Uprkos odličnim ocenama i dobrom prijemu kod igrača, prošlogodišnje izdanje NBA Livea, najprodavanije simulacije košarke na računarima, nije zadovoljilo sve ukuse. Svesni činjenice da autentičnost nije jača strana ove simulacije, programeri kanadskog ogranka EA Sportsa ove godine su pokušali da stvari malo „uozbilje” tako što su usporili izvođenje, uveli niz grafičkih poboljšanja i delimično izmenili upravljački sistem.

Sporija igra će obradovati pre svega zagovornike teze da su dosadašnje NBA Live simulacije imale isuviše arkadni šmek. Mnogo više pažnje sada se mora posvetiti planiranju svih elemenata igre, budući da se više ne mogu jednostavno izvesti skriptovane kombinacije koje „pale” i donose sigurne poene. Vizuelna raskoš NBA Livea 2004 će izmamiti bezrezervne pohvale i od najstrožijih kritičara. Naročito upečatljivo unapređenje odnosi se na animaciju igrača, koji reaguju adekvatnije nego ranije, u zavisnosti od pozicije koju zauzimaju u odnosu na druge igrače. Prepravljen je i niz grafičkih detalja, kao što su publika i patike na kojima se sada jasno vidi ime proizvođača.

Zvučna podloga je značajno bogatija i nafilovana je karakterističnim orguljaškim partiturama za podizanje atmosfere, novim najavljivačima i komentatorima koji prenos utakmice obogaćuju mnoštvom dopunskih informacija o igračima. Upečatljiv je i način na koji publika nagrađuje svaki atraktivniji potez, bilo da ispoljava oduševljenje ili negoduje, a naročitu dimenziju daju instrukcije trenera koji svojim igračima s ivice aut linije upućuje (uglavnom beskorisne) savete.

I te kako dobrodošla izmena odnosi se na komande za šutiranje i zakucavanje, koje su konačno raspoređene na odvojene tastere. Zahvaljujući tome, igrača možete „prisiliti” da pokuša zakucavanje ili polaganje lopte čak i kada se nalazi u položaju za šut (u ranijim verzijama nemogućnost forsiranog zakucavanja bila je jedna od najčešćih zamerki igrača koji uživaju u atraktivnim potezima).

Postoji i sasvim nova komanda za izvođenje tzv. jump stop finte, kojom se protivnički igrač izbacuje iz igre i otvara slobodan put za atraktivno zakucavanje. Ovaj manevar je naročito efikasan kada se nalazite u blizini reketa i treba ga što češće koristiti – jedini problem je što je za njegovo izvođenje potrebno nešto više vremena, zbog čega će vam drugi odbrambeni igrači lakše blokirati šut.

Od velike koristi u zoni napada jeste kontrola igrača koji ne drži loptu, kako bi se postavio u poziciju za šut ili ali-up. Naravno, za uspešno izvođenje tako složenih kombinacija neophodno je dosta vežbe, a toplo preporučujemo i džojped s dovoljnim brojem tastera.

Glavne mane igre su nepotpuno predstavljene statističke osobine igrača u režimu franchise i loše razvijen sistem brzog dodavanja, zbog kojeg je praktično nemoguće izvesti efikasan kontranapad. Igrač u zoni napada drastično usporava akciju jer loptu prima kao da pred sobom ima zonsku odbranu, čak i kada mu je put do koša potpuno čist.

U mane spada i velika hardverska zahtevnost zbog koje se i na najjačim računarima mora oboriti kvalitet prikaza, ne bi li se dobio koji frejm animacije više.

Gradimir JOKSIMOVIĆ