U poslednje dve-tri godine gotovo da nema nijedne popularne Doomolike ili strateške igre koja nije dobila oficijelni paket dodatnih misija. Sa FRP-ovima stvari stoje sasvim drugačije: njihova koncepcija, koja se obično zasniva na avanturističkoj priči koja ima jasan početak i kraj, ne trpi na silu napravljene dodatke, tako da nije ni čudo što se na prste jedne ruke mogu nabrojati igre ovoga žanra koje su doživele „međunastavak” (npr. Ultima VII). Baldur’s Gate, apsolutni šampion u svojoj kategoriji za prošlu godinu, i po mnogima najbolji ikada napravljeni kompjuterski FRP, može se pohvaliti vrhunskim „Mission” diskom koji po kvalitetu ne samo da odgovara originalu, već ga po nekim kriterijumima i prestiže.

Pojmovi „Mission Pack” i „Expansion Pack” možda deluju kao sinonimi, no između njih ipak postoji mala, ali veoma bitna razlika. Pod „Mission Packom” podrazumeva se skup dodatnih nivoa za neku igru koji se direktno nadovezuje na njeno finale (npr. slučaj Hexena II i njegovog dodatka Portal of Praevus) ili uslovni nastavak smešten u slično okruženje, ali u nekom proizvoljnom vremenskom trenutku (najčešće posle događaja opisanih u originalu) i sa novim herojem. Tipični primeri ove vrste su dodaci za Quake I/II. „Expansion Packovi” su nešto drugo i, u poređenju sa klasičnim „Mission Packovima”, na tržištu se pojavljuju relativno retko. Naravno, ponovo su u pitanju dodatni nivoi, ali, za razliku od gore pomenutih, oni ne nastavljaju, već proširuju osnovnu igru. Oni su, dakle, nadogradnja prvobitne igre koja, pošto se integriše sa originalom, prestaje da bude autonomna celina.

Tales of the Sword Coast je „Expansion Pack” koji dolazi na jednom kompakt disku čija se labela deklariše kao CD6. Ako je igrač ranije završio Baldur’s Gate i izbrisao ga sa hard-diska, potrebno je najpre da instalira osnovnu igru i misije, zatim da u direktorijum „Save” prebaci status koji se automatski snima posle borbe sa Sarevokom („Final Save”) i da konačno u glavnom meniju startuje novu opciju „Mission pack”. Ako se, pak, Baldur’s Gate već nalazi na hardu (u toku je aktivno igranje), dovoljno je instalirati Bajke i učitati bilo koju poziciju. I u prvom i u drugom slučaju, grupa će biti prebačena na novu lokaciju (Ulgoth’s Beard), ali se ništa drugo neće promeniti - inventar, memorisane magije, pa čak i trenutni broj „hit” poena ostaće onakvi kakvi su bili u poslednjoj snimljenoj poziciji. Lokacije sa šestog diska postaće sastavni deo originalne igre, a između starih i novih mapa biće omogućena normalna komunikacija. Inače, instaliranjem „Expansion Packa” u igru se unose i neke manje izmene na globalnom nivou: inventar je dorađen (istovetni predmeti sada se automatski slažu jedan na drugi), na glavnoj mapi ispisuje se broj sati potrebnih za putovanje između udaljenih lokacija, pojavile su se magije koje sveštenik i druid mogu kupiti, brzina svih projektila (strele, noževi i sl.) je udvostručena, lopov sada mora s leđa prići žrtvi ako želi da zada fatalan udarac itd.

Oni koji su igrali i završili Baldur’s Gate znaju da je broj iskustvenih poena koje su likovi na razne načine mogli nakupiti u toku njihovih avantura bio limitiran na 89.000. Odlučivši se da postave ovu granicu, autori igre su napravili mač sa dve oštrice: sa jedne strane, sebi su olakšali posao oko pravljenja drugog nastavka (Baldur’s Gate je planiran kao trilogija kroz koju će jedna grupa evoluirati od amatera do polubožanstava, pa je broj iskustvenih poena važno merilo psihofizičkog stanja junaka), ali su, sa druge strane, u velikoj meri sputali temeljne igrače koji su prešli sve sporedne Questove. Tales of the Sword Coast pomera granicu iskustva na 161.000 poena, što omogućava dalje napredovanje likova za jedan ili dva nivoa. To je posebno važno za čarobnjaka, jer on sada može da dostigne deveti iskustveni nivo, koji mu omogućava da baca moćne magije petog nivoa kao što je „Cloudkill”. Pomeranje ove granice znatno olakšava završni sukob sa Sarevokom, naravno, pod uslovom da su misije instalirane pre odigranog finala.

Kako je moguće da jedan kompakt disk omogućava bezmalo dupliranje broja iskustvenih poena? Odgovor je jednostavan: Tales of the Sword Coast sadrži nekoliko veoma teških Questova u kojima se za odrađivanje nekog zadatka ili pobedu nad prosečnim neprijateljem dobijaju hiljade poena. Sve počinje u seocetu Ulgoth’s Beard, lociranom istočno od Baldur’s Gatea. Kroz razgovor sa lokalnim stanovništvom, grupa će biti zamoljena da odradi nekoliko „minornih” poslića. Na početku će to biti poseta malom ledenom ostrvu u cilju pronalaženja nekakvog ogrtača, zatim sledi potraga za olupinom broda u kome je nastradao Balduran (osnivač grada Baldur’s Gate), i konačno turistička poseta čuvenom Durlagovom tornju (Durlag’s Tower), koja će se pretvoriti u noćnu moru kada ga nečiste sile zaposednu tokom boravka grupe turista u kojoj će se naći i naši junaci. Misije su nafilovane izuzetno moćnim protivnicima: čarobnjacima visokog nivoa, vukodlacima, „doom” ratnicima, duhovima i sličnim kreaturama koji su, u poređenju sa većinom neprijatelja iz osnovne igre, mnogo krupniji zalogaj i ponekad ga je skoro nemoguće progutati. Na sreću, nova oružja, magije i magični predmeti delimično će olakšati posao koji se postavlja pred grupom.

Sa svojih šest CD-ova, Baldur’s Gate jeste najglomaznija, ali i najbolja FRP igra koja trenutno postoji za PC računare. Ako je do sada niste isprobali, učinite to što pre.

Slobodan MACEDONIĆ