska održavanja i planirane nadogradnje moraju da se sprovedu bez obzira na radno vreme pa prekovremeni rad nije nepoznanica, ali svakako nije svakodnevna pojava.

Trendovi na globalnom nivou ukazuju na rastuću tražnju za profesionalcima sa znanjem o slobodnim tehnologijama. Linux fondacija redovno objavljuje godišnji pregled stanja na tržištu poslova i unazad nekoliko izveštaja se naglašava da menadžeri ne uspevaju da nađu dovoljan broj kvalifikovanih Linux profesionalaca te da je njihova pozicija sve bolja u skladu sa rastom otvorenih cloud tehnologija. Ukoliko vam je Linux hobi, sada je pravo vreme da razmislite da li postoji mogućnost da postane i profesija.

Goran STRIČIĆ