Zahvaljujući trendu koji je krajem prošle godine zahvatio industriju zabavnog softvera, u ovom trenutku na tržištu se može naći pregršt off-road simulacija vožnje. Najpopularnije su, naravno, simulacije relija ali su pojedini proizvođači pokušali da predstave i neka nova rešenja. Jedan takav pokušaj stiže iz kompanije „Xicat”.

Larry Ragland's 4x4 Challenge zamišljen je kao dinamična arkadna simulacija što će svoje poklonike naći naći među ljubiteljima američkog dirt racinga. Nažalost, dobra zamisao nije urodila i kvalitetnom igrom - da se radi o niskobudžetnom projektu postaje jasno čim u glavnom meniju čuče svega dve opcije. Igrati se možete u pojedinačnom i multiplayer režimu koji se ostvaruje na jednom računaru podelom ekrana, ili putem LAN konekcije i predstavlja neznatno proširenu varijantu single player režima. Ako igrate sami, možete se okušati u šampionatu kojeg čine serije od po četiri trke rastuće kategorije ili pojedinačnim, vremenski ograničenim izazovima.

U obe varijante takmičenje počinjete u prvoj klasi koju čine sporija vozila. Upravljanje je jednostavno i nema problema s navikavanjem na kontrolni sistem. Fizički model je relativno dobar s tim što je kočenje i proklizavanje donekle prenaglašeno. Prave probleme, međutim, stvaraju brojni bagovi. Tokom trke može se dogoditi da vas računar bez ikakvog vidnog razloga uspori i omogući protivnicima da vas, recimo, u poslednjem krugu sa čelne prebace na treću ili četvrtu poziciju. Neke trke u okviru iste klase dobijaćete kao od šale, čak i ako budete grešili, dok ćete već sledeću završiti na začelju, opet bez razloga i oscilacija u kvalitetu vožnje.

Grafika u igri je dosta dobra, a začinjena je brojnim bagovima kao što su tragovi kočenja što lebde u vazduhu, teksture poremećenih boja itd. Dizajn staza prilično je uniforman tako da se vožnja na svakoj od njih svodi na isto - skokove, proklizavanja i sudaranje. Pri tome, treba voditi računa o stepenu oštećenja vozila koja direktno utiču na performanse (upravljanje, pre svega), što je zaista vrhunac gluposti u arkadnoj simulaciji kao što je ova.

Gradimir JOKSIMOVIĆ