Da su filmske adaptacije stripova o superjunacima neobično unosan posao, svedoče izveštaji o astronomskim ciframa koje holivudski mešetari ubiraju na bioskopskim blagajnama još od Donerovog „Supermena”, prvog stripskog blokbastera iz 1978. godine. Dobroj zaradi nadali su se i tvorci dugo najavljivanog filma o ženi-mački Selini Kajl, intrigantnoj heroini koja je putem uspeha krenula podruku s Betmenom pre više od šezdeset leta. Nažalost, ekranizacija priče o metamorfozi stidljive gospođice Kajl, alias Pejšens Filips (Hali Beri), u maskiranu ratnicu mačjih sposobnosti koja bitiše na tankoj liniji izmedu dobra i zla, poslužila je samo kao slatki desert zluradim kritičarima, koji se listom rugaju umetničkoj (bez)vrednosti filma, ispraznom scenariju i scenskim „bravurama” najpoznatije holivudske meleskinje, koju ni tesan kožni kostim nije spasao blamaže. Bilo kako bilo, film je našao svoju publiku među fanatičnim poklonicima crtanog originala, koji su producente spasli od potpunog fijaska. Igra zasnovana na ovom filmu svakako neće imati toliko sreće.

Malo je igrača očekivalo da će Catwoman biti naslov vredan pažnje. Ipak, najava da će igru potpisati Electronic Arts, koji u svom opusu ima vrlo dobre adaptacije „Gospodara prstenova”, pobudila je nadu u povoljniji ishod. Iluzije su se raspršile kada se igra konačno pojavila, očigledno skrpljena tek da se u prodaji pojavi u vreme premijere filma i iscedi još koji dolar iz džepa zanesenih obožavalaca. Dobro zamišljena, ali očajno realizovana i u svakom smislu nedovršena igra podeliće, tako, sudbinu PC verzije Spider-Mana 2, prošlomesečnog kandidata za titulu najvećeg razočaranja godine.

Scenario se labavo oslanja na radnju filma, ali bez jasno uobličene pozadinske priče i konzistentnih animacionih sekvenci koje bi igri dale smisao i barem nakratko zainteresovale igrače koji nisu imali (ne)sreću da gledaju film. Ovako, uzbudljiva priča o čudesnom vaskrsnuću svedena je na konglomerat jednoličnih nivoa u kojima gđica Filips svoje nadljudske sposobnosti koristi za borbu protiv kriminala, tumarajući mračnim uličicama i juvelirnicama, njuškajući za tragovima koji vode do ljudi odgovornih za njenu smrt.

Pokušaj da se Catwoman učini naslednikom sjajne akcione platforme Prince of Persia propao je zahvaljujući rogobatnim kontrolama i lošoj borbenoj mehanici koja je vižljastu ženu-mačku pretvorila u teško pokretnu figuru koja jedva izlazi na kraj sa sopstvenim telom. Za razliku od Ubi Softovog hita, komotno upravljanje je nezamislivo bez analognog kontrolera jer se kombinacijom tastature i miša naprosto ne može normalno igrati. Jedini segment u kojem se ova igra može porediti sa slavnim uzorom jeste dobra pokretljivost protagoniste, na kojoj se zasnivaju sve logičke prepreke: Pejšens može da se penje po zidovima, puzi, skače i izvodi niz akrobatskih pokreta svojstvenih stvorenju s mačjim instinktima. Za pritiskanje tastera, povlačenje udaljenih poluga i ljuljanje koristi bič. Moći kojima se koristi u borbi protiv ubica uključuju sposobnost gledanja u mraku, oštro čulo mirisa kojim registruje tragove i „šesto čulo” za percepciju potencijalne opasnosti i predviđanje akcije protivnika.

Da ni u bogatom gimnastičarskom aranžmanu glavne junakinje ne bismo uživali do kraja, pobrinula se loša kamera koja više vodi računa o tome da seksi figura dvonožne mace bude lepo kadrirana, nego što obezbeđuje preglednost. Jasno je koliko to smeta tokom borbe i pri izvođenju preciznih skokova. Kretanje otežavaju i nespretno aranžirane komande koje je teško koordinisati i jednoličan ambijent u kojem nije uvek lako uočiti prolaz kroz koji se treba provući (preglednost je nešto bolja u režimu prvog lica, koji Pejšens koristi za skeniranje nivoa i praćenje tragova žrtve). Borbeni sistem je isuviše uprošćen, tako da su retki trenuci u kojima je potrebno upotrebiti specijalne pokrete koji se zarađuju sakupljanjem dijamanata (1000 poena daje jedan dijamant), a služe da borbu učine atraktivnijom. Izuzetak je potez razoružavanja, koji ćete često koristiti. Pomalo nervira i to što se pobeđeni protivnici s ekrana mogu skloniti samo ako nakon udarca završe u kanti ili padnu s krova.

Za prelaznu ocenu Catwoman može da zahvali vrlo dobroj grafici, pre svega uverljivim modelima i autentičnim teksturama, i lepoj animaciji koja je naročito izražajna kada je žena-mačka prikazana u krupnom planu. Zvučni efekti i muzika su osrednjeg kvaliteta, mada treba pohvaliti dobro aranžirane muzičke odlomke koji atmosferu čine napetijom. Utisak kvare nesuvisli dijalozi i glas Hali Beri koji zvuči smoreno i izveštačeno do krajnjih granica. Dozlaboga dosadna igra.

Gradimir JOKSIMOVIĆ