Bilo je potrebno 2,5 miliona sati procesorskog vremena da Brus Bener pozeleni od besa...

Priča o Hulku priča je o pritajenom besu koji čuči u svakom od nas i izbija na površinu svom snagom kada nam „pukne film”. Ne želeći da mu „film pukne”, ali u finansijskom smislu, producent „Marvel Studios” Avi Arad pažljivo je birao režisera i odlučio se vrlo promišljeno za Anga Lija. Njegov prethodni film, „Pritajeni tigar, skriveni zmaj” dao je publici sve što može da traži i očekuje od dobrog akcionog filma.

Za razliku od TV serije iz sedamdesetih godina minulog veka, gde je Hulka predstavljao bodibilder Lu Ferinjo, Li i Arad su odmah odlučili da za debi na velikom ekranu zeleno čudovište bude kompjuterski generisano. U pomoć je pozvan, po običaju, „Industrial Light & Magic” Džordža Lukasa. Rezultat je novi virtuelni glumac koji je, po mnogima, nadmašio do sada neprikosnovenog Goluma iz trilogije „Gospodara prstenova”. Domaći gledaoci će svoj sud doneti nakon 7. avgusta, za kada je domaći distributer „Vans” zakazao premijeru.

Ang Li je, suprotno običaju režisera, presedeo u prostorijama ILM-a ceo proces animiranja Hulka, pomno nadgledajući šta radi 43 animatora. Njegov prvi uslov bio je da Hulk mora da podseća na Erika Bejnu, glumca koji je angažovan za ulogu Brusa Benera čiji je alter ego zeleno razjareno čudovište (Bejna je, inače, učestvovao i u izradi kompjuterske igre The Hulk koju smo opisali u SK 07/2003).

Prva zamisao animatora bila je da presele Erikovo lice na Hulkovu glavu. Zato su organizovali motion capture snimanja, tokom kojih je glumčevo lice bilo prekriveno sa 500 referentnih tačkica kako bi se zabeležile sve njegove grimase. Rezultat nije bio po volji Ang Liju: „Ljudi, ne želimo majmunsko lice...” Na kraju su zadržane samo Bejnine oči, a lice i grimase stvarane su po ugledu na brojne druge ličnosti, pa čak i samog Lija na kraju. Naime, pokazalo se da mu je najlakše da objasni animatorima kakav izraz lica želi tako što sam navuče motion capture opremu i stane pred kameru. Tako da je, u najboljem maniru doktora Frankenštajna, režiser stvarao čudovište na računaru pozajmljujući lica drugih osoba, ali najviše samog sebe.

Slično je bilo i kada su na red došli Hulkovi pokreti. Prvo je angažovan kaskader sa zadatkom da porazbija sve što može u naročito pripremljenoj sobi. Pokreti njegovog bešnjenja preneseni su u računar. Li je bio zadovoljan time, ali ne i pokretima bodibildera koje su angažovali za druge scene – nisu bili dovoljno gipki za njegov ukus. Tako je opet pred kamerom najčešće stajao lično.

Neko je zabeležio da je bilo potrebno 2,5 miliona sati procesorskog vremena i šest terabajta podataka za stvaranje Hulka. Za to vreme napravljeno je 1.165 pojedinačnih pokreta mišića na njegovom telu i licu, na čemu je bilo angažovano deset ljudi, nezavisno od ostatka tima koji se bavio ostalim aspektima računarske animacije. Stvoreno je preko stotinu layera kože, jer svaki je sadržavao neki dodatni element – nabrekle vene, bore, rane, prašinu, vlažnost, dlake itd, pa je uključivan/isključivan po potrebi. Izgleda da nije tako lako „pozeleneti od besa”...

Nenad VASOVIĆ