Samostalni MP3 džuboks uređaji

Pomislili biste da o fenomenu MP3 muzike više nema šta da se kaže, ali komercijalna upotreba ove tehnologije otvara sasvim nove mogućnosti

Sigurno uživate u MP3 muzici na svom računaru, a možda imate i prenosni uređaj sa CD-om, fleš memorijom ili hard diskom. Izbor hardvera i softvera za ovu svrhu je više nego dobar i svako može da na tržištu nađe ono što mu je potrebno. Mnogi vlasnici kafića i drugih javnih lokala odavno su shvatili prednosti MP3 muzike i smestili čitave kompjutere u svoje šankove ili di-džej kabine. Međutim, komercijalna upotreba uređaja sposobnog da pušta muziku rešava vlasnike lokala brige oko izbora muzike koja će biti po želji gostiju, a istovremeno im omogućava i dodatnu zaradu.

MP3 džuboks, kao samostalan uređaj, više nije nikakva novost, a relativno je mala investicija, ne mnogo veća od samog kompjutera. Gotovo da uopšte nema proizvođača koji bi ovakve uređaje proizvodili u većim serijama, ali manje firme i pojedinci širom sveta sklapaju MP3 kabinete pogodne za upotrebu u javnim prostorima. MP3 džuboks je u suštini običan kompjuter sa operativnim sistemom i odgovarajućim softverom, a njegovu komercijalnu upotrebu omogućava jednostavna ugradnja tzv. žetonjere odnosno mehanizma koji će prihvatati kovanice ili žetone. Sprega žetonjere s računarom je za prosečnog elektroničara jednostavan problem – potrebno je samo na odgovarajući način sprovesti signal koji nastaje ubacivanjem novčića do nekog od ulaznih portova na standardnom PC-u, a dalje je sve stvar softvera.

Zbog toga, logično, softver mora biti specijalizovan. Postoje mnogi programi ove namene koji rade pod raznim operativnim sistemima (Windows, Linux, pa čak i DOS), a zajedničko im je to što omogućavaju sistem naplate pesama i imaju mogućnost nasumičnog puštanja pesama kada niko nije platio „svoju” pesmu. Ovakvi programi najčešće imaju i mogućnost izbora pesama po izvođačima i albumima, prikaz omota albuma itd. U napredne funkcije spada mogućnost promene izgleda ekrana upotrebom skinova, prikazivanje reklamnih poruka ili, na primer, mogućnost da gost ubacivanjem više novca postavi pesmu na vrh plej-liste ili čak prekine pesmu koja se u tom trenutku emituje.

Još jedan specifičan zahtev za softver u ovakvim uređajima jeste mogućnost brzog baratanja ogromnim brojem podataka o pesmama, s obzirom na to da MP3 džuboks neće biti zabavan gostima ako ga vlasnik lokala ne opremi dovoljno velikim hard diskom i ne „nakrca” hiljadama i hiljadama pesama. Zato se mnogi programi ovog tipa oslanjaju na prave sisteme za upravljanje bazama podataka, kao što je, na primer, MySQL.

Naravno, MP3 džuboksi nemaju miš ili tastaturu i njima se upravlja preko svega nekoliko tastera izvučenih na površinu kućišta. Upotrebljeni ekran može biti klasičan, sa katodnom cevi, što diktira upotrebu kućišta u obliku samostojećeg kabineta. Modeli u kojima je upotrebljen LCD ekran mogu da budu znatno manjih dimenzija, tako da mogu i da se kače na zid. Posebno je interesantno i atraktivno kada je ugrađeni ekran touch-screen tipa, tako da publika može da upravlja uređajem prostim dodirivanjem „tastera” na ekranu.

Ideja ovakvih uređaja je prosto stvorena za projekat u domaćoj radinosti i kao način da uposlite svoj prethodni računar „srednje generacije”. Ako ipak niste vični celom procesu, u našem bližem i daljem okruženju postoji nekoliko isporučilaca hardvera i/ili softvera. Na primer, slovenačka firma CEquipment (http://cequipment.com) nudi MP3 džubokse sa touch-screen LCD-om i odgovarajućim softverom, a jedan gospodin iz Hrvatske nudi komercijalni softver za MP3 džuboks, pristojnih mogućnosti (http://www.mp3jukebox.cjb.net). Naravno, postoji mnogo drugih proizvođača kompletnog uređaja i raznih softverskih ostvarenja, od kojih su neka i besplatna. Dobra polazna tačka je sajt autora jednog od softverskih ostvarenja (http://webpages.charter.net/celamantia/jukebox), zbog samog programa, ali i zbog linkova ka drugim interesantnim lokacijama na ovu temu.

Međutim, povod za ovaj tekst je ipak lokalnog karaktera. MP3 džuboks uređaje smo u praksi videli, između ostalog, u dva beogradska ugostiteljska objekta: „Crna kornjača” na ulazu na stadion „Tašmajdan” i kafić „Bora Bora” u ulici Cara Dušana. Verovatno postoji i više proizvođača u Srbiji, ali autori ovih aparata rekli su nam nekoliko detalja o svojim modelima. U pitanju su standardni PC računari sa Pentium 4 procesorom, hard diskom po želji i interfejsom za žetonjeru. Upotrebljen je domaći softver sasvim solidnih mogućnosti i dizajna, u šta smo se i sami uverili, a radi pod Red Hat 9 Linuxom.

I za kraj, jedna napomena ugostiteljima: pored očiglednih prednosti, postavljanje MP3 džuboksa u lokalu otvara dve ekonomsko-pravne dileme – posedovanje kopirane muzike i javno emitovanje.

Tihomir STANČEVIĆ