Hiperprodukcija sportskih simulacija koju EA Sports dosledno sprovodi naročito je očigledna na primeru serijala FIFA koji se svake godine, otprilike u isto vreme, proširuje novim izdanjem. Ove jeseni i japanski Konami priprema svog igrača za nastup na pozornici fudbalskih simulacija za računare – Pro Evolution Soccer 3, hit s konzola koji najavljuje uzbudljivo vreme za ljubitelje fudbala.

Pritisnuti konkurencijom i potrebom za stalnim inovacijama, programeri su od FIFA 2004 napravili svojevrstan eksperimentalni model koji se značajno razlikuje od dosadašnjih izdanja, naročito od onog koje je bilo posvećeno svetskom šampionatu. Na spisku unapređenja najvažnije mesto pripada novoj bazi timova koja je proširena klubovima iz nižerazrednih takmičenja najjačih evropskih liga. Nažalost, naši prvenstveni klubovi su i ovoga puta „zaboravljeni”.

Premda kvalitet grafike u FIFA simulacijama nikada nije bio predmet sporenja, u ovom izdanju dizajneri su premašili svoje mogućnosti, postavivši nove standarde na polju realističnosti. Sjajno su urađeni ponovljeni snimci koji pružaju punu preglednost i idealan uvid u putanju lopte, što ni najiskusnijim televizijskim režiserima ne polazi često za rukom. Mnogo pažnje posvećeno je i što vernijem prikazu lica igrača, tako da će poznavaoci fudbala lako prepoznati svoje miljenike na terenu. Dresovi su, kao i timovi i igrači, autentični i pod uticajem vremenskih prilika menjaju izgled – po kiši bivaju pokriveni blatom, dok se pri suvom vremenu naprašuju. Jedini nedostatak predstavlja publika koja i dalje deluje isuviše „veštački”.

Sjajna muzika i dobar komentar utakmice su u skladu s kvalitetom dosadašnjih igara, dok su izgled i organizacija menija drastično pogoršani, što za posledicu ima neudobnu navigaciju kroz opcije. Novinu predstavlja interesantan režim Career, u kojem igrač dolazi na kormilo tima po ugovoru koji traje godinu dana. U tom periodu on treba da ispuni očekivanja uprave kluba, boreći se za bodove koji su neophodni za vođenje igrača i obavljanje transfera.

FIFA 2004 se ne može pohvaliti sjajnom atmosferom igranja. Uprkos očekivanjima, EA Sports nije promenio konja koji ne pobeđuje, ostavivši brdo problema u upravljačkom sistemu koji će igrače naviknute na fluidnost FIFA World Cupa 2002 dovoditi do ivice strpljenja. Naročito je problematično dodavanje koje je i pored dva tastera kojima se obavlja (direktno dodavanje „u noge” i ubacivanje u prazan prostor ispred saigrača) izuzetno neprecizno i nepouzdano, tako da će proći mnogo vremena pre nego što naučite da lopte servirate „na tacni”. Neko bi pomislio da je takvo rešenje plod želje autora da igru učine autentičnijom (poznato je da lopta „ne sluša” uvek ni najveštijeg fudbalera), ali u tom slučaju bi i kompjuterski vođeni igrači morali da prave slične greške, što ovde nije slučaj. Dodavanje glavom je jedini element u ovom segmentu igre koji je faktički bolji nego ranije, mada i u ovom slučaju igrači radije šalju loptu gde oni žele, nego gde biste vi hteli.

Novi položaj komande za sprint, koja je s tastera ’W’ pomerena na ’E’, može biti izvor velikih frustracija, budući da dovodi do toga da se u ključnim trenucima prave kardinalne greške. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da najbolji igrači ni u punom trku ne mogu da prestignu netalentovane drugoligaške fudbalere iz zone odbrane. Efikasan dribling praktično ne postoji, što dodatno otežava građenje igre u zoni napada. Postizanje pogotka ni iz kontranapada nije jednostavno jer protivnički odbrambeni igrači lako sustižu vaše napadače, dok problem s dodavanjem onemogućuje preciznu manipulaciju loptom ispred protivničkog gola. Jedino izgledno rešenje za postizanje pogotka, ma koliko čudno zvučalo, jesu šutevi iz daljine. Dok se u ranijim FIFA igrama pogodak s udaljenosti veće od dvadesetak metara smatrao pukom srećom, ovde će takvih evrogolova biti na pretek, budući da se golmani loše snalaze s brzim loptama.

Startovanje na loptu odnosno potezi kojima se lopta oduzima protivničkom igraču daleko su bolji nego ranije. Prekršaji se sada ne dosuđuju samo kada dođe do obaranja igrača, već i pri svakom grubljem guranju, kao i u situacijama kada na igrača startuje više fudbalera odjednom. Način na koji se lopta oduzima od protivnika zavisi od orijentacije igrača i to dodatno doprinosi autentičnom prikazu. Šutevi glavom su dobro izvedeni i sjajno animirani, mada postoji problem s usmeravanjem lopte. Za lakše planiranje akcije u zoni napada predviđena je Off The Ball perspektiva (taster ’Z’), kojom se kamera privremeno udaljuje, pružajući bolji uvid u raspored saigrača. Pri tom će dva igrača na dobrim pozicijama biti označena brojevima i oni se mogu uposliti ili kratkotrajno kontrolisati pre nego što prime loptu, kako bi se oslobodili čuvara. Ovo je dobrodošla opcija koja igru može učiniti raznovrsnijom i atraktivnijom. Pohvale zaslužuje i redizajniran trenažni režim koji omogućuje uvežbavanje izvođenja slobodnih udaraca i kornera, kao i dobar izbor šampionata.

Lome se koplja oko procene da li je FIFA 2004 opravdala očekivanja. Evidentan tehnički napredak i korenite izmene u engineu postoje, ali ostaje problem polovične igrivosti koji svakako mora biti rešen već u sledećem izdanju. U suprotnom, najprodavaniji serijal fudbalskih simulacija neće još dugo nositi taj epitet.

Gradimir JOKSIMOVIĆ