Analitika, big data (i sport)

U poslovnim krugovima, digitalni podaci su postali najvredniji resurs. S njima su se pojavile alatke, dogradile statističke tehnike i na taj je način isplivala jedna nova armija stručnjaka iz oblasti nauke o podacima.

Utakmica koja dobro pokazuje odbranu Šejna Batijea i njegov uticaj na igru igrala se između Hjustona i Lejkersa, oktobra 2007. godine. Kobi Brajant, prva zvezda Lejkersa, te večeri je postigao 27 poena iz 26 šuteva. Batije nije Brajanta čuvao u svega sedam minuta utakmice, u kojima je Brajant postigao 18 poena (3/6 iz igre, 11/14 slobodna bacanja). Svih preostalih devet poena, Brajant je postizao teže nego protiv bilo kog drugog odbrambenog igrača u tom trenutku.

Život u digitalnom dobu je izazov za mnoge od nas. S jedne strane, prednosti koje nam je digitalizacija svega oko nas donela su toliki podstrek za dalji napredak, da veći teško da možemo naći. S druge, izazovi ponašanja i snalaženja čovečanstva s novim igračkama su oduvek bili intrigantna strana istorije. Od zloupotrebe brojeva kreditnih kartica devedesetih, do obelodanjivanja čitavih baza podataka ekstremno popularnih portala za upoznavanje, prošli smo dugačak put. U tom digitalnom vrtlogu, biznis još uvek pronalazi načine da iskoristi podatke u sferama u kojima je, bar do sada, zahvat kvalitetnih informacija bio veoma ograničen. U poslovnim krugovima, digitalni podaci su postali najvredniji resurs. S njima su se pojavili alatke, dogradile statističke tehnike i na taj je način isplivala jedna nova armija stručnjaka iz oblasti nauke o podacima. Neki od njih suštinski menjaju svet u kome živimo, prodirući u gotovo sve njegove pore i tako ostavljajući tihe, analogne trenutke tako retkim i gotovo zaboravljenim iskustvom.

Promena paradigme

Vreme prirodnih talenata i onih koji su nadljudskim radom dospeli do zvezda nas je decenijama uveseljavalo. Živeći u tom vremenu, bili smo svedoci stvaranja sportske istorije, ogledane u utakmicama i mečevima punih trilera i obrta, suza i velikih postignuća gemova, golova, koševa. Tada smo se divili drugačijim pojedincima, istaknutim predstavnicima romantičarske ili atletske strane sporta, umetničke slobode ili inženjerske preciznosti. U poslednjih nekoliko decenija, ipak, sportom dominira jedna druga disciplina. Iako se mnogi sportski stručnjaci neće složiti, sportom danas, osim novca, vlada – statistika. Novac i sportska statistika su oduvek bili povezani. Klađenja nikada ne bi bilo da se neko nije bavio statističkim proračunima i, verujući da će iznaći nekakav sistem koji „sigurno dobija”, baždario svoju prirodnu sposobnost da uoči obrasce u načinu na koji se sportski događaji odvijaju.

Kris Pol, proglašen za MVP-a Ol-Star utakmice 2013. godine u Hjustonu, objašnjava kako je podigao svoju igru na viši nivo gledanjem košarke pojačane Synergy tehnologijom: „Imam 27 godina sada. Kako odrastate, shvatate da je potrebno više igrati glavom nego atletskim predispozicijama. Uostalom, ja nikada i nisam bio igrač koji zakucava preko drugih. To nije moja igra. Ja moram igrati umom!”

No, danas, nekoliko decenija nakon analognog osvrta na sportsku statistiku, oivičenu ručnim prebrajanjem događaja na sportskim prilikama, svedoci smo jednog drugačijeg sveta. U njemu, procenat pogodaka nakon levog prodora ključnog košarkaša jedne ekipe može biti odlučujući parametar za dobijanje utakmice.

Bitno je istaći da se ovde ne radi o prostom praćenju statistike i njenom tumačenju. Ljudski kapaciteti su veoma ograničeni kada je u pitanju brzo tumačenje podataka. S druge strane, ukoliko želite da se bavite prediktivnim analizama koje treba da predvide ponašanje određenih aktera, tada vam ni tim sastavljen od najboljih psihologa, matematičara i ekonomista neće uvek dati rezultat koji vam je potreban, u rekordnom vremenu. Posebno kada se u obzir uzme rezolucija podataka koji se na sportskim događajima generišu, jasno je da je za potrebe računanja u realnom vremenu potrebna moćnija inteligencija. Tu na scenu stupa nauka o podacima i analitički servis koji IT industrija odnedavno forsira kao jedan od bitnijih i profitabilnijih domena svog delovanja.

Grafikon Google trendova jasno pokazuje da se u poslednje tri do četiri godine članci o nauci o podacima pojavljuju sve češće na internetu. Dodatno, poslova u ovom domenu je sve više, a nije retkost da se u redove IT kompanija zapošljavaju ljudi sa naučnom pozadinom, posebno u oblasti statistike.

Van košarkaških krugova retko je poznata priča o Šejnu Batijeu (Shane Battier), igraču koji je u svojim utakmicama za Memfis (Vankuver), Hjuston i Majami demonstrirao anomaliju statistički nevidljivog igrača koji svoj tim čini značajno boljim nego kada ne igra. U pet sezona koje je odigrao u Grizlijima, Batije je bio prepoznat kao prosečan igrač, čiji su kvaliteti bili sposobnost odbrane većeg broja pozicija, od plejmejkera do krila.

No, kada je prešao u redove Hjustona, 2006. godine, nakon što je ova ekipa u svoje redove zaposlila Derila Morija (Daryl Morey) za generalnog direktora, otvorila se priča o intenzivnijoj upotrebi analitike u američkoj košarci. Kako je Hjuston u to vreme plaćao Trejsija Mekgrejdija i Jao Minga novcem od kog bi se zavrtela glava većini stanovnika balkanskih država, tim je u svoje redove mogao da dovede samo manje plaćene igrače. Mori je među 15 izabranih ciljao Batijea. Proces njegovog dovođenja nije bio lak, ali ne zbog protivljenja Grizlija, već zbog unutrašnjeg otpora menadžmenta ekipe iz Hjustona. Batije je bio ispodprosečan igrač u svim „važnim” karakteristikama svoje igračke statistike i ni na koji način nije bio interesantan prekaljenim menadžerima.

Trend članaka na temu Big Data je, prirodno, u porastu. Na grafikonu se jasno vidi da se negde posle 2011. godine vidi veliki skok interesovanja javnosti za ovaj segment informacionih tehnologija. Čak se i na domaćem tržištu mogu pronaći poslovi sa Data Science aktivnostima, kako u velikim kompanijama tako i u kompanijama koje rade za (uglavnom startap) kompanije u Zapadnoj Evropi i SAD.

Ipak, ono što je za njega bilo karakteristično jeste to da su, zahvaljujući njegovoj igri, igrači u njegovom timu bili bolji, a igrači u protivničkom gori. Iako nije bio ni posebno dobar dodavač ni skakač, neverovatno je kako je, zahvaljujući njegovom doprinosu, ekipa za koju igrao bila bolja i u skoku i u poentiranju, nakon njegovih „pokreta” na terenu. Nešto je bilo lakše primetiti njegovu dobru odbranu, iako je u statističkim izveštajima nikada nećete videti. Batije je, gotovo po pravilu, čuvao zvezde tima na pozicijama 1, 2 i 3. Njihovi učinci kada ih je Batije čuvao su, u proseku, bili znatno lošiji no njihovi godišnji proseci.

Iako o ovom slučaju nema dovoljno egzaktnih podataka jer se još uvek čuvaju kao poslovna tajna u Hjustonu, jasno je da je u slučaju Šejna Batijea primenjen drugačiji pogled na statistiku od onog koji su u većem broju konkurentskih timova koristili menadžeri.

Put kojim sport mora poći

U današnje vreme je teško zamisliti vrhunski profesionalni sport, posebno u SAD, gde se vrti veliki novac, bez pomoći tehnologije. Ipak, ovde ne mislimo na mnoga tehnološka pomagala koja primenjuju sportisti, treneri i osoblje u pripremi ili sprovođenju sportskih aktivnosti. Radi se o softveru koji krca podatke koje regularna statistika nije hvatala. Kao u slučaju Šejna Batijea, potrebno je shvatiti da je smanjena rezolucija događaja na utakmici (šut, skok, blokada, asistencija) premala da bi se na pravi način opisala igra i njeni akteri. Kako se broj atributa povećao, pojavljuje se problem njihovog praćenja. Ako ste ikada gledali neku košarkašku utakmicu u domaćim ligama u Pioniru, mogli ste primetiti sa obe strane koša ljude koji sede i stalno nešto zapisuju. To su raznorazni statističari koji prate samo određene ili, pak, sve igrače na utakmici. Oni beleže, nažalost, samo osnovne podatke. Bolje ne umeju, čak i kada bi hteli. Tu na scenu stupa tehnologija.

Jedan od najpopularnijih programa u košarkaškoj igri se zove Synergy. Tehnologija ovog softvera je relativno jednostavna. Analiziranjem video snimaka, kojih u igri košarke ima i iz više uglova, u bazu podataka se pohranjuju informacije o stilu napada i odbrane, kretanjima igrača i svim drugim manje ili više uočljivim faktorima koje stručnjaci i zaljubljenici mogu da uoče. I, umesto da ste ograničeni na samo svoje sposobnosti u promatranju igre, uz pomoć ovog softvera vi zapravo pored sebe imate i Marina Sedlačeka i Edija i Koleta i Šarenca i Mariju Kilibardu. Svačiji doprinos se računa i, ukoliko neki od tih načina posmatranja košarke postoji u softveru, vi ćete moći da ga iskoristite da bolje razumete igru.

Sve ovo je napravljeno, naravno, u službi razvoja i selektiranja igrača. Kompanija koja stoji iza ove tehnologije je osnovana 2004. godine od strane Gerika Bara (Garrick Barr) koji je još devedesetih učestvovao u pregledanju mnogih video snimaka kao pomoćni trener i koordinator video materijala u Finiks Sansima. Uz pomoć ljudi sa tehnološkim znanjima, Bar je pred početak poslednjeg milenijuma počeo da izrađuje video-snimke sa utisnutim kompjuterski obrađenim statističkim pokazateljima. Tako je svako ko je pregledao ove materijale mogao videti način na koji se neka ekipa brani, napada ili izvodi tranziciju u igri. Dodatno, softver ima i editor pomoću kog je korisniku lako da sâm unese elemente praćenja i označi karakteristične događaje.

Interesantno je da tim koji stoji iza ove tehnologije garantuje da će se video visoke rezolucije igre koja je odigrana u NBA pojaviti odmah nakon odigrane utakmice, a da će se video sa svim tehnološko-tehničkim detaljima, obrađen u ovom softveru, pojaviti za 12 do 24 sata nakon utakmice. Za međunarodne utakmice, video se pojavljuje 45 minuta nakon odigranog meča, a analitički obrađen nakon 24 sata od odigrane utakmice.

Samo četiri godine nakon osnivanja, čelnici kompanije Synergy Sports Technology su sa NBA potpisali višegodišnji ugovor po kom se na zvaničnim sajtovima lige (www.nba.com, www.nba.tv) i na zvaničnim televizijskim programima NBA na komercijalnim televizijama koristi upravo Synergy. Krajem iste godine, Synergy je potpisao ugovor i sa EA Sports kompanijom, za potrebe izrade budućih NBA Live multimedijalnih igara.

Podaci u službi jedinstvenog iskustva

Iako je u fokusu sportskih aktivnosti sama igra i njeni elementi, u koje tehnologija gleda svim svojim potencijalom, na marginama sportskog događaja i te kako ima elemenata koji mogu biti deo analitike. U velikim sportskim sistemima, kako u SAD tako i u Evropi, već godinama se primenjuje softver za analizu svih elemenata iskustva koje navijači (posetioci sportskih događaja) imaju u kontaktu sa sportskim događajima. U današnje vreme, korisnici svih tipova sadržaja očekuju vrhunsku uslugu, a istovremeno se traži novo i drugačije, ali i razumljivo iskustvo koje će korisnika zadržati i obezbediti njegove dalje investicije u tim koji podržava.

Ovde se prepliću tehnike praćenja aktivnosti korisnika u cilju negovanja njihovog odnosa sa sportskom franšizom, sa tehnikama kreiranja jedinstvenog iskustva koje će obezbediti profit sportskom timu i njegovim vlasnicima. Količina podataka o kojima govorimo je izuzetno velika. Timovi s druge strane Atlantika prate navijače u aktivnostima na svim kanalima. Pomoću personalizovanih RFID kartica, prate se njihove preference u kupovini rekvizita i prateće opreme, proizvoda u prodavnicama sa kojima ekipa ima ugovor o popustu, ali i putovanjima koje navijači ostvaruju u praćenju svog omiljenog tima. Dodatno, prate se i njihovi statusi na društvenim mrežama, komentari na zvaničnim sajtovima i forumima i drugi elementi digitalnog sadržaja kojim navijači komentarišu događaje u klubu. Na osnovu ovih informacija, veliki Big Data sistemi generišu posebne i na tržištu jedinstvene akcije kojima se cilja pojedinačni korisnik, a da to u konačnici ne bude skupo po onog koji pruža usluge ili sadržaj.

Big Data serveri se koriste i u praćenju kulture navijača. Segmentacija korisnika bilo kog proizvoda ili usluge je u biznisu ključni korak. U biznisu savremenog sporta, segmentacija navijača po kulturnim, ekonomskim političkim i drugim linijama deobe je temeljni element obraćanja. Sve ovo ne bi bilo moguće raditi ručno ili kroz standardne sisteme baza podataka. Danas je Data Science jedna od sintagmi u koju se naviše ulaže.

Tehnologija postaje fundamentalni deo savremenog biznisa. Prvi domeni su oni u kojima figurira izuzetno veliki novac. No, velikom brzinom će se paradigme nauke o podacima pojaviti i u segmentima u kojima se ne broji sve u milijardama dolara. Veliki je izazov biti deo te igre. Valja se uključiti na vreme. Program je sa emitovanjem odavno počeo.

• • •

Nauka o podacima je sledeći korak u evoluciji izveštavanja. Oni koji su skloni analitičkom posmatranju sveta i koji bi mogli da postanu novi Šejn Batije u svom domenu, koji je kvalitet svoje igre podigao za još nekoliko nivoa nakon što su počeli da mu daju složene analitike o igračima protiv kojih je igrao, trebalo bi da već počnu da traže mesto u kom će pokazati rezultat. Doba podataka je odavno počelo. Na nama je da u njemu pronađemo pravu meru odnosa sa analognim delovima života u koje ne želimo da se mešaju kojekakvi bitovi i bajtovi. Čini se da je suštinsko razumevanje nove paradigme najbolji način zaštite od prodiranja digitalnog u segmente života u koje ne želimo. Vreme je.

Momir ĐEKIĆ