Gigabyte GeForce GTX 1050 Ti G1 Gaming 4G

Čudno je stanje na tržištu grafičkih kartica u poslednje vreme. Iz godine u godinu, iz generacije u generaciju, svedoci smo da su novi modeli sve skuplji u odnosu na prethodnike koje nasleđuju. Uprkos tome, interesovanje za novitete ne jenjava i čak su oni iz višeg segmenta sve popularniji. Izgleda da nam stvarno dobro ide ili je bar tako na svetskom nivou.

Ovoga puta pozabavili smo se jednim od najboljih modela iz niže srednje klase, G1 Gaming modelom koji u prefiksu nosi oznaku GTX 1050 Ti. Pascal generacija nam je već dobro poznata, ali da se podsetimo ukratko osnovnih detalja vezanih za GP107 čip koji čini srce ovog modela. Za razliku od jačih modela, ovaj se proizvodi se u 14-nanometarskom proizvodnom procesu, zbog čega je manje podložan zagrevanju, a više raspoložen za visoke obrtaje, odnosno, overklok. GP107 je, dakle, kompletan čip, koji nije nastao isključivanjem nekih od delova koji sačinjavaju jače modele, odnosno, nije „osakaćen”. Sastoji se od šest SM (Streaming Multiprocessors) klastera od kojih svaki raspolaže sa 128 CUDA jezgara, odnosno 768 ukupno. Svaki od navedenih SM klastera raspolaže i sa po osam teksturnih jedinica, čime njihov broj dostiže ukupno 48. Četiri 32-bitna memorijska kontrolera zbirno čine 128-bitnu magistralu, a svaki od njih povezan je sa po osam rasterskih jedinica, te ih je na raspolaganju ukupno 32. Sve to sastavljeno je od 3,3 milijarde tranzistora i upakovano je u 135 kvadratnih milimetara, koliko iznosi površina čipa.

Kartica je duga oko 22 santimetra, što je poprilično veliko za ovu klasu. Pri tom je i štampana ploča duga gotovo koliko i hladnjak, a mesta se našlo čak i za backplate. Potpuno bespotreban dodatak za karticu ovih dimenzija, ali koliko god bili indiferentni prema estetskom utisku, moramo da priznamo da joj izuzetno lepo pristaje. Deluje da ima i rashladnu funkciju, jer se tokom rada zagrevao, što samo može da znači da je zadužen za odvođenje toplote sa nekog dela elektronike. U svakom slučaju, ne stvara toplotne „džepove” i ne otežava hlađenje komponenata kartice, što je inače slučaj kod velikog broja drugih modela.

Naponska sekcija izvedena je u konfiguraciji 4+1 faza, od kojih četiri faze napajaju GPU, a jedna memoriju. Šestopinski konektor za napajanje je prisutan, iako kartica po specifikaciji ne troši preko 75 vati. Ipak, ovo je model koji je već fabrički overklokovan, a pri tom je vrlo raspoložen i za dodatno, ručno „odvrtanje”, tako da je dodatni konektor svakako neophodan za takve zahvate. Inicijalne vrednosti radnog takta su 1480 za GPU i 7008 megaherca za memoriju, dok u Boost režimu grafički procesor dostiže 1506 megaherca, što je zaista sjajan rezultat. Te vrednosti moguće je ručno povisiti i za više od 300 megaherca za GPU i gotovo čitav gigaherc za memoriju. Izuzetan overkloker, a verujemo da može i više od toga uz precizna podešavanja. Pri tom su temperature skromne i očitavanja nikad ne pokazuju više od 65 stepeni.

Za tako dobre rezultate odgovoran je sjajni Windforce kuler, koji raspolaže sa dve toplotne cevi i masivnim aluminijumskim telom. Dva ventilatora koji se rotiraju u suprotnim smerovima, prečnika 90 milimetara, se ni ne uključuju kada je temperatura grafičkog procesora ispod 60 stepeni, a i kada se uključe, gotovo su nečujni. Nezaobilazan detalj jednog gejmerskog modela je i višebojno LED osvetljenje, čijim je brojnim režimima funkcionisanja moguće upravljati iz pratećeg softvera.

S obzirom na to da je ovo kartica niže srednje klase, performanse koje pruža u 1080p rezoluciji sasvim su pristojne. Sa nivoima detalja će često biti kompromisa, naročito kod najzahtevnijih igara, a biće i retkih situacija u kojima će budući vlasnici moći da računaju na magičnih 60 fps bez oscilacija. Ipak, to je i očekivano od kartice ove klase. U odnosu na konkurente iz suprotnog tabora, GTX 1050 Ti i nema pravog takmaca. Brži je od RX 460 i RX 560 Radeona, a sporiji od RX 470 i RX 570. Pored performansi, cena ga takođe svrstava u klasu između navedenih konkurentskih modela.

A upravo cena je jedini faktor koji kvari utisak o hardverski besprekornoj kartici. Nekada su modeli ove klase bili gotovo duplo jeftiniji, a sada je za njih potrebno izdvojiti čak 200 evra. Ipak, ko želi da uživa u igrama u (za današnje standarde) osrednjoj rezoluciji i sa pristojnim nivoom detalja, a da pri tom ne razmišlja kako će već sa narednom generacijom morati da planira kupovinu nove grafičke kartice, trenutno nema boljeg rešenja koje će mu pružiti više za uloženi novac. Gigabyte je samo izvukao maksimum iz nejakog čipa kroz sjajnu hardversku izvedbu i tako mu omogućio da pokaže maksimum.

Vladimir TRAJKOVIĆ