Bez obzira kako će izgledati avanture koje će kroz deset ili dvadeset godina igrati neki novi klinci, ime Roberte Vilijams ostaće upamćeno kao najznačajnije u celokupnom istorijatu ovog žanra kompjuterskih igara. Naravno, kompjuterske avanture su postojale i pre Robertinog King’s Questa (pionirski pokušaji datiraju s kraja sedamdesetih), ali je tek prvim delom kraljevskih pustolovina, koji je nastao pre punih petnaest godina, uveden koncept „totalne grafičke avanture” koji se u suštini primenjuje i dan danas, uz stalna tehnička unapređenja koja su posledica brzog razvoja hardvera. Svaki novi nastavak King’s Questa bio je neka vrsta kamena međaša u žanru, čime se ne može pohvaliti ni jedan drugi ciklus ovog tipa. Nakon King’s Questa 7, prelepe avanutre u stilu dizinijevog crtanog filma, Roberta Vilijams donela je odluku da se sledeći, osmi nastavak, razlikuje od svega do sada viđenog u ovom serijalu. Više od tri godine trebalo je „Sierrinom” timu da od početne ideje dođe do finalnog proizvoda.

Glavni junak osmog King’s Questa je Konor, stanovnik seoceta u blizini čuvenog zamka Daventri, koji pukim slučajem preživljava kataklizmu nastalu razaranjem „maske večnosti”, magičnog predmeta koji održava život i prirodni poredak u svetu. Na Konorova pleća pada težak zadatak da pronađe pet delova maske i da ih vrati u carstvo Sunca.

Nakon decenije i po života u pljosnatom svetu, King’s Quest se preselio u 3D okruženje. Malo ko je očekivao da će takav potez povući firma koja je na dvodimenzionalnim avanturama zaradila bogatstvo, no, to se ipak desilo. Realna potreba ili pomodarstvo? Biće da je ovo drugo, iako se moglo pretpostaviti da će 3D revolucija kad-tad zahvatiti i žanr avantura. U svakom slučaju, prelaskom na puno 3D izvođenje, King’s Quest je dobio jednu novu dimenziju, kako u bukvalnom, tako i u prenosnom smislu. Pored klasičnih avanturističkih problema (pokupi predmet i iskoristi ga ne nekom drugom mestu), Mask of Eternity obiluje zagonetkama koje koncepcijski liče na one iz Tomb Raidera, što je direktna posledica uvođenja treće dimenzije. Naredbe kao što su „Talk” ili „Use” i dalje se realizuju uz upotrebu miša, dok se vođenje lika (hod, trčanje, skokovi) i pomeranje objekata u prostoru, izvode na isti način kao i u Tomb Raideru. Sa avanturističkog stanovišta igra je lakša od prethodnih nastavaka.

Mitske zemlje opisane u „Sierrinim” kraljevskim avanturama oduvek su bile nastanjene ličnostima i bićima iz mašte koja su zagorčavala život glavnom junaku. I pored toga što se često dešavalo da jedino ispravno rešenje problema podrazumeva fizičku eliminaciju protivnika, dosadašnje igre iz King’s Quest serije u principu su imale nenasilni karakter. Većinu neprijatelja trebalo je nadmudriti, a retki direktni sukobi više su ličili na komediju, nego na ozbiljne dvoboje (setimo se samo bacanja pite u lice jetija u KQ5). Međutim, Mask of Eternity je i na ovom polju presedan u odnosu na svoje prethodnike. Akcione scene su ovoga puta dobile ravnopravan tretman u odnosu na avanturističke probleme, što zapravo znači da King’s Quest 8 predstavlja pomak od klasične ka arkadnoj avanutri. Za razliku od starijih Potraga, borbe u ovoj igri nisu nimalo čedne: krvi ima dosta, glave lete na sve strane, a neki protivnici mogu da zadaju više glavobolje čak i od najtežih zagonetki. Konor u dvobojima koristi oružja za blisku borbu (sekira, buzdovan, mač i sl.) i dalekometna oružja, kao što su samostrel, luk i strela, leteći čekić itd. Svaki pobeđeni protivnik i rešena avanturistička zagonetka donose određeno iskustvo, što direktno utiče na povećanje iskustvenog nivoa glavnog lika. To znači da igra poseduje i neke elemente FRP avantura.

Nažalost, Mask of Eternity se ne može pohvaliti sjajnom tehničkom izvedbom. Trogodišnje odugovlačenje učinilo je svoje - 3D engine koji igra koristi deluje zastarelo u poređenju sa onim što nude Quake 2, Unreal i njihovi klonovi. Kvalitet grafike osciluje od prelepih pejsaža u zemlji leda i snega, pa do monotonih i ružnjikavih hodnika u podzemnom carstvu patuljaka. Igra podržava 3D kartice, ali njihove mogućnosti slabo dolaze do izražaja. Svetlosnih efekata je malo i urađeni su loše. U poglavljima koja se odvijaju na otvorenom, nebeski svod praktično ne postoji (umesto njega prisutna je jednobojna „magla”), a kretanje kamere je prilično iskomplikovano, tako da igrač pomoću miša neprestano mora da koriguje ugao kamere u odnosu na horizont. Povrh toga, avantura je izbačena na tržište sa brojnim bagovima, ali se, na sreću, na Internetu može naći „patch” fajl od oko 500 KB koji rešava sve probleme. Muzika i zvučni efekti su, sa druge strane, vrhunski urađeni.

Mask of Eternity je igra koja u sebi nosi puno protivrečnosti. Ako posmatramo njene žanrovske segmente nezavisno jedan od drugog, lako ćemo doći do zaključka da postoje i bolje avanture i bolje arkadne igre. Takođe, nesporna je činjenica i da postoji dosta igara koje su tehnički naprednije. Pa ipak, i pored nekolicine obektivnih nedostataka, King’s Quest 8 je bajka koja odiše herojstvom, plemenitošću i toplinom - osobinama koje su tako svojstvene avanturama Roberte Vilijams (izuzetak je, naravno, Phantasmagoria). Ako tražite način da iz sumorne stvarnosti pobegnete ploveći morem mašte, neka ova igre bude brod u koji ćete se ukrcati, a njeni svetovi, luke u koje ćete pristati.

Slobodan MACEDONIĆ