Sveobuhvatno rešenje za male pare

Da vas je neko pre samo godinu-dve zapitao šta je to softver za nelinearnu video montažu i DVD autoring, verovatno biste ga pogledali belo, osim ako ne spadate u srazmerno malu grupu ljudi koja je zbog prirode svog posla ili čistog entuzijazma ranije imala kontakte sa pomenutim pojmovima. Bilo, pa prošlo. Danas je situacija sasvim drugačija: aplikacije ovog tipa su do te mere ušle u modu da se nova izdanja (o unapređenim verzijama da i ne govorimo) pojavljuju bukvalno iz meseca u mesec, kao da je stvar prestiža koja će firma napraviti jednostavniji softver za audio/video montažu i upakovati ga u što šareniji korisnički interfejs. U tom moru programa, koji svi u suštini rade jedno te isto, ponekad je teško pohvatati konce, tim pre što proizvođači, sasvim razumljivo, tvrde kako je upravo njihovo rešenje najbolje.

Kome se, dakle, privoleti carstvu? Kompjuterski softver nije deterdžent za pranje veša, pa da vas neko svakodnevno putem televizije bombarduje plavim i zelenim zrncima, već intelektualni proizvod koji se kupuje na duže staze, često za zamašne svote novca, i koristi u zavisnosti o realnih potreba. A one su, voleli mi to da priznamo ili ne, najčešće neuporedivo manje od mogućnosti koje nude savremeni programi, pogotovo oni više klase. Ponekad je upravo iz tih razloga poželjno zagrebati tamo gde to na prvi pogled nema nikakvog smisla, naročito u našim, još uvek poludivljim tržišnim uslovima, i analizirati šta se to krije iza jeftinih i samo naizgled neupotrebljivih izdanja. Ono što tom prilikom može da ispliva ume da iznenadi i najveće skeptike, pogotovo ako se iza naslova krije renomirani proizvođač.

Pinnacle Systems već je dugo bitan igrač, gotovo doajen u oblasti obrade video-signala, kako na polju hardvera (Miro proizvodi) tako i kada je reč o softveru. Za razliku od jasno profilisane konkurencije koja se deli na firme koje plasiraju profesionalne aplikacije i one druge koje izrađuju softver za kućnu upotrebu, Pinnacle je ostao veran i jednom i drugom tržištu, ponudivši dva komplementarna rešenja koja imaju mnogo sličnosti, ali i ozbiljnih razlika, u zavisnosti od toga kome su namenjena. Pinnacle Edition, koji je odskora dobio „tečni” prefiks Liquid, dogurao je do verzije 5.5 i predstavlja ozbiljnog takmaca Premieru Pro ili Vegasu 4.0. Ali, mi smo ovde da kažemo nešto više o onom drugom, „narodskom” programu, koji je prema statistikama jedan od najpopularnijih u svojoj oblasti. Pinnacle Studio već dugo vremena važi za jedno od najboljih, ako ne i za najbolje rešenje za sve one koji se prvi put upuštaju u avanturu digitalne montaže i izrade DVD-ova, i to iz dva osnovna razloga: zbog jednostavnosti koja korisniku omogućava da posle sat-dva eksperimentisanja i nekoliko pročitanih stranica Helpa „skocka” DVD kojim ima razloga da se ponosi i zbog sjajnog odnosa kvalitet-cena jer se za maltene simboličnu sumu, čak i za ovdašnje uslove, dobija program izuzetnih mogućnosti, od kojih su neke, poput pozadinskog renderovanja filma u toku same montaže, naprednije od, recimo, Premiereovih. Popularnost Studija dodatno je podstaknuta pametnom poslovnom odlukom kompanije Pinnacle da ga kao prateći softver „besplatno” deli ne samo uz svoje, već i uz konkurentske hardverske proizvode.

Krajem januara ove godine pojavio se Pinnacle Studio 9. Prilično veliki broj verzije za jedan program ove vrste, ali ne treba smetnuti s uma da su u njegovom slučaju vremenski razmaci između verzija bili znatno kraći u poređenju sa srodnim proizvodima kompanije Adobe. Međutim, pre nego što kažemo šta je to novo što je donela „devetka”, upoznajmo se u kratkim crtama sa konceptom programa i njegovim osnovnim mogućnostima.

Studio se, generalno gledano, sastoji od tri modula: Capture, Edit i Make movie. Kao što im sama imena sugerišu, oni su namenjeni „hvatanju” video-zapisa na računar, njegovoj pripremi i montaži i, konačno, izradi samog DVD diska ili eventualno konverziji u jedan od podržanih izlaznih formata. Dakle, ništa revolucionarno i neviđeno, ali zato veoma funkcionalno. Modul za inicijalizaciju i capturing definitivno je najslabiji segment Studija jer korisniku ne daje bogzna kakve mogućnosti podešavanja, ali svoj posao sprovodi bezbolno, uz automatsko detektovanje promene kadra, razdvajanje scena i njihovo umetanje u poseban prozor koji predstavlja polaznu tačku u procesu montaže.

Edit modul predstavlja centralni deo programa i upravo je on zaslužan za njegovu veliku popularnost. Za razliku od konkurentskih proizvoda, vremenska linija Studija sadrži čak pet paralelnih nivoa u koje, po sistemu „idiot friendly”, u nekoliko jednostavnih poteza može da se ubaci sav multimedijalni sadržaj koji čovek može da zamisli prilikom kreiranja DVD-a. Prva dva nivoa sadrže osnovni audio/video zapis, zatim sledi nivo za titlove, nivo za dodatne zvučne efekte i tzv. voice over (komentari korisnika) i, konačno, nivo za prateću muziku. Preostali deo ekrana rezervisan je za preview prozor i tzv. album, koji pored detektovanih scena importovanog videa sadrži još pet „kartica”, iza kojih se kriju svi video efekti i tranzicije, dizajner titlova i DVD menija, te biblioteka zvučnih efekata i statičnih slika. Podržan je rad i u storyboard režimu, ali je on namenjen apsolutnim početnicima i nema neku upotrebnu vrednost.

Što se samog procesa montaže tiče, on je takođe ekstremno jednostavan i svodi se na elementarnu upotrebu alata razor (žilet) i „tumbanje” isečenih scena. Od Studija, naravno, ne treba očekivati da poseduje napredne alate koji su karakteristični za neuporedivo skuplje programe, ali su oni dovoljno moćni da se s lakoćom montira neki dokumentarac sa zimovanja ili svadbeno veselje. Oni koji nameravaju da konkurišu za Oskara za filmsku montažu treba da zaobiđu Studio u širokom luku.

U okviru modula za editovanje integrisan je i savršeno upotrebljiv dizajner DVD menija. Ovako nešto nije uobičajeno za profesionalne programe, ali u ovom slučaju i te kako ima smisla. Korisnik samo treba da definiše poglavlja i izabere neku od prikladnih „tema” (priloženo je 29 unapred dizajniranih), a program će odraditi sve ostalo. Meniji, pozadine i tasteri mogu da se menjaju i prilagođavaju specifičnim potrebama, ali s obzirom na relativno primitivnu koncepciju editora, treba se ograničiti samo na kozmetičke izmene u vidu promene fontova, pozadinskih fotografija i slično. Prateći DVD, koji se opciono isporučuje uz instalacioni CD, sadrži mnogo veću biblioteku „tema”, uključujući i animirane pozadinske menije izuzetnog dizajna.

Treći modul Studija, Make Movie, namenjen je finalizaciji DVD-a odnosno eksportovanju filma u neki od podržanih formata (VCD, S-VCD, MPEG-2, AVI, Real Video, Windows Media fajlovi). Upravo na ovom polju program pokazuje svoje odlične karakteristike. Pored činjenice da je sama rendering rutina veoma brza, proces dodatno ubrzava već pomenuta sposobnost programa da primenjene efekte proračunava u obliku pozadinskog procesa u toku same montaže, što se jasno vidi na progress baru vezanom za tekuću vremensku liniju. U taj proces, koji zaista štedi vreme i koristi pasivan rad računara, uključen je CPU, ali i grafička kartica. Inače, Studio je ovu sjajnu karakteristiku nasledio od svog starijeg brata, Liquid Editiona.

U poređenju sa prethodnom verzijom 8.4, novi Studio donosi niz manjih, ali korisnih novina. Pre svega, već na samom startu postaje jasno da su se autori „dozvali pameti” i uvažili činjenicu da postoje monitori sa rezolucijama većim od 1024 x 768. Naime, program sada konačno ima skalabilni interfejs koji će se prilagoditi trenutnoj rezoluciji desktopa, tako da više nema potrebe za radom u prozoru. Sve veća zastupljenost televizijskih aparata i digitalnih kamkordera koji sliku prirodno snimaju u odnosu 16:9 (ne izvode veštački crop pri vrhu i u dnu ekrana, kao što je to doskora bio slučaj) prirodno je dovela do pune podrške ovom formatu. To znači da Studio 9 „hvata”, montira i pravi DVD diskove u odnosu 16:9. Tu je i full screen preview opcija o kakvoj mnogi konkurentski programi mogu samo da sanjaju.

Velika novost je i set alata i poboljšavanje kvaliteta izlaznog audio i video zapisa. U domenu zvuka, ugrađeni su posebni filteri čija je svrha uklanjanje nepoželjnih šumova, posebno onih koji nastaju usled dejstva vetra ili potiču od same kamere (šum mehanike kod slabijih modela), a tu je i filter koji automatski čisti analogni zapis sa VHS kasete koji je prethodno digitalizovan. Tome treba dodati i postojanje miksera za 5.1 surround i podršku za VST i RTF-x plug-inove. Što se tiče videa, Pinnacle se posebno diči opcijama za stabilizaciju slike i kolornom korekcijom kakvu imaju samo profesionalni alati. Ova prva je od velikog značaja kada je potrebno koliko-toliko umiriti sliku nastalu usled podrhtavanja ruke snimatelja, što je kod amaterskih filmova uobičajena pojava. Program tada vrši elektronsko odsecanje spoljašnjeg oboda slike i odgovarajuće zumiranje, čime se stiče privid da je snimak mirniji.

Za one koji žele da prave DVD-ove, a nemaju nameru da za taj postupak utroše više od desetak minuta sopstvenog vremena, uvedena je tzv. SmartMovie opcija koja predstavlja potpuno automatizovan postupak „hvatanja” videa, njegove montaže i snimanja na dati medij. Kako sve to funkcioniše u praksi, nismo probali – rezultati su verovatno krajnje neizvesni i diskutabilni – ali je dobro znati da postoji program koji misli da je dovoljno „pametan” i kreativan da može potpuno da zameni čoveka u ovom poslu.

Kupovinom Studija 9 korisnik ima na raspolaganju sužen izbor video efekata i tranzicija, koji se u Pinnacleovom izdanju jednim imenom zovu Hollywood FX. Oni koji se ispruže za još malo para mogu dokupiti proširenu kolekciju plug-inova koja, u zavisnosti od verzije (Pro ili Mega), poseduje od 300 do 425 najrazličitijih specijalnih efekata, filtera, modela, alfa kanala i maski, što će oraspoložiti svakog ko je voljan da uloži malo više truda u produkciju DVD-ova. Najnovija verzija, koja nosi redni broj 5, predstavlja drastičan napredak u odnosu na prethodne, na samo u pogledu broja efekata, već i njihove fleksibilnosti. Stvar je u tome što se svi oni mogu neograničeno menjati i prilagođavati, i to u okviru posebne aplikacije koja funkcioniše nezavisno od Studija, a po svojoj strukturi veoma liči na programe za 3D animaciju. Sa instaliranim Hollywoodom 5 Pro, Studio 9 na polju tranzicionih i drugih specijalnih efekata glatko „šije” konkurenciju, uključujući tu i Vegas i Premiere. Pinnacle, naravno, „zna za jadac”, pa je smišljeno izbegao da Hollywood FX 5 napravi u obliku univerzalnog plug-ina, što znači da on funkcioniše samo u saradnji sa proizvodima matične firme. To jeste mač sa dve oštrice, ali je očigledno da se to Pinnacleu isplati.

Kao i uvek, na izbor programa koji će korisnik upotrebljavati u svom radu utiče mnogo faktora. U oblasti kućne digitalne video montaže trenutno vlada žestoka konkurencija, neko bi možda rekao čak i haos. Ako u traganju za svojim favoritom natrčite na Pinnacle Studio 9, nemojte ga olako odbacivati zbog njegovog naizgled asketskog izgleda. Deluje kao igračka, ali je mnogo više od toga.

Slobodan MACEDONIĆ