Nekada davno, neposredno pošto je slavni grad Troja pao u ruke verolomnih Ahajaca, šačica begunaca predvođena Enejom se usidrila na ušću reke Tibar i osnovala naseobinu... Zvuči poznato, zar ne? Da nije možda izvod iz predavanja „profesora Sijere” od pre nekoliko godina? (pogledati SK 1/96)

Upravo tako! Staro trgovačko pravilo glasi da se jednom uhvaćena zlatna koka ne ispušta iz ruku sve dok od nje može da se izvlači profit. Uvideli su to i u „Sierri”, i rešili da zarade još koji denar (ili sestercij, ako više volite) nastavkom izvanrednog Caesara II. Već na prvi pogled deluje da će im se investicija višestruko isplatiti, mada i Caesar III boluje od boljke savremenih igara, a to je nedostatak ideja i beskrajno ponavljanje starih, već ispričanih priča.

U odnosu na prethodni nastavak poboljšano je sve: grafika, zvuk i muzika, video sekvence, način ratovanja. Uvedene su nove profesije, postoji mnoštvo novih objekata, glava će vas zaboleti u složenijim misijama od silnih zadataka koje treba simultano izvršavati. Ali ipak kada se zagrebe, ispod pozlaćene površine probija patina već pomalo zastarelog koncepta Caesara II. Ono što je najviše smetalo u prethodnom delu nisu bile toliko tehničke karakteristike, već jedan manje-više istovetan kliše prema kome su se misije rešavale. Rudimentaran društveno-politički zaplet nije nažalost doživeo značajnija poboljšanja. Trgovina je malo usložnjena, kao i odnosi sa Cezarom i Senatom, i to je sve. A zaista je bilo mogućnosti da se uradi i više, zašto nije učinjeno pitanje je za mnogo detaljniju raspravu, koja ne bi uključila samo ovu igru.

No, ako niste sitničar, ili ako se prvi put susrećete sa Caesar serijalom ova napomena vam neće ništa značiti, i sigurno ćete se nauživati igrajući ulogu legata u različitim provincijama. Pokrivajući nedostatak suštinskih promena, ljudi iz „Sierre” su se svojski potrudili da tehnički usavrše igru. Zaista je pravo uživanje gledati kako iz šatora i čatrlja niču velelepne bogataške vile, slušati decu kako gaču u školama i pratiti ih pogledom dok se igraju žmurke skrivajući se među vrećama namirnica u skladištima. Mogućnost razgovora sa svakim pojedincem na mapi ostala je i u ovom delu, a kako je svakom liku sada pridodat i glas, gotovo da ćete se osetiti kao da ste na trgu nekog od gradova stare republike.

Grafika je dovedena do perfekcije, a animacije su pored onih koje vas u posebnim prozorima obaveštavaju o različitim događajima na mapi i van nje proširene i na samu mapu grada i deluju veoma realistično. Npr. dok vatra bude lizala uz zidove zapaljenih kuća, uzmuvani gradski pretorijanci će se tiskati oko bunara i fontana skupljajući vodu u kofe, i slično. Sve je ovo propraćeno fenomenalnim zvučnim efektima i odlično uklopljenom muzikom.

Od značajnijih novina treba spomenuti da je proizvodnja dobara prebačena iz provincije direktno na gradsku mapu, što omogućava mnogo finiju kontrolu procesa proizvodnje, prerade i distribucije dobara. Novost je i pojava bogova koji povremeno preduzimaju određene mere prema stanovnicima vašeg malog mista, a u zavisnosti od poštovanja koje im se ukazuje. Ukupno pet bogova dobilo je svoje mesto u igri: Mars (bog rata), Ceres (bog žetve, zaštitnik poljoprivrednika), Merkur (glasnik bogova, zaštitnik trgovine), Neptun (bog mora) i Venera (boginja ljubavi). Usaglašavanje odnosa između vas kao legata, gramzivog Senata i častoljubivog Cezara predstavljaće pravu šalu prema pokušaju da se udovolji bogovima, pogotovo ako se zna da su neki među njim u teškoj zavadi (Mars i Venera) i da gradnja hrama jednom izaziva negodovanje drugog. Neke velike mudrosti tu nema, treba postupati maksimalno oprezno pa šta vam bog da... Kazne su veoma ozbiljne, ali i nagrade nisu zanemarljive, tako da sa bogovima vredi biti u dobrim odnosima.

Misije su slične kao i u Caesaru II tako da i sada treba juriti poene koji pokazuju uspešnost na polju kulture, prosperiteta i slično. Tu je i podela novca na aerarium (državna blagajna) i fiscus (vaša lična sredstva). Projekti se finansiraju iz državne blagajne, ali nažalost u nju često zavlače ruke i neželjeni „gosti” u vidu uterivača poreza iz Rima. Lični prihodi koje stičete kao upravnik, i koji se prenose iz misije u misiju služe kao rezerva za slučaj nedostatka sredstava, ali može da posluži i za podmićivanje Cezara koji zauzvrat čini ranorazne usluge. Novac je od izuzetnog značaja u igri, i nikako ne treba ostati bez njega, jer to vodi u direktnu propast zbog pobuna neisplaćenih radnika, ali i opoziv od strane Senata zbog neispunavanja finansijskih obaveza.

Najbolja strategija za rešavanje svih problema, a pogotovo finansijskih jeste dobro planiranje izgradnje. Uputno je pauzirati igru pre otpočinjanja strateških građevinskih poduhvata, jer ako se krene u stihijsku gradnju, vrlo brzo će nastupiti haos u gradu zbog veoma složenih i osetljivih odnosa koji vladaju između građana, organa reda, radnika na održavanju, sveštenika, trgovaca i cele bulumente drugih likova.

Iako dakle Caesar III ne predstavlja neki idejni pomak u odnosu na prethodnika, njegova sjajna izvedba ga preporučuje ako ne za kupovinu, a ono bar za duže iznajmljivanje.

Viktor TODOROVIĆ