Microsoft i protivnici

Zlatno pravilo: Ko ima zlato – menja pravila

Trend da se Windows ne voli, ali koristi, traje godinama. Odavno postoje pritužbe na račun softvera iz „Microsofta”, naročito po pitanju njegove sigurnosti. Oni „tvrđi” tome bi dodali da pre „Microsofta” nismo ni znali za pojmove kao što su peč, servis pek, beta verzija... Ovo je prouzrokovalo zaljubljenost korisnika u (dobre) suparničke softverske pakete, ali bi ih gigant svojim potezima skoro uvek „vraćao k sebi”. Sada je „Microsoft” počeo da rešava neke stare probleme, koji su ga pritiskali više godina.

Problem 1: Netscape

Pre nego što je kompaniju „Netscape” kupio AOL, za tada fantastičnih 8,98 milijardi dolara, program Netscape Communicator držao je najveći deo tržišta. Međutim, browser koji je nastao 1995. godine, počinje sve više da popušta. Rat sa Internet Explorerom traje nekoliko godina, a odlučujući udarac IE zadaje operativnim sistemom Windows 98, koji stiže sa integrisanim browserom. Uvidevši svoje slabe pozicije, „Netscape” ubrzo tuži sudu „Microsoft”, što se može smatrati povodom za već legendarno antimonopolističko suđenje .

Kompanija AOL, gigantski američki provajder sa 30 miliona korisnika, tada je „u usponu”: kupuje „Yahoo”, ICQ, „Nullsoft” (WinAmp), spaja se sa „Time Warnerom”, ali prema Netscapeu se dugi niz godina ponaša kao maćeha. Sem što ga koristi kao oružje u verbalnom ratu protiv „Microsofta”, zapostavlja ozbiljan razvoj Netscape browsera. S druge strane, do sada je samo jedna verzija AOL paketa bila sa Netscapeom (i to beta verzijom). Umesto da sopstveni browser isporuči za 30 miliona korisnika, AOL isporučuje IE u svih osam zvaničnih izdanja ovog paketa. Takav odnos imao je za rezultat pogubne cifre: nekada vodeći na ovom polju, danas sa jedva nekim procentom (uglavnom romantičnih) korisnika koji i dalje surfuju koristeći Netscape.

Sve ovo, naravno, ide protivniku na ruku. Brz razvoj IE ukršten sa velikom zastupljenošću Windowsa u koji je integrisan, donosi cifru od oko 90 odsto današnjih surfera koji se služe browserom marke „Microsoft”. Čak ni suđenje o monopolu, koje je na prvi pogled uspešno, uopšte ne ugrožava IE, glavni „kamen spoticanja”. Suđenje se mahom rešava vansudskim (novčanim) nagodbama sa tužiocima (nekoliko saveznih država u SAD). Ono što nije rešeno novcem rešava se elegantnim izbegavanjem – recimo, promene u Windowsu XP koje je sud naložio pojavile su se u okviru Service Packa 1, a ne u osnovnoj instalaciji.

Multimilijarder Bil Gejts uspeo je „zveckanjem novca” da spreči pretnju rasparčavanja firme, što se dugo postavljalo kao logična posledica suđenja. Nadalje, gigant pokušava da saseče i koren cele stvari, jer kao eventualna pretnja ostaje AOL sa svojim Netscapeom. I tako je, krajem maja, rešeno i ovo pitanje: giganti su „zakopali ratne sekire”, uz očekivano zveckanje novca. Po postignutom dogovoru, „Microsoft” će isplatiti AOL-u 750 miliona dolara, što će obuhvatiti obeštećenje i za ponovo podnetu tužbu „Netscapea” tokom januara 2002. godine.

A kakva je budućnost? Sigurno da je ovim dogovorom najviše izgubio „Netscape”. Stvari se kreću takvim tokom da će Netscape 8.0 najverovatnije biti delo samo open-source društva (Mozzila i sl.), a firma „Netscape” izgubiće se u AOL imperiji. Za Netscape nezainteresovani AOL dobio je ono što je hteo – finansijsku injekciju preko potrebnu za održanje svoje danas posustale mašine. Inače, za IE put je još više prokrčen, jer se u sklopu dogovora AOL obavezao na sedmogodišnju vernost Internet Exploreru. Zato i ne čudi što se u paketu AOL 9.0 beta ponovo nudi IE, a ne Netscape.

Drugi (tihi) rat između ova dva giganta vodio se na polju instant poruka. AOL sa plejadom svojih milionskih IM servisa (ICQ i AIM) daleko je ispred „gubitaša” MSN-a, tako da će se ceo dogovor vrlo malo reflektovati na ovo polje. Ipak, kao između redova, „Microsoftov” Windows Media Player 9 dobio je podršku od AOL-a, što može biti presudno u borbi sa rivalima, pre svega sa firmom „Real Networks”.

Problem 2: Linux

Legenda kaže da je jedan od profesora rekao Linusu Torvaldsu da neće dobiti visoku ocenu za svoj rad, a taj rad bio je prvi oblik operativnog sistema Linux. Finac je ipak nastavio sa razvojem, a prve linije Linuxovog kôda pojavile su se na Internetu 1991. godine. Prvi komercijalni paket stigao je 1994. godine. Opisivan kao „desktop varijanta Unixa za PC” . SCO („Santa Cruz Operation”), firma koji drži autorska prava za 30 godina stari Unix, nije obraćala pažnju na Linux. Nije im smetalo to što „suviše liči” na njihov vremešni operativni sistem – sve dok se bori protiv „Microsofta”. Pošto je poslednjih godina Linuxu „krenulo”, i to ne samo u desktop varijanti, SCO je okrenuo list. Naime, Linux je na desktop sistemima napao Windows, ali je mnogim izdanjima (npr. „RedHat” i „SuSE”) napao i Unix na serverskom tržištu.

Štaviše, Linux počinje da osvaja i PDA računare, kao i superkompjutere, pokrivši gotovo sve računarske klase. Nošen open-source zajednicom, on ubrzano dostiže po kvalitetu i Windows i Unix. (Ne)očekivano, usledile su reakcije firme SCO. Za tužbu u kojoj se traži milijardu dolara odabran je gigantski IBM koji je licencirao Unix, a nudi računare (odnosno, najčešće servere) i na Linuxu. Tužbu podnosi SCO, tvrdeći da je „Veliki plavi” upotrebio kôd Unixa da unapredi Linux. Salve protivljenja ovoj tužbi poslate su iz open-source zajednice, čak su i neke firme izazvale „na dvoboj” firmu SCO. „Novell” (druga od četiri firme koje poseduju autorska prava na Unix) pozvao je SCO da iznese materijalne dokaze ili će je tužiti. Treba napomenuti da je svojevremeno i SCO izdao verziju Linuxa, koja nije imala uspeha.

Gde je u svemu ovome Gigant iz Redmonda? Duže vreme „Microsoft” naglašava da je Linux najveći protivnik Windowsa zbog veoma niske cene. Označena pretnja, pretnja koja polako nagriza Windows svet, sve više je rasla. Dugotrajno stanje ravnoteže između Unixa i Windowsa je poremećeno, pa je gigant morao da reaguje, pored verbalne podrške u prilog tužbi. Krajem maja, on je najavio da će licencirati Unix tehnologiju od SCO-a. To se dogodilo, naravno, u toku sudskog procesa, čime je ovaj poslovni potez dao veliku podršku firmi SCO.

Nakon raznih verbalnih duela, SCO je početkom juna izneo deo materijalnih dokaza. Prikazao je nekih 80 linija kôda prekopiranih iz Unixa, uključujući i komentare. Ovo kopiranje Unix kôda desilo se u samom Kernelu, „srcu” operativnog sistema, a tvrdi se da je to rađeno i u drugim delovima Linuxa. Teške optužbe, težak dokaz koji, ukoliko je tačan, može da bude od presudnog značaja za dalju sudbinu Linuxa. Ukoliko sud presudi u korist SCO-a, na tapetu će biti i HP i ostale firme koje imaju licenciran Unix, a prodaju Linux računare. A naravno, može i da otkloni pretnju koja se nadvila nad Windowsom.

Dušan STOJIČEVIĆ