Najčešća greška prilikom konvertovanja igara sa konzola na PC jeste to što izdavačke kuće kasne i po pola godina sa prilagođavanjem svojih ostvarenja personalnim računarima. Većina hit naslova sa konzola prođe gotovo nezapaženo na PC-u, iako je Microsoftov Halo pokazao da ova tvrdnja ne mora uvek da bude tačna.

Japanski Konami je prošle godine napravio takav propust koji se ipak nije završio sa većim posledicama. Silent Hill 2 je odlično prošao na oba tržišta, mada bi sigurno bilo mnogo profitabilnije da je izašao koji mesec ranije.

I ove godine u isto vreme japanski majstori su nam priredili veliko iznenađenje. Posle samo nekoliko meseci i velikog uspeha na Playstation 2 konzoli, Silent Hill 3 stigao je i na PC. Očekivanja su velika jer je Silent Hill nažalost trenutno jedina horor-survival avantura na PC platformi.

U ovom nastavku priča je još komplikovanija, intrigantnija i još više uznemiravajuća nego u prethodna dva dela. Devojčurak od nepunih osamnaest leta, Heder, nalazi se u sablasnom zabavnom parku. Krv je svuda, užasni zvuci podižu svaku dlaku na glavi, monstrumi vrebaju na svakom koraku. Ali, na svu sreću, to je bio samo san. Heder odlazi da telefonira i shvata da nešto nije u redu. Privatni detektiv Daglas Kartlano želi da je upozna sa osobom koja će joj otkriti jednu tajnu vezanu za njeno rođenje. Sada sasvim sigurno nešto nije u redu. Tržni centar se pretvara u pakao, a jedini cilj je spasti živu glavu.

S tehničke tačke gledišta ništa se radikalno nije promenilo u odnosu na Silent Hill 2. Upravljanje likom dosta je olakšano uvođenjem nekoliko novih tastera za kretanje, ali i podrškom za miš, čiji je nedostatak bio jedna od najvećih mana prethodnika. Kretanje je sada znatno preciznije, ali i teže za savladavanje.

Kamera je i dalje glavni problem. Malo je prilagođenija, ali česti su trenuci kada se postavlja u nezgodnu poziciju, a tada vrlo lako možete propustiti neki predmet ili se čak izgubiti u nekoj od stotinak prostorija.

Takođe, ni sam koncept igre nije pretrpeo izmene. Rešavanje zagonetki i tamanjenje čudovišta i dalje je primarni zadatak, a nasilni deo je u drugom planu. Neprijatelji jesu brojni, ali i dobro raspoređeni po različitim lokacijama, pa se tako igra neće pretvoriti u besomučno klanje. U odnosu na Silent Hill 2, ovde je povećan izbor hladnog oružja. Pored noža, raznih bodeža i cevi, tu su katana i malj, a, kao vrhunac, bogatom arsenalu je pridodata i mašinka.

Ubijanje protivnika vatrenim oružjem otežano je što zbog kamere što zbog vrste čudovišta. Neke karakondžule je preporučljivo eliminisati hladnim oružjem. Bossovi su prava poslastica – za dezintegrisanje gigantskog crva najbolje rešenje je sačmara, dok je kreaturu koja je ubila Hederinog oca najlakše iseckati katanom. Municiju je sada mnogo teže naći i često će se dešavati da vam nestane džebane baš u presudnom trenutku.

Neprijatelji su i ovog puta nedefinisanog oblika. Pored pasa sa rascepljenom glavom, susretaćete i razne mutante četvoronošce.

Rešavanje zagonetki uglavnom se svodi na pronalaženje određenih predmeta koji će u kombinaciji s drugima obezbediti prolaz u sledeći deo igre. Svakako ćete nailaziti i na mnogo teže glavolomke, ali ostaje utisak da je sve ovo već viđeno.

Jedina prava novost jesu lokacije. Zabavni park koji kao da je bio poprište najvećeg pokolja, klaustrofobični podzemni tuneli i metro stanica daju Silent Hillu 3 novu svežinu. Tek na polovini igre Heder stiže u mesto Silent Hill, gde je čeka tumaranje po jezivoj bolnici i maglovitim ulicama.

Atmosfera koja je krasila drugi nastavak sada je poprilično splasnula. Gotovo na svakom koraku postoji neki trenutak uznemirenja i iščekivanja, ali stalno vam se mota po glavi kako ste sve ovo videli i prošli već nekoliko puta.

Silent Hill 3 je poprilično težak, ali u svakom trenutku možete snimiti poziciju. Ako ste pravi avanturista, koristite samo obeležene save pointe.

Segment koji je do tančina rekonstruisan jeste vizuelni deo. Mora se priznati da je grafika sjajna. Likovi izgledaju izuzetno realno, a dosta truda je uloženo u animaciju, pa svaki pokret ili gest odaje upečatljiv utisak. Lokacije su obogaćene detaljnim teksturama i šteta je što veći deo igre provodite u mračnim predelima.

Ne treba zaboraviti ni specijalne efekte – magla je još gušća u Silent Hillu i svakog trenutka očekujete da neka spodoba iskoči iz nje. Svetlosni efekti igraju presudnu ulogu u stvaranju sablasne atmosfere pa je tako i ovaj detalj na samom vrhuncu savršenstva. Velike pohvale treba uputiti i muzici. Muzičkih tema nema mnogo, ali je svaka od njih izuzetno kvalitetna i sigurno će veliki broj ljudi poželeti da nabavi soundtrack.

Iako je u Silent Hillu 3 skoro sve déja vu, ovo je ipak ostvarenje koje se ne propušta. Možda atmosfera nije kao nekad, ali vas muzika i grafika zasigurno neće ostaviti ravnodušnim.

Konstantin MILUTINOVIĆ