Corsair H55, H80i, H110, LC Power CC-120-Lico, Cooler Master Seidon 120V V.2, Antec Kuhler H2O 1250

Sistemi vodenog hlađenja oduvek su bili rezervisani isključivo za entuzijaste, spremne da se upuste u izazov odabira komponenata i njihove komplikovane instalacije, ali i zahtevnog održavanja. Ovi sistemi svoju efikasnost duguju upravo jednoj od karakteristika vode, a to je vrlo visoka vrednost njenog specifičnog toplotnog kapaciteta – sposobnosti da apsorbuje spoljnu toplotu, uz relativno mali porast sopstvene temperature. Kada uzmemo u obzir i tečno agregatno stanje u kome se voda nalazi na sobnoj temperaturi, dobijamo skoro savršeno sredstvo za odvođenje toplote sa vrelih čipova.

Zatvoreni sistemi vodenog hlađenja predstavljaju gotova rešenja koja su znatno jednostavnija za instalaciju i koja zahtevaju minimalno održavanje. Sastoje se od vodenog bloka koji odvodi toplotu sa hlađene komponente (najčešće procesora), pumpe koja obezbeđuje protok tečnosti kroz sistem i odvođenje toplote sa vodenog bloka i radijatora koji generisanu toplotu disipira u okolni prostor, u čemu mu najčešće pomaže jedan ili više ventilatora. Zbog jednostavnosti instalacije, ali i znatno niže cene u odnosu na „prave”, zatvoreni vodeni sistemi u poslednjih nekoliko godina predstavljaju čest izbor korisnika koji žele da izvuku maksimum iz svojih mašina, a koji pri tom nisu naročito vični i voljni da se upuštaju u avanture sklapanja vodenog sistema sastavljenog od pojedinačnih komponenata.

Kako se do sada nismo naročito bavili ovim sistemima, za ovo leto smo odabrali šest modela koji su prilično popularni i pristupačni na našem tržištu. Pripadaju različitim klasama i cenovnim razredima, a svima smo im zadali isti zadatak – da ohlade osmoglavu aždaju koja disipira 220 vati, poznatiju pod nazivom FX-9370. Ukoliko uspeju u tome, uspeće da ohlade i bilo koji drugi desktop procesor, čak i pri žestokom overkloku. Pogledajmo kako su se izborili sa ovako teškim zadatkom.

Corsair

Corsairov H55 je najjeftiniji i najskromniji model koji proizvođač nudi. Po navodima proizvođača, namenjen je hlađenju dvojezgarnih procesora pri manje zahtevnim zadacima i povremenom igranju. Sa ovim navodima ne bismo mogli da se složimo, jer ih smatramo previše skromnim. H55 je bez problema uspevao da ohladi znatno moćniji procesor i da pri tom održi buku ventilatora na veoma tihom nivou. Baza vodenog bloka odlično je obrađena, što garantuje dobar kontakt sa procesorom. Gumena creva odlikuje visok nivo fleksibilnosti, pa korisnici neće imati naročitih problema prilikom instalacije. Odličan utisak donekle kvari prilično složena instalacija vodenog bloka na procesor. Namerno ne kažemo komplikovana, jer je zapravo vrlo intuitivna, ali podrazumeva upotrebu velikog broja sitnih plastičnih delova koje je lako zagubiti ili čak i oštetiti ako pažnja popusti. Ovaj model predstavlja odličan izbor za korisnike koji se ne trude da izvuku poslednji megaherc iz svog procesora, a koji pri tom nisu tolerantni na buku rashladnog sistema.

Naredni model pripada zlatnoj sredini Corsairove ponude i nosi oznaku H80i. Namenjen je hlađenju bilo kog desktop procesora i čak i vizuelno deluje znatno moćnije od prethodnika. Znatno deblji radijator sa čak dva masivna ventilatora i moćnija pumpa garantuju odlične performanse. U teoriji. U praksi se ovaj sistem pokazao dobro, ali daleko od očekivanog. Baza vodenog bloka izgleda kao da je obrađena brusilicom, tako da će budući vlasnici morati da se late ručnog poliranja ili da se oslone na znatno kvalitetniju termalnu pastu od „žvake” koja je fabrički zalepljena na bazu bloka. H80i uspeo je da ohladi procesor za koji stepen niže u odnosu na prethodni model, ali po cenu nesnosne buke koju proizvode dva prateća ventilatora. Corsair Link USB interfejs kojim ovaj model raspolaže namenjen je softverskoj kontroli brzine ventilatora i ne funkcioniše baš kako je zamišljen. Iako je pri malom opterećenju sistem bio tih, pri maksimumu ventilatori jednostavno nisu hteli da uspore. Ni ponovljena instalacija vodenog bloka, koja je znatno jednostavnija nego kod prethodnog modela nije rešila problem buke. Verujemo da je isključivi krivac za loš generalni utisak traljava završna obrada baze vodenog bloka, jer radijator veće zapremine sa dva brža ventilatora svakako ima kapaciteta da disipira više toplote u odnosu onaj kod modela H55.

Poslednji Corsairov model koji smo testirali nosi oznaku H110 i generalno je vrlo sličan najslabijem modelu. Koristi isti vodeni blok i pumpu uz vrlo bitnu razliku koja se odnosi na veličinu radijatora. Od svih testiranih modela, H110 raspolaže najvećim radijatorom koji dolazi u pratnji dva velika i izuzetno tiha ventilatora prečnika 140 milimetara. Uz odličan blok i tako veliki radijator, postigao je najbolje rezultate. Prava je šteta što je zadržao identičan sistem instalacije vodenog bloka kao i H55.

LC Power

Model CC-120-Lico je prvenac LC Powera na polju zatvorenih sistema vodenog hlađenja. Manjak iskustva u ovoj oblasti vidljiv je na skoro svakom detalju. Baza vodenog bloka je dosta loše obrađena, što uzrokuje loš kontakt sa procesorom. Pumpa u toku rada generiše iritantno zujanje, koje nije previše glasno, ali je uvek čujno. Creva su izrađena od plastike, tanka su i prilično kruta, što svakako može da oteža instalaciju radijatora. Ventilator je prilično bučan pri maksimalnom broju obrtaja, ali to u ovom slučaju ne uzimamo za zlo, jer je po specifikaciji proizvođača maksimalni kapacitet hlađenja ovog sistema 180 vati. Mi smo mu podmetnuli procesor koji disipira preko 20 odsto više toplote, a koji je ipak uspeo da ostane u dozvoljenom temperaturnom opsegu. Instalacija bloka prilično je jednostavna i podrazumeva upotrebu malog broja delova. Zanimljiv detalj je otvor za dopunu rashladne tečnosti koji se nalazi na radijatoru, što je svakako koristan dodatak jer ne postoji vodeni sistem iz koga tečnost neće ispariti u određenoj meri, pre ili kasnije. Ovaj model predstavlja solidan izbor za početnike u svetu vodenog hlađenja, sa skromnim apetitom za megahercima i skromnim budžetom.

Cooler Master

Cooler Master odavno je poznat po odličnim modelima vodenih rashladnih sistema. Zbog toga smo ovoga puta ostali prilično neprijatno iznenađeni modelom Seidon 120V V.2. Zbog čega neprijatno? Po svojoj konstrukciji i upotrebljenim delovima neodoljivo podseća na model LC Powera, s tim što je lošiji i skuplji od njega. Pumpa manje zuji, ali i dalje dovoljno glasno da iritira korisnika. Ventilator je bučniji, a creva su jednako kruta i nezgodna za manipulaciju. Ako smo za Corsairov H80i rekli da mu baza vodenog bloka izgleda kao da je obrađena brusilicom, za ovaj model komotno možemo da kažemo da mu je baza obrađena sekirom. Izuzetno duboke brazde koje je „obrada” ostavila na podnožju baze glavni su krivac za ubedljivo najlošije performanse, koje je Seidon postigao na testu. Instalacija vodenog bloka je osrednje komplikovana, a kao jedinu svetlu tačku ovog sistema možemo da navedemo otvor za dopunu sistema rashladnom tečnošću, koji se, paradoksalno, nalazi na samoj pumpi i time izuzetno otežava proceduru dopune. Ukratko, ovaj model bi svakako trebalo zaobići, u nadi da se Cooler Master nikada više neće ovako izblamirati.

Antec

Antec u svom asortimanu već ima nekoliko modela zatvorenih vodenih sistema koji su svrstani u dve serije. Kuhler H2O 1250 po konstrukciji je sličan ostalim modelima iz serije, od koji smo jedan opisali prošle godine (SK 9/2014). Kako nam je pomenuti sistem već dobro poznat, instalacija 1250 modela nam nije zadala previše muke, iako je prilično komplikovana i naporna. Jedina novina je duplo veći radijator i prilično nesvakidašnje rešenje koje podrazumeva upotrebu dve vodene pumpe. Za razliku od svih prethodno pomenutih sistema, Kuhler 1250 raspolaže pumpama koje su integralni deo ventilatora sa kojima dele elektromotore. Time su brzine pumpi i ventilatora direktno uslovljene, što baš i nije najsrećnije rešenje zbog nivoa buke koji sistem proizvodi. Ipak, velika površina radijatora i odlična završna obrada vodenog bloka obezbeđuju dovoljnu disipacionu moć da se ventilatori gotovo nikada ne zavrte na maksimalnom broju obrtaja. Softverska kontrola brzine ventilatora je poboljšana u odnosu na prošlu godinu, pa je sistem u većini slučajeva bio poslušan, mada je i dalje ponekad uspevao da se zaglupi i bespotrebno dodaje gas. U automatskom režimu je bolje funkcionisao i smanjivao brzinu u skladu sa opterećenjem procesora. Na testu je zasluženo osvojio drugo mesto, ali je i dalje bučniji nego što bi trebalo da bude.

• • •

Testiranje svakog pojedinačnog sistema sproveli smo u strogo kontrolisanim uslovima. Sobna temperatura iznosila je 25 stepeni celzijusa, a očitavanja temperature su obavljena nakon polučasovnog mirovanja sistema (idle) i zatim nakon polučasovnog „prženja” procesora uz pomoć popularnog stress testa (load).

Cene sistema ne navodimo zbog prilično haotičnog stanja na domaćem tržištu, gde se navedene cene za isti model u nekim slučajevima razlikuju skoro duplo kod različitih prodavaca. Postignute rezultate svakog od sistema možete videti u tabeli, pa u skladu sa finansijskim mogućnostima i navedenim prednostima i manama svakog od sistema obezbedite svom ljubimcu hlađenje uz pomoć kog će sigurno moći da zavrti GTA V u vrelim letnjim danima.

Vladimir TRAJKOVIĆ