 Za kompjuterske igre iz serije Star Trek kao da važi pravilo: što ih više ima, sve su lošije. Najbolje Star Trek igre datiraju iz davnih dana – kada su u pitanju avanture, iz vremena početnih koraka PC-a kao igračke platforme, kada su 25th Anniversary i Judgement Rites ubirali lovorike na sve strane. Serija prosečnih, pa čak i loših igara sa tematikom „Zvezdanih staza”, dobila je još jednog člana, ovoga puta u vidu arkadne avanture Hidden Evil, koju je potpisala firma „Presto Studios” (renome je stekla zahvaljujući trilogiji The Journeyman Project).
Glavni junak je kadet Sovok čije službovanje na planeti Baku biva iznenada zakomplikovano nestankom kapetana Pikara sa arheološkog nalazišta ostataka neke drevne civilizacije. Tragajući za svojim komandantom, Sovok će otkriti da Romulanci po ko zna koji put kuju planove da zavladaju svemirom. Osnovni problem sa igrom Star Trek: Hidden Evil je to što ona neće zadovoljiti ni ljubitelje avantura, ni zaklete „trekere”. Mora se priznati da je grafika odlična, da je izvođenje u stilu Alone in the Dark (3D modeli integrisani su u dvodimenzionalne pozadine), da je igra u osnovi dobro zamišljena (predstavlja uslovni nastavak filma „Star Trek: Insurrection”) i da poseduje neke zaista originalne momente (npr. Sovok može onesposobljavati protivnike čuvenim „Vulkanskim nervnim dodirom” koji je mister Spok toliko puta korisito). Ali, kada se sagleda u celini, ona ne pruža ništa više od prosečne zabave koja lako može preći u dosadu. Izuzetno je kratka (tri poglavlja se završavaju za nekoliko sati), prilično je neizbalansirana (u prvom delu još i postoje zagonetke, ali kasnije se sve svodi na pucanje), likovi su loše animirani (smeta usporeno kretanje) itd. Kapetan Pikar i Data, u tumačenju Patrika Stjuarta i Brenta Spinera, pojavljuju se na samom početku, tek toliko da bi uvodna špica mogla da sadrži njihova imena. Slobodan MACEDONIĆ | | |
