Kada su tokom promocije PlayStationa razvijali igru Wipeout, programeri „Psygnosisa” verovatno nisu ni slutili da će ta igra postati rodonačelnik nove vrste akcionih simulacija vožnje. Još manje su očekivali da će jednog dana, pored velikog broja drugih proizvođača, i sami početi da kloniraju sopstveni proizvod. To su učinili upravo s igrom Rollcage, popularno nazvanom Wipeout na četiri točka. Što je najčudnije, i pored hrpe bezmalo identičnih igara, formula „vozi i pucaj” kao da ne prestaje da animira igračku publiku kako na konzolama, tako i na računarima. S druge strane, rastuća popularnost mrežnih igara nameće potrebu za implementacijom kvalitetnih režima za više igrača. S obzirom na nedostatak dobre multiplayer podrške u originalnom Rollcageu, stvorilo se dovoljno prostora za lansiranje nastavka, što je prilika koju komercijalni gigant poput „Psygnosisa” nije mogao da propusti.

Tako stigosmo do igre Rollcage Stage 2, zvaničnog nastavka koji se suštinski ne razlikuje mnogo od originala. Dakle, radi se o futurističkoj simulaciji vožnje sa specifično konstruisanim, superbrzim oklopnim bolidima koji prkose sili gravitacije time što se kreću po zidovima i plafonima. U borbi za plasman takmičari se ne služe samo vozačkim umećem – tu je i čitav niz dodataka, zamki i oružja pomoću kojih se protivnici međusobno ometaju i usporavaju. Oružja su posebno interesantna i zbog toga što ne utiču samo kretanje bolida, već se njima može menjati i konfiguracija terena koja sama po sebi može više da iskomplikuje vožnju nego direktan pogodak u vozilo. Iako su trke u osnovi kružne, zbog neprestane interakcije između bolida i pozadinskih elemenata raspored prepreka na stazi menja se sa svakim krugom, što igru čini još napetijom i dinamičnijom.

Pored standardnih opcija iz originalne igre, uvršteni su i turnirski režimi. Postoji ukupno tri turnira sa po četiri lige, dok se svaka liga sastoji iz po tri pojedinačne trke na različitim lokacijama. Novina je i opcija Scramble, koju savetujemo da probate isključivo u stanju potpune mentalne relaksacije, jer će vas u suprotnom izuzetno teška staza s uskim putevima, vratolomnim usponima i oštrim krivinama brzo dovesti na ivicu nerava. Oružja su i ovoga puta važan deo igre, sjajno su osmišljena i mogu vam doneti hrpu bodova, jer se oštećenja naneta protivnicima posebno nagrađuju (fer-plej, šta to beše?). Postoji i mogućnost povećavanja razorne moći oružja ukoliko zaredom pokupite dva identična dodatka (pod uslovom da prvi pre toga niste iskoristili). Recimo, pokupite dva projektila i prilikom ispaljivanja lansiraćete obe rakete istovremene i tako efikasnije raščistiti gužvu ispred sebe.

Osnovna prednost Rollcagea u odnosu na konkurentne naslove i ovoga puta je brzina. Doduše, ona je ostvarena na uštrb glomaznih tekstura, ali njih pri toj brzini ionako ne bi dobro videli. S druge strane, brzina izvođenja iznenađujuće je visoka i na slabijim PC konfiguracijama, što treba pohvaliti. Nedostatak velikih tekstura uspešno je kompenzovan odličnim svetlosnim efektima koji su još kvalitetniji nego u prvom delu. Vešta upotreba boja, uz mnogo kontrasta i futuristički dizajn najviše dolazi do izražaja u visokim rezolucijama i 32-bitnoj paleti (mada ni 16-bitna Glide varijanta ne zaostaje). Važno poboljšanje u odnosu na prvi deo je i nova kamera koja obezbeđuje mnogo bolju preglednost, pa neće više biti problema tokom vožnje po zidovima ili tavanici.

Podrška za više igrača unosi sasvim novu dimenziju u Rollcage. Varijante za četiri igrača na jednom ekranu, LAN ili Internet umrežavanje pružaju više užitka nego bilo koja opcija za jednog igrača, pogotovo u Combat režimu, kome se može zameriti jedino nedostatak prave arene za borbu. Rubble Soccer, druga varijanta igre za više igrača, znatno je lošije izvedena jer golovi nisu dobro označeni, a i orijentacija u prostoru predstavlja priličan problem, s obzirom da će se stalno vrteti u krug i odbijati o ivice terena.

Igrajući Rollcage Stage 2 suočićete se i sa problemima. Najpre, dizajn bolida nije se mnogo izmenio, tako da ni sada ne možete biti sigurni gde se nalazi prednji, a gde zadnji kraj vozila, što tokom brzih okretanja, sudara i doskoka može zadavati probleme. Modeli vozila se razlikuju uglavnom samo po boji što ostavlja mogućnost zbunjivanja u režimu za više igrača. Kamera u početku nije dobro pozicionirana, ali se to može podesiti tasterima za zumiranje pogleda. Atmosferu pomalo kvari i nedostatak zvučnih efekata, zbog čega je više pažnje posvećeno muzičkoj podlozi čiji je kvalitet više nego zadovoljavajuć.

Rollcage Stage 2 je kvalitetna igra, pravi krem među akcionim simulacijama vožnje. Iako je možda bilo još mesta za sitnija poboljšanja, zanimljive opcije za mrežno igranje, raznovrsnost, tehnička doteranost i dinamičnost osobine su koje će privući svakog ljubitelja dobre akcione vožnje.

Gradimir JOKSIMOVIĆ