Ime izdavačke kuće „Elite Systems” već duže vreme ne figurira ni na jednom delu tržišta zabavnog softvera. Kako stvari stoje, svojevremeno jedan od najplodnijih proizvođača igara za osmobitne kompjutere (Bomb Jack i dr.), definitivno skida prašinu sa proizvodnih traka. Kroz distributersku mrežu renomiranog „Empire Interactivea” proturena je nova arkadna simulacija vožnje, nastala po ugledu na proslavljeni Need For Speed III. Sudeći po kvalitetu programa, aspiracije programera nisu bile nimalo skromne, zahvaljujući čemu se ovaj ambiciozni projekat na samom početku plasirao u finale za izbor igre godine.

S obzirom da su u kategoriji arkadnih trka standardi definisani još kroz NFS III, jedino logično rešenje za Grand Touring svelo se na što vernije kopiranje najvažnijih karakteristika moćnog rivala. Srećom, vođeno je računa da se u tome ne pretera i ne napravi bljutav plagijat. Redizajniran engine i nekoliko novina u izradi i koncepciji dali su igri dovoljno originalnosti da se o njoj govori sa posebnog aspekta. Karakteristike koje Grand Touring izdvajaju od većine sličnih simulacija odnosi se na napredan AI sistem ponašanja protivničkih vozača, dobru podršku za većinu aktuelnih 3D kartica i opcije za igranje preko Interneta.

Grand Touring nudi ukupno dvadeset automobila, osam različitih staza koje se mogu naknadno modifikovati (čime se, de facto, njihov broj proširuje na dvadeset) i mogućnost igranja do osam igrača istovremeno preko LAN ili Internet mreže. Pored arkadnog postoji i tzv. simulation mod igre koji se razlikuje samo po evidenciji oštećenja. Jednostavno rečeno, ako vozite simulation varijantu vodite računa da se ne „ljubite” previše sa protivničkim bolidima jer se skala oštećenja za čas napuni do vrha. Kada se to desi i mašina krene da se vuče po putu, ostaje samo odlazak u boks gde se saniraju oštećenja na karoseriji i/ili menjaju oštećene gume. Od samog početka omogućen je pristup svim stazama, ali da biste dobili bolje automobile prethodno treba pobediti na nekom od turnira. Ponašanje suparničkih vozača ne može se opisati nikakvim šematizovanim putanjama, zahvaljujući čemu ćete se često propisno namučiti ne bi li ostvarili bolji plasman. Svoje majstorije na stazi možete snimiti i kasnije ih puštati kroz replay opciju (slično kao u NFS III, samo malo komplikovanije). Na sličan način moguće je modifikovati položaj kamere, što je izvedeno bolje nego u većini ovakvih igara.

Fizički model se znatno razlikuje od konkurentskih programa, pa je upravljanje vozilom osetno lakše u odnosu na NFS III. Uz minimalan stepen proklizavanja i stabilnu kontrolu upravljača, u krivine je moguće ulaziti i pod punim gasom, dok je samo kod najbržih bolida potrebno na trenutak pustiti taster za ubrzanje. Prilikom vožnje uzbrdo, usporenje kod pojedinih vozila prevazilazi realne okvire, prelazeći u ekstrem (to je naročito nezgodno kad se nalazite nadomak cilja, a mrcina krene da se guši). U toku vožnje primećuje se i nekoliko novih efekata, poput truckanja na neravnom terenu, okretanja na ivičnjaku i drugih ne naročito spektakularnih scena. Zvučna podloga je puna kontradiktornih momenata, pri čemu na jednoj strani stoji sjajno semplovan zvuk motora, a na drugoj anemični efekti prilikom težih sudara i naglih skretanja. Neobjašnjiv je izostanak efekta prigušenja motora prilikom prolaska kroz tunele, kao i pozadinskih zvukova na koje smo navikli igrajući NFS.

Izuzimajući manji bag na spoljašnjim teksturama automobila, grafika je bez pogovora prvoklasna. Efekti refleksije sa površine lakiranih vozila, magla, pozadinska grafika nafilovana kvalitetnim „masnim” teksturama (nebo kao da je „skinuto” iz Unreala, dok je jedino drveće nešto traljavije nacrtano), izvrsno kolorno zasićenje i glatka animacija viđaju se i pri igranju na slabijim 3D video karticama (S3 Savage, Intel i740 i slične). Konciznije konfigurisan interfejs rezultovao je smanjenjem hardverske zahtevnosti programa, pa će i vlasnici manje moćnih računara i jeftinijih akceleratora moći da uživaju bez većih ograničenja (odnos hardverski resursi/konačan izgled bolji je nego u NFS III). Postoji jaka zavisnost između kvaliteta video drajvera i stabilnosti prikaza, pa se svakako snabdete poslednjim verzijama DirectX 6 drajvera za svoju karticu (ovo se posebno odnosi na Voodoo platforme). Od posebnih vremenskih uslova pod kojima se može voziti, najviše pohvala zaslužuje noćni ambijent, u kome se može sasvim opušteno voziti (za razliku od frustrirajućeg iskustva noćne vožnje kakvu nudi NFS III). Jedino smeta to što se otažani uslovi ne mogu kombinovati (na primer sneg i noć) i što ne utiču bitnije na ponašanje vozila.

U najkrupnije nedostatke treba svrstati preteranu kratkoću staza, veoma sužen izbor opcija za konfigurisanje igre i siromašnu ponudu različitih tipova trka. Svaki od ovih propusta značajno skraćuje „vek trajanja” igre, na šta se moralo više misliti. O eventualnim novim vozilima i stazama još uvek nema pomena, ali bi svakako bila šteta da se priča završi na ovome. Grand Touring ima dobre izglede da, uz još malo ulaganja, stane rame uz rame sa NFS III. Ostaje samo da vidimo da li je politika odgovornih ljudi u „Eliteu” upravljena u tom smeru.

Gradimir JOKSIMOVIĆ