AMD A10-7870K i MSI A88X-G45 Gaming

Posle više od godinu dana od pojave APU-a A10-7850K, AMD je predstavio novu perjanicu u ponudi svojih APU modela Kaveri generacije – 7870K. Za 200 MHz viši nominalni i 100 MHz viši radni takt u Turbo režimu na papiru ne deluju kao naročit napredak, ali je zato takt grafičkih jezgara skočio sa 720 na 866 MHz. Pri tom je potrošnja ostala na nivou od 95 W. Iako se šuškalo da će novi model poneti i novi naziv – Godavari, od toga se u poslednjem momentu odustalo i predstavljen je pod istim nazivom i kodnom oznakom kao i prethodnici. Možda je odluka o zadržavanju postojeće nomenklature proizašla iz činjenice da u pitanju nije nova arhitektura, već samo fino podešavanje postojeće.

Bilo kako bilo, A10-7870K je tu i spreman je da zameni prethodnika koji će polako biti povučen sa tržišta. Da bismo iz njega izvukli maksimum i utvrdili koliko je zaista dostojan naslednik, za test smo mu obezbedili jednu od najboljih ploča sa FM2+ podnožjem, pa ćemo se prvo njome pozabaviti.

MSI A88X-G45 Gaming

Ova ploča na prvi pogled uopšte ne izgleda kao model namenjen platformi koja je zamišljena kao jeftina i mahom orijentisana na upotrebu u HTPC i manje zahtevnim konfiguracijama. Pun ATX format, masivni hladnjaci, pregršt konektora za dodatne uređaje i izuzetno obimna overklok sekcija, uz Gaming oznaku i crno-crvenu kolornu šemu, jasno govore kome je namenjena.

Naponsku sekciju čini šest faza koje su izvedene uz pomoć SFC zavojnica i aluminijumskih kondenzatora. Hlađenje joj obezbeđuju masivni aluminijumski hladnjaci povezani toplotnom cevi. DIMM slotovi pružaju podršku za DDR3 module ukupnog kapaciteta 64 gigabajta i maksimalne brzine 2400 MHz. Za povezivanje skladišnih uređaja zaduženo je osam SATA III konektora, ali, nažalost, M.2 uređaji nisu podržani. Slotovi za proširenje podrazumevaju dva PCIe 3.0 pune dužine, jedan PCIe 2.0 pune dužine koji podržava samo x4 režim rada, kao i tri PCIe 2.0 x1 i jedan stari PCI slot. Ovakvom konfiguracijom obezbeđena je podrška za trostruka Crossfire rešenja, ali će treća grafička kartica svakako ostati debelo uskraćena za brzinu prenosa podataka koju joj ograničava pomenuti x4 slot.

Za zvuk se stara Realtekov ALC1150 čip koji je sakriven ispod oklopa koji sprečava elektromagnetne interferencije i na raspolaganju mu je namensko pojačalo za slušalice. Takođe, namenski audio kondenzatori i pozlaćeni konektori doprinose tome da zvučni čip pruži svoj maksimum. U skladu sa namenom ploče je i mrežni kontroler, dobro poznati Killer E2205. USB podrška takođe je bogata i svodi se na po osam USB 3.0/2.0 konektora, od kojih je polovina smeštena na zadnjem panelu, a druga je izvedena pomoću internih konektora. I ostatak zadnjeg panela je za pohvalu, jer raspolaže svim video konektorima, kao i optičkim izlazom zvučne karte.

Sada dolazimo do dela koji po našem mišljenju predstavlja čisto preterivanje sa upitnim nivoom upotrebljivosti. Naravno, u pitanju je overklok sekcija. Iako detalje poput tastera za uključivanje i resetovanje uvek pozdravljamo, postavlja se pitanje čemu služe merne tačke za kontrolu različitih napona i Slow mode prekidač. Funkcija nam je dobro poznata, ali čak i u svetu ekstremnog overkloka i tečnog azota sumnjamo da će neko poželeti da obara rekorde na mašini prosečnih performansi. Ipak, ostavljamo prostora da priznamo grešku i unapred čestitamo entuzijastima koji će to eventualno pokušati. S druge strane, opcija OC Genie je zaista odlično implementirana. Pored standardnog tastera koji automatski overklokuje APU, tu je i prekidač sa dva položaja kojim korisnik bira koliko agresivno će automatika pokušati da postavi parametre.

AMD Radeon R9 Gamer Series 16 GB (2 x 8 GB) DDR3 2400 MHz kit Takt radne memorije presudan je faktor kada su u pitanju grafičke performanse APU modela. Razlika u brzini kada se koriste moduli od 1600 MHz i oni od 2400 MHz, u zavisnosti od situacije, kreće se u rasponu od 10 pa do preko 50 odsto. S obzirom na malu razliku u ceni modula, veoma je poželjno da APU bude podržan brzim modulima. Mi smo testove sproveli upravo sa modulima koji rade na 2400 megaherca, a koje odlikuju latencije 11-12-12-31 i radni napon od 1,65 V. Module potpisuje sam AMD, a proizvod su Dataram kompanije koja je poznata u svetu serverskih memorija. Jedinstvenu odliku ovih modula predstavlja paralelna podrška za standarde AMP (AMD Memory Profile) i Intelov XMP (Extreme Memory Profile), čime je garantovan rad u okviru propisanih specifikacija na svim platformama koje podržavaju ove standarde.

Testiranje je dobro proteklo i rezultati su na nivou očekivanih. Primedbu imamo jedino na BIOS koji nije u dovoljnoj meri testiran sa A10-7870K, pa se sporadično dešavalo da sistem neće da se podigne dok ne učita fabrička podešavanja. Takođe, iako vrlo bogata, overklok sekcija je u glavnom delu prilično ograničena. U pitanju je podešavanje napona za APU koji nije moguće odabrati po želji prostim dodavanjem (mili)volti, već isključivo preko offset parametra koji na fabričke vrednosti dodaje određenu vrednost u ne baš dovoljno malim koracima. To ume da iskomplikuje overklok i zahteva manuelno računanje buduće vrednosti koja će biti postavljena. Ipak, sve ovo lako se može rešiti u nekoj budućoj reviziji BIOS-a.

Ono što softverska podrška ne može da reši je sam koncept ploče. Iako još uvek nije dostupna na našem tržištu, koštaće duplo više od sasvim solidne ploče sa A88X čipsetom. Iole ozbiljan Crossfire je čisto preterivanje, jer čak ni 7870K ne može da se izbori sa pojedinačnim grafičkim kartama više klase. Pri tom njegova grafička jezgra ostaju neiskorišćena, čime se gubi poenta kupovine integrisanog rešenja. Overklok mogućnosti ploče nije moguće iskoristiti bez znatno ozbiljnijeg rashladnog sistema od pratećeg box kulera, koji je, uprkos tome što je unapređen u odnosu na prethodna rešenja, jedva dovoljan da ohladi A10-7870K na fabričkom taktu pri maksimalnom opterećenju. Jednostavno, toliko ulaganje u APU platformu i izvlačenje maksimuma iz nje se finansijski ne može opravdati ako u obzir uzmemo to da se za istu sumu može kupiti klasičan procesor i znatno jača grafička karta koji će u ukupnom zbiru pružiti daleko superiornije performanse.

Lepše je u dvoje

U dosadašnjim opisima ove i prethodnih generacija APU modela često smo pominjali hibridni Crossfire ili kako ga AMD danas naziva Dual Graphics mod, iako ga nikad zapravo nismo isprobali u praksi. Ovoga puta smo se osvrnuli i na taj aspekt upotrebe i proverili kakve prednosti donosi i koliko je isplativ.

Da podsetimo, Dual Graphics režim rada podrazumeva dodavanje jednog od dva podržana modela Radeon grafičkih kartica koji paralelno sa grafičkim jezgrima APU-a učestvuje u obradi podataka. Nažalost, pomenuti modeli grafičkih kartica koji podržavaju ovaj režim rada svedeni su na R7 240 i R7 250 modele koji spadaju u nižu klasu. Pri tom, upotreba GDDR5 modela ne donosi nikakav napredak u odnosu na slabije verzije sa DDR3 čipovima, jer sam APU koristi sistemske DDR3 module čime je viši takt GDDR5 čipova na kartici obesmišljen. Testove smo sproveli sa oba podržana modela, pri čemu smo testirali pojedinačne performanse obe kartice i samog APU-a, a nakon toga i u Dual Graphics režimu. R7 240 je na svim testovima bio primetno sporiji od integrisanog rešenja. U saradnji sa njim performanse su u proseku porasle za oko 50 odsto u odnosu na sam APU. R7 250 pojedinačno je nešto brži od integrisanog rešenja, dok u kombinaciji sa njim pruža nekoliko frejmova više u odnosu na slabiji model. Sve igre su testirane u punoj HD rezoluciji na najnižim podešavanjima. Rezultati koje je ostvario sam APU na ivici su onoga što se može nazvati mogućim igranjem, dok u kombinaciji sa dodatnom grafičkom kartom ta granica raste do nivoa prihvatljivog. Nekoliko frejmova više koje pruža jači model svakako su primetni, ali je on i osetno skuplji od R7 240.

Kada se svedu rezultati i računi, utisak je da Dual Graphics mod nema naročitu upotrebnu vrednost. Igranje u HD rezoluciji i dalje neće predstavljati pravi užitak, a za 720p rezoluciju biće dovoljan i sam APU. Stvari se dodatno komplikuju ako takvu konfiguraciju uporedimo sa konkurencijom. Najslabiji i3 procesor i GF 750 grafička karta predstavljaju jeftiniju i osetno bržu igračku platformu od kombinacije A10-7870K + R7 250. S druge strane, A10-7870K nema premca kada su u pitanju performanse integrisanih grafičkih rešenja. Njegove grafičke performanse znatno su bolje i od bilo koje kombinacije procesora i grafičke karte koja se može sastaviti za istu sumu. Kao samostalno rešenje, 7870K predstavlja odlično izbalansiran proizvod za uložen novac, ali upotreba dodatnih mogućnosti poput overkloka i Dual Graphics režima zahteva ulaganja koja su apsolutno neisplativa. Pošto je planiran kao zamena za model A10-7850K cena bi trebalo da ostane nepromenjena, a ona na našem tržištu iznosi oko 150 evra.

Vladimir TRAJKOVIĆ