Opis novog Audiosurfa bio bi mnogo drugačiji da je autor odlučio da otalja tekst, igri smanji ocenu zbog tehničkih mrlja i vrati se lektorisanju „Phone Zonea” i učenju za julski ispitni rok, što su dve stvari koje najviše voli u životu. Iz poštovanja prema uredniku i emocijama koje ga vežu za prvi deo, dolepotpisani je rešio da novom Audiosurfu pruži još jednu šansu i to se, gle čuda, isplatilo!

Muzički tobogan (ne onaj koji je vodio Minja Subota, bukvalni muzički tobogan) opet je među nama, ovog puta sa brojem dva u imenu. Koncept je ostao manje-više nepromenjen od prvog dela (SK 03/2009) – surfujete po pesmi, sakupljate dobre blokove i izbegavate loše. Nekoliko interesantnih novina javlja se u vidu igračkih modova i novih skinova, koji su sada dostupni i preko Steam Workshopa. Puzzle i Mono modovi dobili su konceptualno osveženje u vidu tajmiranja „odlaska” blokova sa vaše table, što se u Puzzle modeu dodatno komplikuje postojanjem Push, Shuffle, Erase i Scoop verzija „bolida”, koji mogu da manipulišu blokovima onako kako im ime nagoveštava. Pored bržih varijanti modova, najveće novine tiču se postojanja dva potpuno drugačija moda – Wakeboard, u kome bukvalno surfujete po pesmi (na dasci za surf) dok vas vuku dva „motora” sa leve i desne strane, a možete i da skočite (taster ’Space’) i u vazduhu izvodite vratolomije i Visualizer, u kom stazu gledate kao kroz kaleidoskop, što ne preporučujemo onima koji boluju od epilepsije. Od novih skinova, izdvajaju se Dusk, koji pastelno braon nijansom i bolidom koji je urađen kao crni Ford Crown Victoria s kraja sedamdesetih odlično dočarava kvazi-noir atmosferu i Stadium skin koji poput kameleona boje kupi sa omota albuma pesme koju trenutno „vozite”.

Kada u prvih pola sata izvozate sve „novotarije” koje su autori spremili, vratićete se ultra zaraznom Mono modu i Classic skinu. Muziku kao i u slučaju Keca nalazite na vašem hard-disku, sa dodatom onlajn komponentom u vidu pomoći sa SoundClouda. Tu je i live tabela bodovanja, koja će vam i u toku samih trka nagoveštavati kako se kotirate u tom trenutku. Algoritam koji „čita” muziku, po mišljenju autora teksta, bolje kapira ritam od većine bubnjara domaćih demo bendova. U 99 odsto slučajeva svi power blockovi su bili na mestima gde treba da budu (ovo je više funkcionisalo sa Daft Punkom i Jamiroquaiem, a manje sa, recimo, Arctic Monkeysima), igra „sluša” ritam sekciju (bas i bubanj, načelno) i, tokom same „vožnje”, nikakvih problema nema. Problem se javlja u interfejsu i menijima igre, koji samo što ne zakukaju: „Kill me now!”, koliko su sakato urađeni.

Sve u svemu, Audiosurf 2 je maltene identičan prvom delu, počev od grafike pa do igračkih modova. Najveće poboljšanje se ogleda u pomenutom algoritmu, live tabeli i podršci za SoundCloud servis. Možda smo više očekivali od „punokrvne Dvojke”, ali joj opraštamo jer je (i dalje) vraški zarazna. Budući da za nju ne traže više od desetak evra, od nas imate samo preporuku.

Miloš CVETKOVIĆ