Posle galerije promašenih igara baziranih na popularnoj televizijsko-filmskoj franšizi, proteklih nekoliko meseci je donelo nadu da pojmovi „Star Trek” i „kompjuterska igra” ipak mogu da nađu zajednički jezik. Izlaz iz košmarnog tunela ponudio je Starfleet Command, neverovatno detaljna taktička simulacija komandovanja borbenim brodovima značajnijih rasa Alpha Quadranta. Pozitivni trend ovoga puta je još očigledniji – Star Trek: Armada, iako objektivno manje originalni proizvod od prethodnog, po stepenu zabavnosti i StarCraft elemenata predstavlja daleko najbolju Star Trek zanimaciju u istoriji: mali korak za svet real-time strategija, ali džinovski za ogromnu populaciju „Trekija” koji su na svojim monitorima najčešće piljili u razočarenja.

U skladu sa opšteprihvaćenim trendom, u pitanju je 3D real-time strategija. Za razliku od sličnih igara (a pogotovo Force Commandera), trodimenzionalni aspekt ovde ima osmišljenost, funkciju i opravdanje: zumiranje i rotacija pogleda na situaciju su urađeni glatko i svrsishodno, dok su hardverski efekti 3D akceleracije (pored klasičnih, kao što su paljba iz fejzera, efekti brodskih štitova i eksplozije) ovde u funkciji gradivnog elementa samog okruženja koje značajno utiče na strateški pristup misijama: asteroidna polja i različite vrste nebula raznovrsnih osobina (plave vam privremeno spuštaju štitove, crvene vas oštećuju...) nameću potrebu za preciznom kalkulacijom upotrebe snaga kojima raspolažete. Jedinice i građevine svake od obrađenih rasa u igri (naravno, radi se o 3D objektima) izgledaju zaista televizijski: zumirajte ih dovoljno duboko i bez po muke ćete prepoznati identifikacioni broj Enterprajza E, svaku žilicu, neravninu i distruptorski top klingonskog bojnog broda i zastrašujuću detaljnost borgovske kocke u misiji asimilacije protivnika. Ocenjeno u globalu, okruženje Star Trek: Armade izgleda fenomenalno.

Ispod šarene fasade kriju se još bolji temelji: suština igre, kvalitet kampanja, intrigantnost misija i zanimljivi obrti u razvoju situacije definitivno imaju više „duše” od nekoliko sličnih igara stavljenih zajedno na imaginarnu vagu kvaliteta. Kao prvo, pet mini kampanja (Federacija, Klingonci, Romulanci, Borgovi i kombinovana) slede princip primenjen u Starcraftu: kompletiranje svake od njih po logičkom redosledu (koji nije obavezan) gradi veoma zanimljivu fabulu (invazija Borgova, građanski rat u klingonskoj imperiji, klingonsko-romulansko-federacijski sukob i finalna alijansa na kraju), sa protagonistima, antagonistima i „literarnim predloškom” dostojnim jednog dobrog SF filma. Između svake od dvadeset misija ubačena je kraća filmska sekvenca (najčešće kombinacija renderovanog FMV-a i game enginea), obogaćena likovima i autentičnim glasovima glavnih junaka „The Next Generationa” (Patrik Stjuart kao Žan-Luk Pikar, Majkl Dorn kao Vorf...). Uspešan završetak četiri glavne kampanje vam otključava petu, gde ćete stati na čelo alijanse u misiji invazije na Unimatrix 101 i u epskom završetku još jednom naneti poraz borgovskoj armadi. Do tada ćete se dobro oznojiti...

Iako se radi o „svemirskoj” 3D RTS, svako ko je očekivao novu varijantu Homeworlda biće pomalo razočaran: bitke i gradnja se odvijaju u klasičnoj 2D ravni, sa objektima i plovilima koji „vise” u prostoru. Utisak dubokog svemira, pored mogućnosti zumiranja po uglovima daje i zanimljivi paralaksni skrol pozadinskih objekata (sazvežđa, planete i slično) koji lepotom donekle nadoknađuju nedostatak treće igračke ose. Pomenute građevine, brodovi i njihove specijalne sposobnosti sasvim su u skladu sa strogim pravilima Star Trek univerzuma, a taj kodeks sledi i mikromenadžmenski aspekt igre i tri osnovna resursa (dilitijum, posada i oficiri) koji su vam neophodni za izgradnju infrastrukture i flote: dilitijum uzimate sa specijalizovanih nebeskih tela (Dilithium moon), dok izgradnjom baza i unapređenjem oficirskih prostorija obezbeđujete konstantan priliv posade i komandnog kadra.

Svaka od rasa koju vodite poseduje specifične ofanzivne i defanzivne osobine, koje se odslikavaju kroz tipove brodova i njihovih specijalnih osobina (dobićete ih kroz istraživanje). Iste nameću različit strateški pristup u realizaciji pobedničkih zamisli. Vodeći Romulance, prinuđeni ste da često koristite uređaj za nevidljivost (Cloaking Device) i iznenadnim udarima iz senke „partizanski” porazite protivnika. Klingonci, u skladu sa doktrinom grube sile (specijalke njihovim brodova su mahom napadačkog karaktera) najveću efikasnost postižu frontalnim udarima. Vodeći Borgove (prava poslastica!), asimilujete protivničke brodove i instalacije, a zarobljeni hardver koristite protiv bivših vlasnika (slab priliv posade ih sprečava da se brzo šire i prave flotu).

Svaka od borbenih jedinica sukobljenih strana, pored strukturalnog oštećenja u bitkama ostaje bez dela posade čime joj se značajno smanjuje efikasnost. Lek za to je konstatni monitoring situacije i eventualno korišćenje transportera za popunu brojnog stanja. Zamislite situaciju da u juriš vodite brod klase Enterprajza i gomilu pratećih razarača; surovi Borg svu paljbu koncentriše na njega, „specijalkom” kreće da mu asimiluje posadu (preteći da ga zarobi), na šta vi odgovarate simultanim transportom viška posade iz svih raspoloživih brodova u blizini u battleship oko koga se lome koplja.

Zaista filmski.

Miodrag KUZMANOVIĆ