Kada se na PC računarima pojavi igra koja se već čitavu deceniju provlači kao ekskluzivno „konzolsko” ostvarenje, teško je osloboditi se predubeđenja kako je najbolje zaobići je. S druge strane, renome „Activisiona” kada su u pitanju platformske igre, naterao nas je, na svu sreću, da se detaljnije pozabavimo Spider-Manom.

Čovek-pauk se u ovoj igri pojavljuje kao zaštitnik Njujorčana koji kroz osam različitih lokacija treba da ispraši loše momke i dokaže svoju nevinost u vezi s krađom uređaja doktora Oktavijusa. Zaplet očigledno nije jača strana programa, ali zato koncept i izvođenje jesu. Igra se sastoji iz 34 pojedinačne misije u kojima Spajdermen sakuplja poverljive informacije, izbegava organe reda, lomi kosti do zuba naoružanim zloćama i spasava taoce. Akcija se uglavnom odvija na otvorenom, među njujorškim oblakoderima, gde Spajdermenove moći dolaze do punog izražaja. Svoju lepljivu mrežu koristi kako za onesposobljavanje protivnika, tako i za kretanje po zidovima i tavanicama i graciozno prebacivanje s jedne na drugu zgradu. Na visoku mobilnost nadovezuje se čuveno Spajder-čulo, pomoću koga otkrivate protivnike „na kilometar”. Tokom borbe, Spajdermen može da izvede više od dvadeset različitih pokreta, što iz blizine (skok, udarac nogom i rukom), što sa distance (gađanje lepljivim loptama, cimanje protivnika mrežom, pravljenje lepljivog štita za odbranu i drugo). Osnovni pokreti mogu se kombinovati na više načina, čime igra postaje još dinamičnija i atraktivnija.

Tehnički gledano, Spider-Man iznenađuje prijatnom grafikom, autentičnim likovima i veoma dobrom animacijom. Jedini ozbiljniji problem odnosi se na kameru, čije je ponašanje nepredvidivo – perspektiva se svaki čas menja, pogotovo kada se nađete na zidu i tada je potpuni gubitak orijentacije neminovan (dešava se da se odlepite od zida i poletite u neočekivanom pravcu, što može biti vrlo neprijatno).

Gradimir JOKSIMOVIĆ