Snuker bilijar (sloš) na našim meridijanima ne spada u red najpopularnijih sportova, verovatno zbog nešto komplikovanijih pravila koja se umnogome razlikuju od rekreativnog bilijara kakav se obično upražnjava u salonima zabave, a koji podrazumeva obigravanje oko bilijar stola s flašom piva u ruci, „oranje” štapom po stolu i demonstraciju silovitih udaraca po principu „da pukne što jače”. U to da je bilijar ipak mnogo više od toga, prava veština čiju suštinu čine strpljenje i taktički dobro sračunati potezi, mogao se uveriti svako ko je barem jednom gledao profesionalni meč u kojem vrhunski majstori svog zanata izvode poteze koji na najlepši način demonstriraju osnovne zakone fizike.

Elektronske simulacije bilijara korene vuku još iz ere osmobitnih računara, a prva igra koja je uspostavila standarde i ostala u trajnom sećanju bila je Jimmy White’s Whirlwind Snooker (Amiga i Atari ST), trinaest godina staro remek-delo Arčera Meklina čijoj perfekciji do današnjih dana teže sve ostale simulacije ovog zanimljivog sporta. Najbliže cilju u poslednjih nekoliko godina našao se Codemastersov World Championship Snooker, čija se nova verzija na tržištu pojavila sredinom prošlog meseca, s jasnom namerom da se ustoliči kao nova referentna simulacija bilijara. Doduše, uzimajući u obzir jalovu konkurenciju, to neće biti naročito teško.

Sa stanovišta tehničke izrade, World Championship Snooker 2004 svakako je opravdao očekivanja. Vrlo dobra grafička podloga u kombinaciji s prirodnim animacijama igrača i iznenađujuće realističnim zvučnim efektima stvorili su autentičnu atmosferu mečeva, tako da je u nekim trenucima teško razlikovati igru od dobro režiranog TV prenosa. Velika pažnja posvećena je animaciji takmičara koja je osmišljena do najsitnijih detalja, temeljnije nego u bilo kojoj drugoj simulaciji ovog sporta. Takve animacije oduzimaju dosta vremena od igre, pa će energičniji igrači sigurno pohitati da ih isključe. Međutim, iako dobija na dinamici, bez tih „smornih” animacija igra gubi čar i brzo dosadi.

U ulozi glavnog komentatora našao se veteran sporta Džon Virgo, ali on svoj posao nije uradio na najbolji način – glas mu zvuči kao da je na snimanje doveden posle mesec dana mučenja u turskom zatvoru i to loše utiče na atmosferu tokom meča. Drugi komentator donekle popravlja utisak. Veći doprinos autentičnosti daju odlični zvučni efekti – tapšanje, nakašljavanje gledalaca, zvonjava mobilnog telefona iz publike, buka koju proizvode kugle kada se sudaraju itd.

Pored uobičajenih režima igre (snuker, bilijar s osam odnosno devet kugli), igračima su na raspolaganju i virtuelne rekonstrukcije završnica nekih od najvećih mečeva u istoriji sporta, poput antologijskog duela u kojem je Denis Tejlor 1985. godine pobedio Stiva Dejvisa rezultatom 18:17. U ovoj opciji igrač dobija mogućnost da odigra nekoliko poslednjih udaraca, na tabli koja je uređena tako da izgleda kao u tom trenutku meča. Nažalost, i u ovom slučaju angažovan je anemični komentator na teškim antidepresivima, tek da sroza uzbuđenje. Zanimljiv je i režim Trickshots u kojem se kao tutor pojavljuje Džon Virgo, spreman da ambicioznijim igračima objasni i prikaže neke od svojih legendarnih trik udaraca.

Da bi se i početnici osećali dorasli legendarnim imenima svetskog bilijara koja se nalaze na spisku takmičara, u igru je uvršten naročit sistem za pomoć pri izvođenju udaraca. On funkcioniše tako što iscrtava putanju dve kugle koje stupaju u koliziju (u zavisnosti od nivoa težine, iscrtana putanja je kraća ili duža), čime je olakšano izvođenje preciznih udaraca, ali ne i složenijih poteza koji podrazumevaju kombinovana odbijanja i igru pomoću martinela. Osim toga, putanje nisu uvek sasvim precizne i može se desiti da kugla nakon udarca krene u drugom pravcu, naročito ako se koristi spin – to možda i nije loša okolnost jer bi u suprotnom igra bila isuviše jednostavna. U okviru druge opcije namenjene početnicima nalazi se trenažni režim u kojem virtuelni Denis Tejlor prati i komentariše svaki potez igrača i objašnjava osnovna pravila snukera.

Što se pravila tiče, igra poštuje principe tzv. engleskog snukera, najrasprostranjenije varijante koja se igra s ukupno 22 loptice (petnaest crvenih, šest obojenih i jednom belom). Kod nas su poznatije pool varijante s osam odnosno devet lopti, čija su pravila u skladu sa standardom usvojenim 1995. godine – engleski 8-ball se igra s crvenim i žutim, a američki 9-ball s numerisanim kuglama. U kasnijoj fazi igre na raspolaganju su i bonus režimi koji donose potrebnu svežinu i drže pažnju igrača. Fizički model je izvanredan, čini se bez ijednog propusta, a pohvale treba uputiti i na račun inteligencije kompjuterskih protivnika. Naročito je realističan model oscilacije u efikasnosti igre – na primer, kada protivnik započne loše, tokom izvesnog perioda gubi koncentraciju i srlja iz jedne greške u drugu, baš kao što bi to radio živi igrač.

Upravljački sistem je odlično koncipiran i omogućuje ugodnu manipulaciju štapom, izvođenje spina, rotaciju i promenu perspektive kamere.

Gradimir JOKSIMOVIĆ