Ko je barem donekle pratio igre koje je „Microsoft” do danas uradio za PC, sigurno je došao do zaključka da su istinski kvalitet i zabavnost osobine na koje su programeri jednostavno zaboravili. Posebno slabi bili su rezultati arkadnih igara na čiji račun su konkurentski naslovi mahom nabijali mišiće. Međutim, nedavno je „Microsoft” zahvaljujući jednom dobro promišljenom potezu sebi obezbedio mesto među najznačajnijim proizvođačima arkadnih simulacija vožnje. Radi se o distribuciji nove igre „Rainbow Studiosa”, novog bisera među savremenim 3D simulacijama vožnje i ovosezonskog mega-hita.

I pored solidne ponude kvalitetnih moto-simulacija koja se iz dana u dan proširuje sve perspektivnijim programima, već u ovom trenutku može se reći da će Motocross Madness imati zvezde na svojoj strani, uz zagarantovan put do titule najbolje simulacije u ovoj godini. Ova igra je jedna od najzabavnijih koje smo imali prilike da vidimo godinu dana unazad, savršeno spakovana mešavina lude arkade i strogih zakona mehanike koji u ovom slučaju samo doprinose lepoti performansa koje jedan motokros vozač samo može da zamisli. Kao jedna od najatraktivnijih disciplina za dvotočkaše motokros je i pravi izazov za simuliranje na računaru, pogotovo ako ste vođeni idejom da po svaku cenu uklopite realističnost i zabavnost. Motocross Madness, verovatno kao ni jedna igra do sada, upravo na tom polju ispunjava sva očekivanja, što značajno proširuje krug ljudi koji će istinski uživati tokom igranja.

Igra se koncentriše na nekoliko najatraktivnijih disciplina motokros sporta, mada se svaka od njih svodi na tri stvari: ludu vratolomnu vožnju, veštinu održavanja ravnoteže u vazduhu i pri doskoku, kao i neizbežno krljanje, tačnije „meka” sletanja zahvaljujući kojima ćete se više osećati kao probni pilot nego vozač motora. Takmičenje je najbolje započeti solo vratolomijama, jer samo tako ćete se na pravi način upoznati sa komandama i principima održavanja ravnoteže i izvođenja akrobatskih skokova. To što ćete se u početku osećati kao pripadnik 63. padobranske kome se padobran nije otvorio, ne treba previše da obeshrabri. Neophodno je najmanje nedelju dana predanog igranja da bi se pokupile sve cake. To naročito važi za Baja mod u kome je za upamćivanje staza potrebno više vremena nego za bilo koju drugu simulaciju vožnje. To je sasvim dovoljan garant da igra neće biti brzo izgustirana. Kada vam dosadi krljanje u Stunt modu i uvežbate brzu i preciznu vožnju u Baja modu (trka na velikom otvorenom prostoru), ostaju dve najteže discipline - Supercross (trka na manjim stazama u zatvorenom prostoru) i National (mešavina prethodnih disciplina), gde će i najveštiji prelomiti svaku kost u telu po najmanje deset puta.

Za one koji vole da prčkaju oko motora poslužiće Garage opcija u kojoj se vrše gruba podešavanja mašine pre trke. Podešavanja u okviru ove opcije nisu ubačena samo pro forme, već će odgovarajuće podešene gume, motor i vešanje imati vidnog uticaja na tok trke. Veštinu pravilnog podešavanja ovih komponenti savladaćete retrogradno, tj. nakon upoznavanja sa stazama, s obzirom da nijednu trku ne prate informacije o tipu staze i vremenskim uslovima. Staze su prelepo dizajnirane i neuobičajeno prostrane, ima ih preko trideset, pa će i upoznavanje sa njima trajati prilično dugo.

S obzirom da igra izričito zahteva akceleratorsku karticu (Direct3D kompatibilnu), velika pažnja posvećena je tehničkim elementima. 3D engine je, čini se, preuzet iz Monster Truck Madnessa, s tom razlikom da je ovde izvođenje brže i mekše, ali sa mnogo manje složenih pozadinskih detalja (drveće, zgrade i mostovi). Najveća pažnja fokusirana je na teksture terena koje predstavljaju pravi praznik za oči. Prilično kompleksna grafika i pažljivo uklopljeni poligoni ne pokazuju nijedan, pa ni najmanji propust. Iako se radi o Direct3D verziji, nema vidljivih probijanja tekstura niti preklapanja objekata i drugih neprijatnih efekata koji su bili redovni pratilac nekih ranijih Direct3D igara. Pored toga, objekti motora i vozača animirani su motion-captured tehnologijom potpuno nezavisno, što omogućava izvođenje atraktivnih figura, kao i odvajanje tela vozača od motora u toku neuspešno izvedenog leta. Uz jednostavan upravljački interfejs moguće je izvesti oko šesnaest različitih vazdušnih akrobacija. Fizički model ispoštovao je gotovo sve prirodne zakonitosti kretanja (kosi hitac, inerciju, gravitaciju, osovinu ravnoteže), što samo dodatno poboljšava utisak. Postoje četiri različita položaja kamere sa mogućnošću promene ugla, kao i multiplayer opcija. Na kraju, tu je i Track Editor zahvaljujući kome se na Webu već sad može naći nekoliko novih staza, a biće ih, sasvim sigurno na pretek, barem do pojave Motocross Madnessa 2 o kome se uveliko priča.

O manama samo ukratko. Iako su staze vizuelno značajno različite, princip i sam doživljaj vožnje potpuno je isti, pa je svaki ambijent lišen specifičnosti. Audio podloga je neočekivano loša, naročito zvučni efekti motora i povici vozača (posle leta od 100 metara i ateriranja ravno na trticu, momak samo izgovori samo jedno ležerno „Uf!”). Ne bi bilo loše da su u igru ubačeni i različiti vremenski uslovi (kiša, sneg) i po koja prepreka na stazi, ili koje drvce pokraj staze, tek da bude ‘ladovina.

Motocross Madness možda nije ni najrealističnija ni najbolje našminkana auto-moto simulacija na tržištu, ali je sasvim sigurno najzabavnija igra ove godine koju jednostavno ne smete propustiti.

Gradimir JOKSIMOVIĆ