Koliko para, toliko muzike – izreka je koja opisuje većinu izdanja kompanije ValuSoft, distributera niskobudžetnih naslova koji reputaciju stiče više kvantitetom nego kvalitetom svojih igara. Promociju holivudskog spektakla „Troja”, ValuSoft je propratio RTS adaptacijom događaja opisanih u Homerovom epu, s jasnom namerom da iskoristi snažnu medijsku kampanju koja je pratila film u pohodu na bioskopske blagajne.Battle for Troy je strategijska simulacija koja sukob Grka i Trojanaca prikazuje u bledom RTS okruženju. Mehanika igre je jednostavnija nego u drugim ostvarenjima ovog žanra, naročito kada je u pitanju prikupljanje i eksploatacija resursa. Do materijalnih sredstava dolazi se na neposredan način, osvajanjem ključnih sela koja svakog minuta u kasu istresaju određenu količinu zlata. Odbrana ovih naselja je od ključnog značaja budući da iza ubijenih neprijatelja ostaje tek neznatna količina dragocenog metala. Zlato se koristi za regrutovanje vojnika, kojih obično nema u dovoljnom broju. Ako se odlučite za odbranu naselja po svaku cenu, lako se može dogoditi da vam ponestane ljudstva za završetak misije. Probleme stvaraju protivnici koji često napadaju stražarnice niotkuda. Obe sukobljene strane imaju približno isti broj jedinica, među kojima se nalaze i one s nadljudskim moćima (armije kostura i kiklopi, na primer). Tu su i heroji čije borbene karakteristike nadmašuju mogućnosti običnih jedinica. Jedinice koje nakon sukoba ostanu na nogama stiču iskustvo koje prenose u sledeće misije i to bi bila zgodna mogućnost kada bi više vojnika dočekalo kraj bitke s glavom na ramenima. Praktično jedini način da sačuvate ljude jeste da ih ne šaljete na bojno polje, zbog čega čitav koncept s prenošenjem iskustva pada u vodu. Loš upravljački interfejs onemogućuje precizno komandovanje jedinicama. Najveće muke zadaje miš koji je toliko osetljiv da strelica bukvalno leti tamo-amo po ekranu, zbog čega je teško izabrati odgovarajuće ikone, a kamoli locirati sitna polja na mapi. Srećom, privikavanje na nervozne kontrole ne traje isuviše dugo. Tokom biranja grupe jedinica često se dešava da kamera „sklizne” s bojnog polja da bi se postavila iznad izabranih objekata, a to lako može da dekoncentriše igrača. Obrazac kretanja jedinica je blago rečeno čudan jer izgleda kao da ne postoji način da se one formacijski grupišu tako da izgledaju kao ozbiljna antička vojska, a ne kao grupa pripitih soldata koji jurišaju na sve četiri strane sveta. Vojnici se kreću u izduženim kolonama tako da se svaki susret s protivničkim snagama završava tako što vojnici s čela kolone brzo završe s kopljem u grudima, pre nego što snage iz pozadine i namirišu protivnika – bitka zato često predstavlja komičnu sliku u kojoj nadmoćni protivnik masakrira vaše trupe, kao što pas proždire kobasicu. Grupisanje jedinica otežavaju i pojedinci koji na početku bitke napuste formaciju da bi potom nahranili protivnička sečiva, jedan po jedan (ostatak vojske će to uglavnom propratiti mirno, s idiotskim osmehom na licu). Budući da se ni protivnička armada ne ponaša bitno inteligentnije, o konkretnoj taktici u ovoj igri ne može biti reči. Jedino što možete da učinite jeste da pazarite što više vojnika, da ih pošaljete sve odjednom na neprijatelja i nadate se da će sve ispasti kako treba (a obično ne ispadne tako, pa se i naizgled najjednostavnije bitke završavaju neslavno). Da sve bude još gore, isključena je mogućnost snimanja pozicije tokom misije, što uništava i ono malo privlačnih detalja. Da ne bude samo kuknjave, Battle for Troy ima i svetlih tačaka. Doduše, mogu se sažeti u nekoliko reči: zanimljiva istorijska potka (iz nekog razloga, ozbiljniji proizvođači strategijskih igara uporno ignorišu Trojanski rat), simpatična grafika, pristojan zvuk i... To je to. Gradimir JOKSIMOVIĆ | | |
