Za razliku od široke, ali kvalitativno prilično bedne ponude igara baziranih na mitologiji Zvezdanih staza, verni fanovi Zvezdanih ratova gotovo svake godine imaju nekoliko razloga za dobro raspoloženje. „Lucas Arts Entertainment”, motivisan svojevremenim uspehom legendarnog X-Winga, u tekućoj dekadi regularno publikuje sve bolje i bolje naslove inspirisane epskim konfliktom Zle imperije i Dobrih pobunjenika. Njihov najnoviji proizvod ne predstavlja izuzetak od zacrtane norme kvaliteta i zabavnosti: u pitanju klasična budžetna shoot-em up poslastica za široke igračke mase, izbrušena do perfekcije i, zbog neodoljivog filmskog šmeka sposobna da se uvuče pod kožu i okoštalim mrziteljima letačko-pucačkih arkada.

Okvirni zaplet igre (ukoliko za tako nešto marite) smešten je u filmsko-neobrađeni jaz između prvog (epizoda 4, „Star Wars - The New Hope”)i drugog nastavka (epizoda 5, „Empire Strikes Back”) i prati početne dogodovštine novoformirane (Rogue) eskadrile na čelu sa Lukom Skajvokerom i Vedž Antilesom (onaj momak kome se pri jurišu na prvu zvezdu smrti otelo „Look at the size of that thing!”). Preuzimajući Lukov alter-ego (i komandu nad njegovim lovcem) imaćete priliku da kroz 16 misija od „dečaka koji obećavaju” postanete elitna jedinica Saveza pobunjenika i legenda slobodne galaksije. Uz malu pomoć blastera, protonskih torpeda, veštine i naravno Sile.

Svako ko je očekivao novu i poboljšanu verziju X-winga ili Tie fightera će sigurno doživeti skromno početno razočarenje: Rogue Squadron 3D predstavlja do krajnosti pojednostavljenu varijaciju na temu borbene upotrebe pobunjeničkih „wingowa” (X, A, Y, V i snowspeedera), oljuštenu od svih kompleksnijih elemenata koji su karakterisali legendarne prethodnike (ne postoji „energetski menadžment”, tj. preraspodela energije između lasera, štitova i motora, nema otkazivanja pojednih sistema letelice, pojačavanja prednjeg i zadnjeg štita, zadaci u misijama su znatno jednostavniji i lakši, a karakteristike i raznovrsnost oružja svedene su na rudiment). Ukratko, ne postoji ni približan osećaj da se radi o kakvoj-takvoj simulaciji leta, što za promenu, uopšte nije loša stvar.

Shadows of the Empire, jedna od prvih igara koja je bezuslovno zahtevala 3D akcelerator ostala je upamćena prvenstveno po fenomenalnoj grafici i dobroj osmišljenosti pojednih nivoa. Prvi i ubedljivo najbolji beše odbrana baze na ledenoj planeti Hot od invazije Imperijalnih kopnenih trupa, u kojem ste malim snowspeederom uspešno saplitali snegohotke, a blasterima pekli lebdeće droide i poneki AT-ST. Upravo je taj nivo uzet kao srž i esencija za Rogue Squadron 3D: planetarne bitke i vatrena podrška kopnenim snagama Pobunjenika su vaš „opis radnog mesta”, koji ćete kao komandir eskadrile preuzeti na sebe i svoje wingmane. Gotovo svaki od 16 nivoa (postoji i nekoliko skrivenih, koji postaju dostupni ako u redovnim ostvarite izuzetne rezultate) odvija se u drugom okruženju, zadaci su šaroliki i zabavni, a protivnici izazovni, i što je najvažnije, eksplodiraju i izgaraju u punom tehnikoloru.

Pomenuta okruženja stvarno su priča za sebe: pored lokacija viđenih u filmovima (Tatuina), spomenutih ali neposećenih (Korelia, rodno mesto Hana Soloa, Kesel, zatvorska planeta na kojoj se nalaze famozni rudnici začina, Mon Kalamari, vodeni svet sa koga potiču žaboliki admiral Akbar & ekipa...), dobićete priliku da se provozate i iznad Talorana (gasni svet nalik na Bespin, sa pripadajućim „cloud cityjem), Chandrille, Thyferre, Kilea 2 i drugih (nedostaje, izgleda, samo Coruscant). Grafika, teksture i kolorit su prosto fantastični, a konfiguracija terena i morfologija istog značajno varira od geografske lokacije bojišta (svakom brucošu na geografiji bi samo to bio dovoljan motiv za prelazak igre).

Same bitke su prava adrenalinska točionica, sposobna da vam zaokupi sve telesno-perceptivne resurse i značajno podigne nivo šećera u krvi. Šibanje pod punim gasom kroz kanjone, raketiranje objekata, dogfight sa Tie fighterima/interceptorima/bomberima, odbrana pobunjeničkog konvoja, juriš na instalacije, izbegavanje lasera, blastera, projektila i kontakta sa tlom, kao i jednostavno snalaženje u prostoru i lakoća pronalaženja ciljeva čine neodoljivi, superbrzi hype koktel koji jednostavno ne može lako da dosadi. Za razliku od starijeg i ozbiljnijeg brata (X-Wing), Rogue Squadron 3D ne poznaje stvari kao što su odsustvo akcije, dugački preleti i taktiziranje sa upotrebom naoružanja. Jednostavno rečeno, igra je prokleto brza, manijakalno vatrena i pucačka u najboljem smislu date žanrovske odrednice.

Za kraj smo, naravno, ostavili dve minorne zamerke. Prvu ste možda naslutili iz dosadašnjeg teksta, a tiče se nepostojanja svemirskih bitaka, napada na kapitalne brodove i sličnih sportova koji karakterisahu X-wing. Složićete se da je to stvar ukusa, ali bi malo vakuumske jurnjave itekako dobro došlo (istina, jedan od skrivenih nivoa se odvija u kanjonima Zvezde smrti, ali to je ipak nije to). Druga se tiče potpunog odsustva FMV sekvenci (igra zauzima samo 83 MB na CD-u), što će možda zasmetati igračima koji su navikli na „dodatnu opremu” kod svakog naslova koji nabave.

Miodrag KUZMANOVIĆ