Tokom šetnje kroz muzej elektronskih igara mnogi proizvođači su se zaustavili pred eksponatom Froggera, arkadne ikone kojom su daleke 1981. godine Konami i Sega zarazili milione igrača širom sveta. Oživljavanjem legende ove godine pozabavio se havajski ogranak Konamija koji je svoju viziju savremenog Froggera kreirao po ugledu na PC rimejk kompanije Hasbro Interactive, objavljen pre gotovo četiri godine (Swampy’s Revenge, SK 11/00).

Uprkos jednostavnijoj konstrukciji i nedovoljnoj eksploataciji 3D prostora, Frogger’s Adventures prilično uspešno oslikava dinamičnost i jednostavan upravljački interfejs originala. Mehanika ove igre se od Hasbrove verzije razlikuje tek u nekoliko beznačajnih detalja, dok su okruženje, kamera i upravljački sistem u obe igre gotovo identični. Premda je igra u punom 3D okruženju, žabac ima strogo definisan šablon kretanja, ograničen na četiri pravca – teren je, naime, izdeljen na nevidljive kvadrate, poput polja na šahovskoj tabli, po kojima se Froger kreće kratkim ili dugim skokovima; na sličan način kreću se i sporedni likovi, bilo da lete, gmižu, plivaju ili trče. Zbog odvojenih komandi za skakanje i okretanje u mestu, upravljanje se isprva može učiniti nedovoljno intuitivnim. Ipak, takve komande su bolje rešenje za brzo prelaženje komplikovanih deonica. Pored dugih nogu, za opstanak u surovom okruženju žapcu će od velikog značaja biti i dugački jezik koji on ne koristi za besprizorno vređanje protivnika, već isključivo za sakupljanje dodataka i prebacivanje na udaljene platforme. Valja upamtiti i to da je svaki kontakt s vodom fatalan – gde ste još videli žabu koja zna da pliva, svašta.

Nivoi su raznovrsni, dobro osmišljeni i obiluju preprekama za čije prelaženje je, pored dobrih refleksa, potrebno i malo kreativnog razmišljanja. Nakon prvih nekoliko nivoa koji su predviđeni za upoznavanje s elementima okruženja, obrascem kretanja protivnika i spravicama koje olakšavaju prelaženje opasnih deonica, igraču se postupno serviraju sve živahniji neprijatelji i složenije kombinacije prepreka koje se savladavaju pažljivo planiranim i pravovremeno izvedenim koracima odnosno skokovima. Budući da ne postoji vremensko ograničenje za prelazak nivoa, kroz igru se treba kretati oprezno i promišljeno, a svaka brzopletost može biti kobna. Na kraju serije od tri nivoa žurki se pridružuju i Čuvari, golemi protivnici koji se eliminišu šablonskim akcijama.

Kamera prikazuje zbivanja u poluptičjoj perspektivi, statična je i obezbeđuje dobru preglednost i pravi osećaj dubine prostora, što i te kako olakšava prelaženje deonica s pokretnim platformama. Grafička podloga je zadovoljavajuća, mada su teksture i efekti ispod današnjih standarda, a nikakvih revolucionarnih pomaka nema ni po pitanju zvučne podloge. Režim za više igrača je razočarao budući da se svodi na rešavanje grafičkih slagalica, pri čemu je kompjuterski vođene protivnike gotovo nemoguće pobediti.

Gradimir JOKSIMOVIĆ