Iako je horor, kao specifičan filmski žanr, vrlo popularan među mladima (o posledicama ovoga bi se moglo posebno govoriti), zanimljivo je da kompjuterske igre, koje se u principu obraćaju istoj publici, relativno retko eksploatišu ovu tematiku. Najsvežiji pokušaj da se igračima utera strah u kosti zove se Sanitarium i stiže iz firme „DreamForge” koja je do sada napravila nekoliko veoma dobrih igara, od kojih je najveću poplarnost s razlogom imao fantastični Chronomaster.

Sanitarium vas stavlja u ulogu čoveka koji se nakon teške saobraćajne nesreće budi u duševnoj bolnici, koja više liči na zatvor nego na medicinsku ustanovu. Ubeđen da ne pripada grupi mentalno „otpisanih” bolesnika, on kreće u potragu za svojim zaboravljenim identitetom. Zahvaljujući šokantnim događajima, za koje ni sam nije siguran da li su stvarni ili samo predstavljaju plod halucinacija, glavni junak saznaje da se zove Maks i da je nekada bio poznati lekar i veliki prijatelj doktora Morgana čija su istraživanja bila usmerena ka otkrivanju leka za tešku virusnu bolest koja većinom pogađa decu. Postepeni povraćaj pamćenja otkriće surovu istinu da je Maks namerno uklonjen kako ne bi bio u mogućnosti da obelodani pravo ime tvorca spasonosnog leka i javno progovori o neuspelim eksperimentima koje je doktor Morgan izvodio najpre na primatima, a potom i na ljudima.

Avantura se sastoji od devet poglavlja, po tri na svakom CD-u. Poglavlja u kojima ćete voditi lično Maksa većinom se odvijaju unutar duševne bolnice, ali postoje i ona koja su smeštena u čudne i zastrašujuće svetove iz mašte. Tada ćete umesto Maksa voditi jednog od tri najznačajnija lika iz njegovog života: rođenu sestru Saru koja je kao dete umrla od bolesti oko koje se vrti čitav zaplet igre, kiklopa Grimvalda, najomiljenijeg strip-junaka i astečkog ratnika čiji je grob Maks pronašao u toku jednog istraživačkog putovanja. Interesantno je da se u većini slučajeva jedno poglavlje odvija na jednoj lokaciji ogromnih dimenzija koja se skroluje u svim pravcima prilikom pomeranja lika.

Po načinu izvođenja Sanitarium liči na starije igre firme „DreamForge” (npr. Al-Quadim), što znači da se radi o izometrijskoj igri sa pogledom iz poluptičije perspektive. Stoga je logično što ćemo je uporediti sa Alien Earthom koji joj je koncepcijski najbliži. Poređenjem grafike može se konstatovati da je ona stilski različita, ali približno istog kvaliteta, no, malu prednost ipak dajemo Alien Earthu zbog bolje dočaranih svetlosnih efekata, senki i sl. Sa druge strane, Sanitarium ima mnogo bolju muziku i zvučne efekte, a posebnu draž predstavljaju vrhunske animacije koje ukupno zauzimaju više od jednog kompakt diska. Naravno, između dve igre postoji i jedna suštinska razlika: Sanitarium je prvenstveno avantura (postoje dve kraće arkadne sekvence), dok je Alien Earth ravnopravan spoj arkadnog i avanturističkog.

Želeći da izbegnu korišćenje kursorskih tastera za potrebe vođenja lika kroz izometrijski prostor, autori su odlučili da njihovu funkciju dodele desnom dugmetu miša. Kretanje se, dakle, ostvaruje stalnim držanjem ovog dugmeta u pritisnutom položaju, pri čemu se usmeravanje lika vrši pomeranjem miša, odnosno indikatorske strelice u određenom pravcu. Iako ovakav sistem kontrolisanja lika na prvi pogled ima prednosti u odnosu na sisteme koji se obično sreću kod sličnih igara, on se u praksi pokazao prilično loše. Pre svega, vrlo je teško precizno kontrolisati pravac kretanja lika zato što su njegove reakcije na fino pomeranje miša krute i slabo osetljive. Ovo nema poseban značaj na otvorenom prostoru, ali, u situacijama kada je potrebno uraditi nešto što zahteva veću preciznost (npr. zaobilaženje objekata na putu, prolazak kroz vrata, kretanje kroz lavirint u osmom poglavlju ili finalni problem u igri), navedena mana i te kako dolazi do izražaja i obično ima za posledicu privremeno zaglavljivanje lika. Takođe, ne treba zanemariti i to da neprestano držanje desnog dugmeta miša posle izvesnog vremena postaje zamorno.

Ovako kako je zamišljen i napravljen, Sanitarium definitivno spada u onu grupu igara koje se mogu smatrati nepodobnim za mlađe uzraste. Avantura koja obiluje kojekakvim nastranim tipovima (nakazna deca, mentalno poremeđene osobe itd.) i eksplicitno prikazanim scenama u kojima pored krvi ima i više nego degutantnih momenata (da pomenemo samo jedan - veštačko uzgajanje dece i njihovo spaljivanje u peći radi dobijanja energije za kraljicu insektoida), ne bi smela da bude na dohvat ruke svakom klincu koji uđe u CD klub sa željom da kupi ili iznajmi „neku dobru igricu za predstojeći vikend”. Pa, ipak, verovali ili ne, sve te ružne stvari imaju smisla ako se posmatraju kao sastavni deo ove neverovatne priče i nose simboliku koja postaje jasna tek u trenucima raspleta kada će se ispostaviti da su Maksove avanture bili košmarni snovi izazvani snažnim narkoticima. Ako ništa drugo, to je značajan napredak u odnosu na besmisleni horor viđen u Harvesteru.

Ukoliko su vam Klajv Barker i Stiven King najdraži pisci, a Ves Krejvn i Toub Huper omiljeni reditelji, nema sumnje da ćete uz Sanitarium provesti ugodne trenutke. Drugo je, međutim, pitanje da li čovek uz igru ovakvog sadržaja uopšte može uživati. Rekli bismo da može, ali samo pod uslovom da duboko u sebi nosi makar delić onih osobina koje „krase” likove iz ove igre. Zaista treba biti pomalo lud (u pozitivnom smislu, naravno) da bi se shvatila ludorija zvana Sanitarium.

Slobodan MACEDONIĆ