Velikobritanski „Core Design”, tvorac adolescentske ikone s dva pištolja i konjskim repom, već odavno je iz nje iscedio sve što se moglo iscediti. Kroz pet službenih nastavaka Tomb Raidera, Lara Kroft je sasvim sigurno očistila sve grobnice za koje dr Džons nije znao ili nije imao vremena. Na kraju četvrtog dela je navodno poginula (peti deo, Chronicles, je retrospektiva „neobrađenih” avantura), što je vlasnicima franšize omogućilo da preskoče jedan ili dva Božića, smisle dovoljno novina za revitalizaciju poljuljane popularnosti i naravno, uverljiv način za povratak heroine iz mrtvih. „Oh, dear! What shall we do in the meantime?”, zapitao se neko u londonskom studiju. Za promenu, kreativna pauza programerskog tima iskorišćena je za stvaranje nečeg novog: futurističke arkadne avanture bez akcenta na akrobatici ili telesnim atributima protagonista. Project Eden predstavlja evolutivni otklon u odnosu na ono što je slavna ekipa radila do sada.

Smeštena u megalopolis ne tako daleke budućnosti, igra vas oblači u borbene kombinezone četvoročlanog policijskog tima (UPA – Urban Protection Agency) poslatog da istraži misterioznu nesreću u izvesnoj korporaciji za proizvodnju mesnih prerađevina. Ispostavlja se da je „Real Meat co.” žrtva napada bande koja operiše duboko ispod civilizovanih nivoa grada i koja do sada nije birala ovako krupne (mesnate) zalogaje. Nalik na „Peti element”, futuristički megagrad se širio u visinu: kilometri urbane arhitekture nikli na davno zaboravljenim temeljima, u koje zbog opasnog polusveta niko normalan već odavno ne zalazi. Niko sem ubogih predstavnika zakona i reda. Vas.

Iako igra podseća na klasični timski shooter sa izvođenjem u trećem licu, naginje klasičnim avanturama. Povremena borba služi više kao šlagvort nego gradivni element. Akcenat je na rešavanju zagonetki kroz interakciju s okolinom i povremenim NPC likovima, u cilju „otključavanja” prolaza za napredak kroz nivoe. U tu svrhu, svaki član vašeg tima poseduje set unikatnih sposobnosti čije pravilno korišćenje i kombinovanje predstavlja jedini način za napredak. Karter, vođa tima, služi za razgovore s likovima i pristupanje policijskim liftovima za snabdevanje. Minoko je haker koji će vam odlično poslužiti za povremeno razvaljivanje sigurnosnih terminala. Andre je timski tehničar, specijalizovan za terenske popravke (najčešće prekidača na vratima). Amber je metalni kiborg kome vatra, otrovni gasovi i struja ne oduzimaju energiju... Tim poseduje i dva pomagala na daljinsko upravljanje: Rovera, malog robotskog guseničara za zavlačenje u uske prolaze i aktivaciju nedostupnih prekidača, kao i leteću izviđačku kuglu, sposobnu za Roverove zadatke koji uključuju treću dimenziju.

Kombinacija sposobnosti je ključ za kompletiranje svakog od 11 ogromnih nivoa igre. Na sreću, zadaci nisu banalni (plavi ključ za plava vrata), već se u većini slučajeva svode na multikombinatoriku i dobru koordinaciju članova tima. Na primer, za rešavanje puzle sa velikom cevi koja se klati na sajli, Amber treba da uskoči u cev, razvali vrata ka rotacionom zglobu, zavuče se u oblak gasa i kroz lavirint nađe način da ga ugasi (i otvori put za kolege); tu nije kraj - Andre uskače za kiborgom, Minoko hakuje terminal i rotira zglob (otvarajući drugi prolaz), te omogućuje Andreu da popravi prekidač izlaznih vrata što otključava prolaz ka sledećem segmentu nivoa... Ovo je jedna od jednostavnijih glavolomki. Nailazićete na zaista ozbiljne probleme, gde se traži strpljenje i percepcija klasičnog Point & Click avanturiste.

Akcioni element, odnosno šibanje sa povremenim protivnicima veoma je pojednostavljeno. S obzirom da nemate mogućnost za bilo kakav oblik timske taktike, obračuni se u većini slučajeva svode na besomučno puškaranje do nečije neumitne smrti. Protivnici su standarno glupi, opremljeni AI rutinom koja im dozvoljava isključivo jurnjavu u susret. No, s obzirom da je borba sekundarni element, ovakve zamerke nisu od primarnog značaja.

Grafika i zvuk su solidni, mada su mogli biti i bolji. Teksture povremeno deluju isprano i nedovoljno detaljno, što je sasvim sigurno posledica uporednog razvijanja igre i za PlayStation 2. S druge strane, 3D engine je sam po sebi veoma kvalitetan i sposoban za brzi rendering veoma „gabaritnih” okruženja, što se da zapaziti pri eksterijerima. Vertikalna kaskada grada, koja se proteže kilometrima u visinu, zaista oduzima dah, pogotovo kada shvatite da se radi o poligonalnoj konstrukciji. U drugim igrama za slične situacije koristi se jedna velika homogena tekstura.

Project Eden, iako ne bez mana, predstavlja više nego solidnu zanimaciju za višednevno mozganje. Neće steći kultni status Tomba, što će nas verovatno spasiti od serije banalnih nastavaka.

Miodrag KUZMANOVIĆ