Seat eXS KickScooter

Da su električni trotineti upravo ono što već godinama razni proizvođači pokušavaju da nametnu kao idealno rešenje lakog, ličnog prevoza, govori i podatak da su mnogi zvučni brendovi koji pripadaju automobilskoj industriji sasvim neočekivano istupili iz sfere svoje uobičajene delatnosti i predstavili modele električnih trotineta sa svojim oznakama. Prvi takav model iz automobilskog sveta koji je stigao do nas jeste Seatov eXS KickScooter, koji je, za sada, jedini u njihovoj ponudi. Baš kao i automobile, Španci su i proizvodnju trotineta prepustili nekom drugom, ovoga puta odabravši renomirani Segway. Zato njihov trotinet odlikuje autonomija koja po navodima proizvođača može da dostigne 25 kilometara, što deluje sasvim pristojno.

Naravno, ovaj podatak se odnosi na idealne uslove, uz laganu vožnju bez zaustavljanja i sa vozačem težine 75 kilograma. Kao i uvek, zanimale su nas performanse u realnim uslovima gradske gužve i usponima uz razna beogradska manja i veća brda. Rezultati, očekivano, nisu ni blizu deklarisanih, ali su svakako vrlo dobri, jer je u zahtevnim uslovima vožnje Seatov pulen uspevao da pređe između 10 i 15 kilometara. Uz malo laganiju vožnju, bez naglog kočenja i ubrzavanja, uspevalo nam je da pređemo i po 18 kilometara.

Vožnja je moguća u tri režima - normalnom, ekonomičnom i sportskom, a odabir se vrši uz pomoć jednog jedinog tastera koji se nalazi na sredini upravljača, uz brzinomer. Iako u sportskom režimu sa lakoćom dostiže, pa čak i prestiže deklarisanu brzinu od 25 kilometara na čas, kapacitet baterije osetno je manji u odnosu na glavnu konkurenciju i iznosi svega 187 vatčasova. Pored manjeg kapaciteta, ni položaj baterije nije baš sjajan, jer je smeštena u vertikalnom delu upravljača, čime je težište trotineta postavljeno prilično visoko, što, u zavisnosti od iskustva i spretnosti vozača, može manje ili više da oteža vožnju. Interesantno je da je moguće instalirati dodatnu bateriju, jednakog kapaciteta, sa spoljašnje strane vertikalnog dela upravljača, čime se težište dodatno podiže i vožnja postaje zahtevnija, ali se istovremeno dobija i dvostruko veća autonomija.

I dok položaj baterije i njen kapacitet, koji je uslovljen ograničenim prostorom u kom je smeštena, nisu baš idealno rešenje, ovakav raspored uslovljen je samom konstrukcijom trotineta. Naime, sistem amortizera i ogibljenja stajaćeg dela je takav da smeštaj baterije ispod njega nije moguć, ali je zato udobnost znatno poboljšana. Vožnja po pločniku i sitnijim neravninama znatno je udobnija u odnosu na modele sa kojima smo se do sada susretali. Ovaj sistem omogućio je i upotrebu točkova od pune gume, koje su manje udobne od onih punjenih vazduhom, ali zato ne mogu da se probuše, pa je to jedan detalj manje o kom vlasnici treba da vode računa. Doduše, točkovi su mogli da budu za nijansu veći, jer bi na taj način stabilnost bila bolja, naročito pri većim brzinama.

Prednji točak je veći od zadnjeg za pola inča i ujedno je pogonski – direktno ga pokreće elektromotor snage 300 vati. Kočenje se obavlja na dva načina, od kojih se oba izdvajaju u odnosu na konkurentske modele, jedan po izrazito dobrom, a drugi po lošem rešenju. Pritiskom na ručicu električne kočnice aktivira se intenzivno motorno kočenje prednjeg točka, pri čemu motor prelazi u režim generatora i silu kočenja koristi za dopunu baterije. Učinak na autonomiju je vrlo skroman, jer čak i pri većim nizbrdicama trotinet će se uz aktivno kočenje pre ili kasnije potpuno zaustaviti. Zato je silu motornog kočenja moguće koristiti i pasivno, otpuštanjem ručice gasa, pri čemu je sila kočenja manja nego u slučaju kada se koristi električna kočnica, a intenzitet je moguće izabrati uz korišćenje jednog od tri predefinisana koraka, od slabog, preko umerenog, do jakog.

Navedeno podešavanje sile kočenja moguće je uz pomoć Segway-Ninebot aplikacije, koja funkcioniše besprekorno i uz pomoć koje je moguće podešavati i druge parametre i pregledati detaljnu statistiku vožnje. Trotinet, pored obavezne signalizacije u vidu fara i stop svetla, raspolaže i promenjivim LED osvetljenjem, koje je smešteno ispod dela na kome se stoji. Tokom sunčanog dana je potpuno nevidljivo, ali predveče i noću šljašti na sve strane. Srećom, moguće ga je isključiti ili prilagoditi sopstvenom (ne)ukusu uz pomoć navedene aplikacije.

Međutim, da se vratimo priči o kočnicama. Pored sjajno rešene električne kočnice, koja ipak nije dovoljno efikasna za naglo zaustavljanje, trotinet ima i zadnju, mehaničku kočnicu, koja se aktivira prostim gaženjem. Prosto je neverovatno da je ovako primitivan način kočenja, koji podrazumeva intenzivno trenje blatobrana o gazeći sloj gume zadnjeg točka, primenjen na ovako sofisticiranom i skupom trotinetu. Iako jednostavan, ovakav način kočenja nije baš preterano efikasan, a ni bezbedan, jer u kritičnim situacijama vozač baš i nema mnogo vremena da reaguje, a kočenjem remeti i sopstveni balans i položaj na trotinetu.

KickScooter je udoban trotinet solidnih performansi i zadovoljavajuće autonomije, uz par navedenih mana koje će iskusniji vozači znati da kompenzuju, dok će početnicima biti potreban izvestan period privikavanja. Sa cenom od oko 500 evra manje je konkurentan u odnosu na neke popularne modele, ali svakako vredi razmatranja, naročito zbog nešto jačeg motora u ovom cenovnom rangu.

Vladimir TRAJKOVIĆ