Tehnika na open-air festivalima

Želeli smo da vidimo kakva je tehnička podrška letnjih muzičkih festivala na otvorenom i evo šta smo saznali

Foto: Slobodan PIKULA

Bili su i prošli domaći festivalski „blokbasteri” – „Exit” i „Echo” koji su po mnogim karakteristikama, i prostorno i vremenski, bili blizu jedan drugome. Ono što je nas, od tih silnih sličnosti i karakteristika zanimalo, jeste da zavirimo u tehničku pozadinu ovih festivala, da vidimo kakva im je informatička i strukturalna podrška. I evo šta smo saznali...

Kao i proteklih godina, „Exit” je za novinare obezbedio nekoliko kompjutera sa Internet pristupom u pres-centru na Tvrđavi. Sem njih, jedan jedini kompjuter bio je postavljen na Main Stage i bio je predviđen za video-montažu – verovatno kao podrška za video-projektor i scenske efekte. Marko Buđen, asistent tona u reportažnim kolima ekipe RTS-a koja je prenosila koncerte sa ove bine, objasnio nam je zašto kompjuteri nisu češće zastupljeni u tonskoj realizaciji jednog ovakvog festivala: „Kompjuteri su, jednostavno, nepouzdani, i to je kraj priče kad je reč o profesionalizmu. Oni mogu da kontrolišu, recimo, svetlo, i to u smislu već isfuranog programa koji kontroliše vario-lajtove, ali to je sve. Analogna kontrola je još uvek nezamenljiva – zamislite da se nešto desi sistemu i da sve mora da proradi u realnom vremenu. A dok se kompjuter restartuje...”

Inače, zvanični Internet provajder ovogodišnjeg „Exita” bila je firma „NeoBee” iz Novog Sada (www.neobee.net) koja je imala jedan deo uloge u onome što je za nas bio veoma ekskluzivan događaj: direktan prenos koncerta benda „Moloko” preko Interneta! Naime, 6. jula u ponoć na zvaničnom sajtu „Exita” moglo je da se pročita da je u toku prenos koncerta koji se u tom trenutku uživo dešavao na Main Stageu. Konektovali smo se na sajt i dobili stream koncerta, odnosno RealMedia (.rm) fajl, preko linka xs1.b92.net, očigledno obezbeđen od strane tehničkog tima sajta B92. Kako je došlo do ovog pionirskog projekta i do ideje za, kako je potvrđeno, jedini ovogodišnji koncert svetski popularnog benda koji je mogao da se prati na Internetu? Pevačica benda „Moloko” Roisin Murphy je na naše pitanje zašto su uopšte došli na ideju da koncert prenose na ovaj način rekla da je „...ideja fantastična, ukoliko je šou dobar i kvalitetan da se vidi ili emituje; nadam se da će mnogi gledaoci uživati!”

Prema procenama „Exitovog” tima, tokom koncerta na link je prijavljeno oko milion konekcija! Za uočene probleme u prenosu slike i zvuka, kao i za ostale detalje odgovore smo potražili od tehničarâ sajta B92, budući da nam je gospodin Slobodan Rusovčev iz firme „NeoBee” potvrdio da su oni samo obezbedili opremu za link, odnosno Internet konekciju od 2,5 Mbit/s i „BreezeComovu” opremu za bežičnu vezu. Priču nastavlja Vlada Ćalić, sistem-administrator u Web timu B92: „Ovo nije prvi put da direktno prenosimo neki koncert putem Interneta. Još 2000. godine Robert Klajn iz tonske produkcije kombinovao je prijemnu antenu i sopstvenu ISDN konekciju kod kuće sa predajnom antenom koju smo mi postavljali iza bine i tako smo emitovali snimak preko Mreže. Još tada smo imali zagarantovanih 128 Kbit/s za zvuk, a bežična varijanta stigla je kasnije. Što se tiče konkretnog koncerta ’Molokoa’, tim ’Exita’ nam je obezbedio infrastrukturu na stejdžu: kompjuter za streaming koji smo potom softverski sredili da nam posluži kao enkoder tokom prenosa, i brzinu od minimum 5 Mbit/s (za sliku i zvuk), što je obezbedio njihov provajder. Link smo napravili preko našeg servera u Holandiji, koji inače opslužuje Internet potrebe radija i televizije B92.” Kada smo se požalili na kvalitet slike i zvuka tokom samog prenosa, dobili smo odgovor da su se i posetioci sajta žalili, doduše mahom na ton, a ne na sliku: „Srpska Internet mreža ne može da opsluži sve korisnike! Mi smo upotrebili bežični Internet i najnoviji mogući softver za streaming Real Producer 9, ali oni koji imaju modemski pristup Mreži dobiće samo kvalitetan slajd-šou, dok je maksimalni mogući kvalitet tona ili slike moguće obezbediti samo za one koji su pristupili tzv. broadbandom. Mi smo svejedno prezadovoljni, imali smo 7000 konekcija van B92 mreže – nikad do sada nismo imali takav događaj, sa takvim brojem posetilaca. Do sada su uvek prednjačila politička i socijalna dešavanja. Ovo je ogromna stvar za Net stream...”

Što se „Echoa” tiče, od samog početka smo imali veliki problem da nađemo nekog iz tima koji bi nas uputio u tajne tehničke opremljenosti festivala. Doduše, i oni su prvo imali peh sa virusom koji je obrisao bar pola podataka vezanih za akreditacije novinara, a kasnije je gužva na početku ovakvog hepeninga ponela sve! Dušan Erić iz organizacije naknadno nam je objasnio da je firma „MadNet” iz Pančeva obezbedila bežični Internet za pres-centar u hotelu „Jugoslavija”, a mi smo sa potragom nastavili dalje... Kontaktirali smo Ivana Romanića, tehničkog direktora firme „MadNet” (www.madnet.co.yu), od koga smo dobili sledeće podatke: „Organizatori su nam se prekasno javili, nekoliko dana pred početak festivala, i zbog toga nismo mogli da im obezbedimo usluge kao što su streaming ili snimanje Web kamerom na samom ostrvu. Doduše streaming je, kao i snimanje, onemogućen njihovim ekskluzivnim ugovorom sa TV Pink, ali bi Web kamera posetiocima sajta mogla da prikazuje fotografije sa ostrva u realnom vremenu. Inače, obezbedili smo Internet vezu od 1 Mbit/s, koja nije bila bežična, preko čvorišta koje se nalazi na samom hotelu ’Jugoslavija’. To su koristile dve odvojene grupe: jednu je sačinjavalo deset kompjutera za novinare, a osam za ekipu festivala. Preko rutera pod Linuxom obezbedili smo pristup Netu za obe grupe, ali smo osigurali da se međusobno ne vide, kroz ’restricted’ opcije na ruteru.”

Sve ostale informacije saznali smo posredno, od kolega novinara, ili neposredno, prisustvom na samom „Echou”. Na manjim binama smenjivali su se DJ-evi sa gomilom skalamerije, od kojih se izdvojio neimenovani izvođač sa laptopom, pomodnošću koja počinje da krade zanat staromodnih „vrtača gramofona”. Na Main Stageu „Echoa” je, s tehničke tačke gledišta, prednjačio nastup Matthewa Herberta, koji je sklapao zvuk „živog” nastupa džez big benda sa elektronskim semplovima i produkcijom.

Drugi regionalni festivali ovakvog tipa, kao što su „Sziget” ili „Alarm” sigurno bi ponudili više detalja za poređenje, ali nam za sada ostaju van domašaja. Ipak, ono što možemo da primetimo na osnovu organizacije i pojedinačne realizacije jeste da smo, kada je u pitanju tehnička opremljenost letnjih festivala, još uvek u povoju. S druge strane, očigledno je povećano interesovanje i insistiranje na ulaganju u tehnologiju bežičnog mrežnog okruženja. Na osnovu preporuka domaćih provajdera koji su koristili ovu tehnologiju, pregledali smo tržište i raspoloživi hardver/softver. Pitanje uvođenja bežičnog Interneta je prvi, pre nekoliko godina, pokrenuo „Centar za razvoj Interneta”, a Zoran Torbica iz CRI-a objašnjava nam da su neke od prednosti ovakve konekcije brzo montiranje, zatim brzina od 11 Mbit/s koja omogućava korišćenje svih naprednih servisa na Internetu, kao i mogućnost pravljenja virtuelnih mreža, što je posebno pogodno za firme. Trenutno je aktuelna tzv. hotspot tehnologija, odnosno bežično priključenje na Internet sa portabl računara, prigodno za rad u kafićima, na aerodromima, za rad u manjim firmama itd. Više o bežičnom mrežnom okruženju i bežičnom Internetu pročitajte na sajtu CRI-a: www.wireless.org.yu/faq_ser.php.

Što se hardvera tiče, kod nas se koriste bežični uređaji izraelske firme „Alvarion” (www.alvarion.com), koja se ranije zvala „BreezeCom”, kao i uređaji „Orinoco” (www.orinocowireless.com) čiju je tehnologiju razvio „Lucent Techologies”, a pravo na korišćenje imaju i „Agere”, „Avaya” i „Hewlett-packard”.

Nadamo se da će već sledeće sezone sadašnji „partizanski” pokušaji prerasti u rutinirano praćenje najnovijih tehnoloških zahteva u pogledu realizacije vizuelnih i zvučnih projekata, i da će kompjuterska tehnologija ponovo naći svoje mesto u njima, iako je za sada očigledno preimućstvo analogne kontrole nad tehnikom.

Iris MILJKOVIĆ