Posle sijaset izdanja, nastavaka i ekspanzija, Command & Conquer serijal postigao je da bude ozbiljan kandidat za titulu jedne od najžilavijih franšiza među real-time strategijama. Svoju dugovečnost Command & Conquer duguje jednostavnom receptu koji „Westwoodovi” dizajneri već godinama iznova uspešno primenjuju – njihove strategije oduvek je krasila izrazita pristupačnost, šarenilo i dinamičnost. Za horde poklonika specifične C&C branše, prva iskustva uz Generals izgledaće kao susret sa starim školskim drugom koji se upravo vratio iz inostranstva.

Stariji, uglađen i modernizovane spoljašnosti, Generals se isprva doima kao potpun preokret u odnosu na simpatični B-movie senzibilitet koji je krasio sve dosadašnje Command & Conquer naslove. Međutim, već posle nekih pola sata provedenih uz najnovijeg predstavnika C&C serijala, postaje jasno da je ispod hroma i šljokica Generals uspeo da zadrži većinu atributa koji su njegove tehnološki-skromne prethodnike učinili tako ugodnim za igranje.

Standardna SF postavka u kojoj GDI snage vode večitu borbu protiv fanatičnih sledbenika NOD-a odložena je ovaj put u stranu zarad depikcije modernog ratovanja u skoroj budućnosti. Radnja igre postulira da će kroz nekih desetak godina globalna teroristička organizacija, takozvana GLA, oružjem masovnog uništenja krenuti ozbiljno da ugrožava svetski poredak. Na meti njihovih napada neizbežno će se naći dve svetske supersile, Kina i Amerika, čijim se angažmanom zaokružuje ponuda zaraćenih strana. Tokom dvadesetak single-player misija igrač će biti u prilici da vodi svaku od njih u tri zasebne kampanje od po sedam scenarija. Zahvaljujući ovako rudimentarnoj priči bez puno vezivnih elemenata, kampanje je moguće igrati bilo kojim redosledom. Primetno je i odsustvo visokobudžetnih FMV sekvenci, sa tradicionalno lošom glumom, koje su tokom godina na neki način postale zaštitni znak „Westwoodovih” strategija. Teško je reći da li ovo zapravo predstavlja nedostatak ili poboljšanje.

Od Starcrafta naovamo, jedno od nepisanih pravila modernog RTS dizajna glasi da različite strane moraju imati međusobno potpuno različit pristup ratovanju. Istovremeno postići dobar balans jedinica i atributa tako da nijedan od učesnika ne bude isuviše moćan uopšte nije lak zadatak, ali Generals uspešno ispunjava oba ova uslova. Amerikanci su predstavljeni kao tehnološki superiorna frakcija koja se oslanja na high-tech elektronske sprave i vazdušnu dominaciju. Kinezi su pak sa svojom širokom selekcijom oklopnih vozila i raketa najbolji kandidat za nostalgične tank-rush taktike, dok GLA teroristi nedostatak vatrene moći nadomeštaju lukavstvom i nepresušnim izvorom očajnika spremnih na eksplozivno samoubistvo zarad višeg cilja. Opseg jedinica je vrlo maštovit – poseban pomen zaslužuje „Besna rulja” (!) kod terorista, naoružana molotovljevim koktelima; a kad prvi put primenite kineske napalm-tenkove ili američki particle-cannon, biće vam toplo oko srca. Pažljivo proračunata ravnoteža mana i prednosti osiguravaju igraču drugačije iskustvo uz svaku od zaraćenih strana, mada bi GLA ipak trebalo da koriste nešto iskusniji generali.

Način na koji je dobavljanje resursa rešeno takođe je bitno promenjen. Umesto neprerađenih ruda koje morate tražiti po mapi, sada se u blizini startne pozicije nalazi spremno skladište dobara koje vaš sakupljač (helikopter, odnosno kamion ili radnici) automatski iznalazi i posećuje po izgradnji fabrike. Objekte je moguće graditi bilo gde, dok je njihov broj i dalje ograničen količinom dostupne energije. Baze su oslabljene pošto je smanjen broj i ubitačnost odbrambenih instalacija, a ni postavljanje zidova više nije moguće. Kako je za kratko vreme moguće izgraditi popriličnu armiju, igrači više neće moći sebi da dozvole defanzivan stil igranja.

Generals dodatno potencira agresivne taktike tako što uspešno satiranje protivnika nagrađuje iskustvenim poenima. Svaka dobijena bitka pretače se u bodove koje zatim možete potrošiti na dodatne specijalne „moći”, slično kao u Warcraftu 3. U žaru borbe, jedan ovakav „kec u rukavu” lako može preokrenuti tok bitke.

Najjači adut svake Command & Conquer igre leži u odličnim multiplayer i skirmish modovima, što je slučaj i sa ovim naslovom. Tek u žestokim okršajima sa drugim ljudima balans cele igre dolazi do punog izražaja. Generals nudi velik broj opcija i multiplayer mapa za što fleksibilnije online iskustvo.

Kao što se moglo i očekivati, audiovizuelni doživljaj je na vrhunskom nivou. Engine koji pokreće igru u potpunosti je 3D, u stanju da bez većeg „štucanja” pogura stotine poligonalnih jedinica. Pirotehnika je dovedena do savršenstva – čak su ubačeni sporadični Matrix-efekti tokom cut-scena, čisto da detaljno sagledamo surovu lepotu prizora šrapnela i ljudstva kako lete kroz zapaljeni vazduh. Dobar deo mapa se odvija u urbanoj sredini, sa sve uspaničenim civilima. Objekti na mapi su impresivne veličine, kao na primer brana koju ćete demolirati tokom jedne misije, da bi se zatim hiljade tona vode sručilo na naselje u podnožju. Nažalost, mnogi od nas sa nešto slabijim konfiguracijama biće primorani da posete Options meni i teška srca snize par vizuelnih parametara, pošto je ovo izrazito zahtevna igra. Generals je osvežio C&C franšizu, i vredi ga odigrati ukoliko ste u stanju da ga hardverski priuštite.

Đorđe NAGULOV