Posle nekoliko neoficijalnih i krajnje nekvalitetnih expansion diskova za jednu od najboljih, a svakako najzabavniju i najizbalansiraniju real-time strategiju od postanja dotičnog žanra, „Blizzard” nam je doturio prvi zvanični set novih kampanja, jedinica i multiplayer mapa. Naravno, razlika u odnosu na „divljake” je više nego očigledna: Stellar Forces i Retribution ne nude ništa više od nekoliko kvazi-kampanja koje nemaju veze sa epskom sagom originalnog Starcrafta, bremeniti su dosadom i bagovima, boluju od manjka novih jedinica i starih heroja (Rejnora, Kerigan i ostalih, koji su osnovica i nosač fabule), i uopšte, predstavljaju lošu kupovinu. Original je uvek bolji, a evo i zašto.

Svi koji su imali volje i strpljenja da se provozaju kroz svih 30 single player misija koje je Strarcraft imao da ponudi, verovatno su se jako „navukli” na superiornu SF storiju punu izdaje, herojstva, neverovatnih obrta i sulude tenzije. Sve njih verovatno zanima šta se desilo posle Overmajndove smrti i herojske Tasadarove žrtve. Da im ne bi pokvarili iznenađenje, reći ćemo samo da gospoda Protosi moraju da napuste rodni Aiur i da nađu sklonište na Šakurasu, homeworldu Dark Templara, koji će pokušati da odbrane od najezde Zergova. Sa druge strane, Sara Kerigan (bivši teranski ghost-komandos koga je Overmajnd uzeo pod svoje), planira da rasute Zergove stavi pod svoju komandu (u čemu imaju nameru da je spreče Dagoth i ostali preživeli Cerebrati, koji uzgred, planiraju da se stope u novog Overminda). Tu uleću i snage UED-a (United Earth Directocrate), ofanzivna sila koja je prevalila dalek put od Zemlje sa ciljem da povrati stare Konfederacijske kolonije (sada pod vlašću Imperatora Arkturusa I), i usput, pregazi po kojeg Zerga... Pomalo konfuzno, zar ne?

U ovako skraćenom izdanju, sve to ne zvuči mega-izazovno. Međutim, kada krenete sa kampanjama, a pogotovo kada ih završite (malo ćete se pomučiti, jer su misije bar duplo teže nego one iz originala), shvatićete da imate posla sa pravim-pravcatim umetničkim delom dizajna, balansa, i zašto ne, literature. Scenarija, brifinzi, animacije i scripted sekvence unutar svake pojedninačne misije su prosto fenomenalni, famoznih obrta u razvoju situacije ima na pretek, a priča se razvija u krajnje nepredvidljivom smeru i toliko vas uvuče u svoj svet, da lako ovu real-time stragegiju možete zameniti za stilizovani roman ili bolji naučnofantastični film u alternativnoj formi. Uopšte, kvalitet „atmosferskog” podloška Brood Wara daleko nadmašuje domete standardne strateške igre u širem smislu.

Posle ovog generalnog hvalospeva, ne bi bilo na odmet da se pozabavimo i drugim konceptualnim novinama, od kojih su, svakako, najzanimljivije nove jedinice. Skromna brojka od samo sedam novina tog tipa za sve tri sukobljene strane možda deluje malo, ali im je upotrebna vrednost u smislu novog pristupa single/multi orijentisanim zadacima od suštinskog značaja. Krenimo od Terana, koji su dobili pojačanje u vidu lekara (medic) i protivvazdušne fregate: Medic, koji brzo i efikasno automatski leči vašu pešadiju postaje jedna od najkorisnijih jedinica, a grupa marinaca praćena sa par istih (koju konstantno možete „stimpakovati” bez bojazni od brze smrti) jedna od respektabilnijih ofanzivnih formi u celoj igri. Fregatica, sa druge strane nije preterano korisna, sem kada napada u velikim grupama i zbog eksplozivnog dejstva svojih raketa efikasno čisti svaku zbijenu grupu protivničkih letelica (vrlo korisna taktika protiv gomile mutaliska i carriera).

Zergovi kao zergovi, mutirahu u dva nova oblika borbenih beštija: Lurker, evolutivni „aspect” hydraliska (nešto kao guardian u odnosu na mutaliska) je defanzivna, podzemna i nevidljiva karakondžula, efikasnija od sunken kolonije i predstavlja „force to be reckoned with” kada napadate naoko nebranjenu uporište zergova; Devourer, opasniji pandan Teranskoj fregati, zna da poseje strah sa opasnim kiselinskim napadom (koji ostavlja spore na žrtvi, čime joj se oštećenja kumuliraju) i koji je gotovo nezaustavljiv u klasičnoj napadačkoj kombinaciji sa guardianima...

I konačno, tu su i stari dobri Protosi, koji kao i obično, imaju na lageru samo najzanimljivije stvari. Njihova nova leteća uzdanica je mali, brzi i jeftini Corsair, protivvazdušni lovac sa interesantnom sposobnošću da neutralizuje odrambene građevine i stacionarne jednice (npr. ukopanog siege tenka) bacajući tzv. disruption web; Dark templar, prvi put viđen u zadnjim misijama protoske kampanje originalnog Starcrafta, sada može da se štancuje kao i svaka druga jednica, a po potrebi, dvojicu istih možete morfovati u Dark archona (vrlo moćan, između ostalog, može da preuzme kontrolu na protivničkim jednicama).

Od ostalog, treba izdvojiti i tri nova „tileseta” terena, sprženi pustinjski svet Korhala, tamni, kameni Šakuras i ledenu planetu Braxis, koji sem estetskog, nemaju nikakvog drugog uticaja na igru. Za brojne ljubitelje mrežnog igranja, tu je i cca 100 probranih multiplayer mapa, mnogo kvalitetnijih od uobičajene ponude amaterskih radova koji se mogu naći na Internetu.

Miodrag KUZMANOVIĆ