Apple iPad Pro vs Microsoft Surface Pro 3 (i 4)

Čini se da rešenja u XXI veku ne trpe univerzalni pristup – traži se personalizacija isporučenog, krojenje rešenja prema potrebama korisnika, a sve to uz niske cene kako inicijalnog postavljanja tako i održavanja.

U takvoj postavci, većina se okreće proverenim rešenjima, koja su se dokazala na nivoima koje prevazilaze i pokušavaju da ih ukroje prema željama (kako svesnim tako i nesvesnim) korisnika, kojima očigledno prija ovo novo doba. Mnogi isporučioci usluga govore kako su se zahtevi nepotrebno pooštrili, da korisnici „tvrde pazar” i da se teško obavezuju, posebno na duže periode koji modele čine održivima. U priči postoje i oni drugi, koji budućim rešenjima pristupaju „sa donje strane”, izrađujući usluge i proizvode „od nule”. Njihovi argumenti govore o prednostima rešenja koja se zasnivaju na tačno određenim funkcionalnostima koje su direktna potreba korisnika, a ne smanjena (olakšana, uprošćena) verzija nečijeg procesa. Borba između ova dva pristupa je izuzetno primetna u oblasti softvera, ali nije nepoznata ni u izradi hardverskih rešenja. Naprotiv.

Te jedno, te isto

Jedan od najčešće korišćenih načina zarade u svetu informacionih tehnologija ima zlatno pravilo – „Napravi jednom, prodaj mnogo puta”. Zahvaljujući ovakvom principu, inicijalno visoki troškovi se kroz vreme prevazilaze narastajućim prihodima. Koncept personalizovanog rešenja sa ovim ne ide baš ruku pod ruku. Načini pomirenja isporuke personalizovanog rešenja i prodaje velikog broja primeraka su razni, ali su nama u oko upali neki karakteristični.

Kada su, pre sada već znatnog broja godina, proizvođači procesora počeli sa isporukom proizvoda srednje klase koji su, zapravo, bili fizički istovetni svojoj moćnijoj i skupljoj braći, sa izuzetkom isključenih ili „pokvarenih” delova, pitali smo se da li je u pitanju nedostatak inventivnosti ili nešto drugo. Odgovor je bio vrhunski jednostavan – radilo se o optimizaciji troškova. Naime, ako uspete da smanjite proizvodne troškove izradom velikog broja suštinski istih proizvoda, kojima se onda relativno jeftinim intervencijama umanje karakteristike, profit ozbiljno skače sa povećanjem prodaje, pa su akcionari srećni i zadovoljno trljaju ruke. Dodatno, možete upravljati distribucijom na taj način da tržištu isporučujete tačno ono što želi, za kratko vreme. Ako se bolje prodaju trojezgarni procesori nego četvorojezgarni, jednostavnom transformacijom tržištu možete isporučiti dovoljan broj traženog proizvoda. U ovim „igrama” posebno je bio aktivan AMD, od kog ste, u određenim okolnostima, mogli da „dobijete” jedno ili dva jezgra procesom „otključavanja”, i time povećate performanse svog ne tako skupo plaćenog procesora za bar 15 odsto.

Pristup sa modifikacijama jednog proizvoda nije jedinstven za procesore. On se može pronaći u velikom broju industrija, uključujući propulzivne grane poput farmacije, automobilske industrije ili samog IT-ja. Svake godine se broje prodati modeli mobilnih telefona. Svake godine, veliki proizvođači uređaja izbacuju na tržište novi telefon, tablet ili ko zna kakav računar i nadaju se desetinama i stotinama miliona prodatih jedinica kako bi nahranili svoje gladne fabrike. Ipak, u domenu razvoja i istraživanja, proizvođači sličnih uređaja često kreću različitim putevima. Suštinski, ova priča je posvećena upravo njima.

Čvrsta vizija

Zamislite sledeću situaciju – vaš dobar prijatelj, koji se ne bavi informacionim tehnologijama, već je samo običan korisnik, odlučio je da kupi uređaj koji će u potpunosti da zadovolji njegove potrebe. One su, redom: „Mora da bude veoma lagan, da ima savršen ekran osetljiv na dodir i veoma jednostavan interfejs za korišćenje. Pored svega, mora da ima fizičku tastaturu. Pare nisu preveliki problem.”

Jedni će povikati ultrabook, drugi iPad. Oni koji su pratili poslednja dešavanja u kompaniji Apple će uzviknuti iPad Pro. Na to će simpatizeri danas izrazito drugačijeg Microsofta dobaciti – Surface Pro. Ako pogledate, zaista su ova dva računara ta koja nude najbolje odgovore na zahteve koje je pomenuti prijatelj izneo. Ipak, način na koji ih nude je veoma, veoma drugačiji. Krenimo redom.

Apple iPad Pro, kao noviji (u odnosu na Surface Pro 3, još uvek čekamo Surface Pro 4) ima čast da bude prvi u fokusu. Ovaj tablet, sa 12,9 inča u dijagonali, predstavlja najnoviji i najjači proizvod iz kompanije Apple. Pored novog procesora (A9X), odlikuju ga ekran fantastične rezolucije 2732 x 2048 piksela, sa 264 tačaka po inču, i iOS verzije 9. Složićete se da je to relativno očekivana evolucija iPad linije proizvoda. Ipak, ono što se u pogledu ovog uređaja čini drugačijim, još od prvih rečenica marketinških aktivnosti, jeste da se radi o uređaju koji nudi „performanse laptop računara”. Ova bombastična izjava suštinski dolazi iz sposobnosti novog procesora, ugrađenog u iPad Pro koji donosi vrtoglavo ubrzanje u odnosu na prethodnu generaciju i iPad kao liniju lansira u svet ultraportabilnih računara.

No, da li je to baš tako i da li se ovde mora povući poznata de gustibus linija ili postoje argumenti koji bi predstavnike Apple fanova ubedili da nije sve tako jednostavno. Sve bi bilo u redu da se vašem prijatelju, koji bi rado pazario Apple uređaj jer je to jednostavno kul i stvarno dobro izgleda, pred očima nije pojavio jedan potpuno drugačiji uređaj – Microsoft Surface Pro. Ovaj punokrvni laptop u telu 12-inčne tablice, rezolucije 2160 x 1440 piksela (216 tpi), sa Core i5 procesorom i masom od oko 800 grama ipak nudi „pravi” operativni sistem na kome rade sve aplikacije na koje smo „svi navikli”.

Ponekad se čini da je Appleov uređaj odlučio da poseti lokalnu teretanu i dobije malo na mišićnoj masi, kako bi mu se na odeći iscrtavali obrisi mišića i time pokazao da je spreman da svojoj štedljivoj prirodi doda i snagu. Microsoftovi proizvodi već duže vreme ne izlaze iz teretane, ali su toliko nabacili mase da se brzo umaraju i ne postižu fantastičnu autonomiju. Stiče se utisak da prolaze kroz proces smanjivanja mase, pa samim tim i potreba, a sve u cilju desetosatne autonomije, uz zadržavanje vrhunskih performansi u izbačaju i „dizanju iz benča”.

iPad Pro u svom konceptu gura „tešku artiljeriju” – u telo su ugrađeni zvučnici tako da proizvode izvesnu dozu surround efekta, iako se ne radi o zvučnicima koji „izuvaju iz cipela”. Surface u tom domenu nije tako raspojasan, ali u svojoj ponudi ima znatno kvalitetniju prednju kameru, pomoću koje će video četovi i selfiji biti jasniji i lepši. No, da li vama hvatanje selfija 12- i 13-inčnim uređajima deluje besmisleno? Sva ova priča o hardveru nije toliko bitna za ono što čini srž različitosti ova dva uređaja.

Suštinska razlika između pristupa koji su Microsoft i Apple primenili jeste evolutivni put tehnologije koju su koristili. Microsoft je primenio uobičajeno rešenje. Oslanja se na Intelove procesore najnovije generacije, koji su evolucijom postajali sve štedljiviji i štedljiviji, dostižući potrošnju energije koja bi uređaju dala dugu autonomiju uz jednu veoma bitnu, prateću, sposobnost – poznati operativni sistem i kompatibilnost sa aplikacijama na koje su korisnici već navikli. Ovde se, pre svega, misli na Windows i Office softver.

Sa druge strane, Apple je išao evolutivnom linijom podizanja performansi svojih već štedljivih procesora, zasnovanih na ARM arhitekturi. Osim činjenice da je gotovo nezavistan u procesu njihove izrade (razvoj je interni, dok je završna proizvodnja posao kooperanata), Apple ima dovoljno zdravog novca da investira u patente i resurse (ljude, pre svega) koji donose vrhunske rezultate. Višegodišnjom evolucijom svojih procesora, Apple je konačno došao u vode u kojima se opasno približio performansama punokrvnih x86 procesora. Ono što je svojevrsno iznenađenje jeste da se odlučio da na uređaj ne stavi Mac OS X, već da nastavi sa iOS-om.

Ova odluka i te kako ima smisla, gledano sa inženjerske strane. Apple je još 2010. godine počeo da radi na portovanju Mac OS X-a na ARM arhitekturu. Ima previše razloga da se veruje da će i budući Mac uređaji biti zasnovani na Apple procesorima, kako bi se smanjila zavisnost od Intela i drugih vendora. Dok taj trenutak (koji je verovatno veoma blizu) ne dođe – Apple će jasno razdvajati ultraportabilne laptopove, suštinski zasnovane na Intelovim x86 procesorima od iPad uređaja sa ARM procesorima čije se performanse dižu iz generacije u generaciju. U nekom trenutku, tranzicija će biti neminovna i Apple procesori će ponovo biti u svakom Apple proizvodu.

U međuvremenu, Microsoftova baza korisnika je pred velikim izazovom. Postepenim odlivom, na Mac OS X će preći neki procenat, pre svega zbog uzbudljivih Mac laptopova nove generacije, kako Air tako Retina i Pro modela. S druge strane, slab uspeh Windows 8/8.1 verzija operativnih sistema polako jenjava, jer Windows 10 preuzima primat i bliži se stomilionitom korisniku. Tranzicija ka WindowsAsAService modelu je počela. No, postavlja se pitanje da li će ta forma obezbediti Microsoftu pouzdanu bazu korisnika u vremenu u kom za ključne korisnike dolaze ljudi koji nisu odrastali sa XP-om i Sedmicom. Budimo realni, Windows više nije tako nezaobilazan kao nekada.

Jedan od najčešće korišćenih argumenata u korist Windows platformi oduvek je bila proizvodnja sadržaja. Dokle god su tablični računari (u svim operativnim sistemima i verzijama) oduvek bili fantastični za pregled sadržaja, u domenu proizvodnje sadržaja su dobri stari Windows i Word oduvek bili preferencijalni izbor. No, vremena se menjaju. Danas, Microsoft isporučuje svoje najbitnije programe iz Office paketa na gotovo svim živim platformama – za džabe. Razlog je jednostavan – jedini način da zadržite primat u ovom domenu je da omogućite svima da ga koriste besplatno. Samo tada ćete ih motivisati da kupe neki drugi (vaš) softver kojim profitirate. Ipak, sa evolucijom iPad i iOS proizvoda, svakog u svom domenu, Microsoft tek treba da se suoči. Novi iPad (u verziji Pro) je bolji nego ikad do sada, a krasi ga neverovatna sličnost sa serijom Microsoftovih ultraportabilaca. Olovku uz Microsoftovo čedo dobijate besplatno, dok ste kod Apple varijante dužni da doplatite sto dolara. Za tastaturicu, koja zaokružuje ove uređaje, u Microsoftovoj varijanti dugujete 130 dolara, a u onoj koju krasi znak jabuke čak 170 američkih zelenih novčanica.

• • •

Dok ne izađe četvrta verzija Surface Pro uređaja, nećemo baš biti sigurni sa čime se iPad Pro bori. Ipak, jasno je kao dan da Apple pravi sebi pametnu odstupnicu u kojoj će u nekom trenutku isporučiti MacBook Air sa ARM procesorom (koji će se zvati A10, na primer) i koji će imati autonomiju od 20 časova i za kojim će ludeti mase koje će podići stopu spontanog odliva u Apple vode. U toj trci, Apple će samo da dobije korisnike i profit. Microsoft je na potezu i u njihovoj strategiji se uskoro mora pronaći način po kom će korisnici želeti Windows uređaje. Čini se da su u domenu pametnih telefona tu bitku gotovo izgubili. Da li je rat u domenu prenosnih platformi potpuno izgubljen, pokazaće sukob Surface Pro 4 i uređaja koji mu sliče. Među njima je i Dellov XPS 12, koji bi trebalo da krasi UltraSharp 4K ekran i Dell Active olovka. Apple je sa svojim iPad Pro modelom tu da otkine još jedno parče udela na globalnom tržištu i rasprostre crveni tepih za ono što dolazi. Ima li koga da im pomrsi račune?

Momir ĐEKIĆ