Svi, naravno, znaju kakvo mesto legendarna Elita zauzima u istoriji računarskih igara. Dejvid Brejben, maštoviti Englez, entuzijasta, kreirao je ranih osamdesetih do tada apsolutno nezamislivu stvar: preterano zanimljivu mešavinu svemirskih borbi, trgovine, otimačine i istraživanja, prvi put upotrebivši do tada neviđenu vektorsku grafiku, dotle smatranu nesvarljivom za skromne potencijale tadašnjih kompjutera. Pored više nego uverljivog izgleda i realnog flight modela mnogobrojnih letelica, genije je u nekih 40 KB uspeo da strpa i bazu podataka o preko 2000 planeta, pa čak i delić Štrausovog „Lepog plavog Dunava”, u kome se uživalo dok je docking computer obavljao pristajanje u stanicu. U narednoj deceniji, ne računajući nastavke (First encounters i Frontier), jedina slična igra vredna pomena beše famozni Privateer, delo još famoznijeg Krisa Robertsa, idejnog oca i autora prve četiri igre iz Wing Commander serijala. A onda je, posle relativno uspešnog nastavka u vidu Privateer 2: The Darkening, nastupila dugačka sezona oseke...

Prve najave za Hardwar su obznanjene pre bezmalo dve godine. „Gremlin Interactive” je svašta obećavao, u šta su mnogi poverovali sudeći po zamamnim slikama koje su puštene u štampu. No, u skladu sa uobičajenom praksom, razvoj igre drastično je prolongiran, prvenstveno zbog nagle ekspanzije 3D igračkog hardvera, za koje je izvorni kod enginea trebalo od početka reoptimizovati. Onda je neumoljivi zub vremena počeo da gricka „3D savršenstvo za novu 1997.god.”, nastupilo je dodatno odlaganje, da bi konačno, u ranu jesen 1998. godine, Hardwar ugledao svetlo dana.

Ono što smo dobili je pravi predstavnik kategorije „standardni prosek”: po izgledu i osećaju koji stvara, igra ni po čemu bitnije ne odstupa od nekakvog imaginarnog „average” modela kompjuterske zabave, nevezano za pripadnost deficitarnom žanru na čije poklonike komercijalno pretenduje. Nema tu skoro ničega što već nismo videli, počevši od pomalo naivnog SF scenarija, preko, za današnje standarde mlakog (ni lošeg, ni dobrog) audio-vizuelnog podsegmenta, zaključno sa globalnim feelingom čiste ravnodušnosti koji vam sleduje posle višesatnog udubljivanja u igru. Da kojim slučajem ovakvi proizvodi nisu tako retka ptica na tržištu, Teško da bi Hardwar zaslužio celu stranicu našeg lista.

Ono što se da saznati iz uvoda je to da preuzimate ulogu razočaranog momka (ubili mu devojku, ubili mu psa), koji po svaku cenu hoće da utekne iz „shithole” rudarske kolonije na Titanu, gde je rođen, odrastao, voleo i izgubio. Naš junak raspolaže sa malom atmosferskom letelicom (tzv. „Moth-om”), 10000 kredita i manjkom skrupula kao početnim sredstvima za rad, uz pomoć kojih će pokušati da napabirči dovoljno novca za kartu u jednom pravcu ka Zemlji. Otežavajuća okolnost je što u koloniji ne postoje brodovi sposobni za interplanetarno putovanje i što su zemaljske vlasti davno odustale od redovnih linija ka najvećem saturnovom mesecu. No, jedna mafijaška frakcija počinje sa konstrukcijom svog kapitalnog broda...

Početnim izborom uloge trgovca, skupljača otpada ili najamnika dobijate odgovarajuće konfigurisanu letelicu, što vas svakako neće ograničiti u daljim aktivnostima koje nemaju veze sa inicijalno odabranim profilom. Kao i u Eliti i Privateeru, imaćete potpunu slobodu u vezi izbora vida gomilanja novca, bilo da se radi o legalnoj trgovini, švercu droge, alkohola i cigareta, pljačkanju nedužnih trgovaca ili plaćenim odstranjivanjem drugih pilota po nalogu policije, mafijaških klanova ili korporacija. Nažalost, pri svemu tome bićete ograničeni na jednolično okruženje rudarske kolonije, bez mogućnosti za slasnim interplanetranim serfingom. Zujeći po pomalo prešarenom krajoliku, zapazićete gomilu različitih građevina, od kojih svaka ima hangar gde možete (i morate) da pristanete ukoliko želite da obavite bilo kakvu transakciju vezanu za dotični objekat. Kada prikupite dovoljno novca, svoje skromno vozilo možete unaprediti, dodajući mu module raznih svrha i namena, od većeg skladišta za tovar, jačeg motora i afterburnera, do novog naoružanja i nove doze projektila. U prodavnicama softvera ćete moći da unapredite programe svog letačkog kompjutera (upgrade za bolju manipulaciju energijom, štitovima, naoružanjem i sl.), a ako vam letelica postane pretesna za sve dodatke koje ste poželeli, kod odgovarajućeg dilera slobodno nabavite veći, jači i skuplji model.

Uporedo sa smenjivanjem dana i noći, vaša letelica na solarni pogon će trošiti više ili manje energije koja se može besplatno nadopuniti na nekoj od pumpnih stanica (light well). Noćne borbe su jako kritične za skroman energetski potencijal kojim raspolažete, a konstantna vatra i gas na maksimumu vas mogu efikasnije upokojiti od protivničkih rafala plazme. Pri svemu tome je pomalo čudno što naša junačina uopšte nema potrebu za snom, već je sposobna za konstatnu cirkulaciju po okolini bez obzira na dane koji se neumitno odmotavaju.

Nevezano za vaše aktivnosti, linearna fabula igre teći će svojim tokom, o čemu ćete biti obaveštavani E-mail porukama koje će konstantno pristizati. Na koji način ćete uzeti učešća u događajima koji slede jedan drugog, i da li ćete iz toga izvući živu glavu, zavisi samo od vas.

Miodrag KUZMANOVIĆ