U čemu je bila tajna uspeha igre No One Lives Forever i njenog drugog nastavka, ako se zna da se u osnovi radi o sasvim prosečnim 3D akcionim igrama? Postoje različita objašnjenja za to, no čini se da su dva razloga bila presudna: šarm i duhovitost. Lik tajne agentice Kejt Arčer, koji su Monolithovci kreirali iz čiste zavitlancije ne bi li se malo našalili s „ozbiljnim” avanturama Džejmsa Bonda, naišao je na opšte odobravanje i simpatije, ne zbog svoje herojske prirode, već upravo obrnuto – zbog nespretnosti, vrcave elokvencije sa sjajno doziranim humorom, ekstravagantnog načina odevanja, plejade luckastih partnera, potpuno otkačenih načina za „neutralizaciju” protivnika (od mehaničkih pudlica do kora od banana), nepredvidivih zapleta i svakako inventivnog dizajna većine nivoa (setimo se samo vožnje na triciklu na Armstrongovim ramenima ili skakanja iz aviona bez padobrana). Kao maestralna parodija na sve ono što se vezuje za britanske operativce za vreme hladnog rata, NOLF je munjevito stekao kultni status, postavši potpuno zasluženo neka vrsta komičnog Half-Lifea. Ali, šta ostaje kada se upravo te karakteristike uklone iz igre? Skoro ništa!

Paketi dodatnih misija odnosno reciklirane igre koje se oslanjaju na resurse originala obično služe firmama da premoste vremenski jaz između prethodnog i narednog nastavka nekog uspešnog serijala. Takvi poslovni potezi danas su uveliko u modi, pa je i Monolith Production po sistemu „Kud svi Turci, tu i mali Mujo” odlučio da svoju popularnu heroinu propusti kroz mašinu koja pored promene pola menja i zvanje i stručnu spremu subjekta. Tako je nastao Džon Džek.

Contract J.A.C.K. (Just Another Contract Killer) je „spin-off” drugog nastavka NOLF-a u kojem se igrač laća nezahvalnog posla plaćenog ubice, i to ni manje ni više nego radeći za terorističku organizaciju H.A.R.M. s kojom je Kejt toliko puta dolazila u sukob. Glavna pesnica organizacije H.A.R.M., zloglasni ruski ubica Dimitrij Volkov, angažuje mlađanog, ali nimalo naivnog „freelancera” Džeka da rasvetli planove konkurentske organizacije Danger! Danger! koja u Čehoslovačkoj priprema krađu lunarne rakete, a zajedno sa njom i naučnika koji je na platnom spisku H.A.R.M.-a. Igra je hronološki smeštena u vreme neposredno nakon završetka prvog NOLF-a, tačnije posle pustošenja koje je iza sebe ostavila mis Arčer prilikom boravka u svemirskoj stanici u Zemljinoj orbiti.

Letimičan pogled na Contract J.A.C.K. bi nepažljivog posmatrača veoma lako mogao zavarati da upravo gleda No One Lives Forever 2 odnosno nivoe koje je na volšeban način propustio da odigra. Sličnost između ove dve igre je zapanjujuća, što se i moglo očekivati jer su bazirane na istoj verziji Jupiter enginea, sličnom setu modela i tekstura, identičnim menijima, igračkom interfejsu i neizbežnoj „Zastavi 750”. Ali, tu gde sličnost počinje, otprilike se i završava.

Nasuprot prefinjenom stilu Kejt Arčer, koja se zabavlja dok podmeće klipove u točkove nevaljalim kriminalcima, Džon Džek je surovi ubica pred čijim učinkom bi se postideo i Rambo u svojim najboljim danima. Njegova relativno kratka avantura (petnaest nivoa podeljenih na sedam epizoda) predstavlja bezočno ubijanje ljudi lišeno svakog smisla. Igra je operisana od bilo kakvih elemenata strategije i avanturizma (nema pretraživanja tela, nema sakupljanja obaveštajnih dokumenata, nema skrivanja i prikradanja, nema iskustvenih poena itd.), a priča je podređena akciji zarad akcije. Ne bi to bio nikakav problem da je akcija smislena i izbalansirana. Ali, autori su želeli da eksperimentišu i kao rezultat toga dobili smo neku vrstu trodimenzionalnog Moorhuhna, gde umesto kokošaka pred nišan izlaze stotine jednoobraznih čeških vojnika, debelih operativaca H.A.R.M.-a, astronauta i nekakvih tipova u crnim lasteks odelima, bezglavo odlazeći u virtuelnu smrt košeni kuršumima našeg junaka. U takvim uslovima igraču preostaje samo da dobro pritisne levi taster miša (parče selotejpa nije na odmet) i šara po ekranu dok ne pokosi sve što se miče. Ovakvo banalizovanje NOLF-a 1 i 2 zaslužuje osudu.

Da ne bi ispalo da se radi o potpunom promašaju, treba reći da je deo igre koji se događa u svemiru, najpre u bazi na Mesečevoj površini, a zatim u bezvazdušnom prostoru među krhotinama te iste baze, dosta interesantan i po svojoj koncepciji pomalo podseća na avanture Kejt Arčer. Sjajna ideja je i uvođenje vozila sa teškim naoružanjem – motornih sanki ili vespi koje na prednjem delu imaju ugrađen omanji top.

Kampanja za jednog igrača se može bukvalno završiti za jedan dan, čak i na „hard” nivou težine. Svesni toga, Monolithovci su ovo izdanje opremili multi-player modulom koji je mnogo napredniji i raznovrsniji od onih u oba NOLF-a. Pored uobičajnih „deathmatch” nivoa, interesantan je „doomsday” mod u kojem se dve ekipe bore da sastave uređaj koji, kada se aktivira, momentalno raznosi protivničku ekipu u paramparčad.

Contract J.A.C.K. je prosečan 3D shooter koji bi kao nezavisna igra još i mogao da prođe, da ne vuče korene iz jedne od najoriginalnijih igara u istoriji žanra. Ovako, on predstavlja neslavnu epizodu koju pod hitno treba zaboraviti. Nema ni šarma ni duhovitosti.

Slobodan MACEDONIĆ