Među velikanima industrije digitalne zabave ime Džordana Mehnera vezuje se za pojam akciono-avanturističkih igara. Rođeni Njujorčanin i diplomac prestižnog američkog univerziteta Jejl, idejni je tvorac i realizator igre Prince of Persia (Broderbund, 1989), jednog od najbolje prodavanih ostvarenja u istoriji igračkog biznisa. Ova igra se smatra rodonačelnikom akcionih avantura, na čijim su temeljima nastali mnogi kultni naslovi, uključujući i Tomb Raider. Prevedena je na deset svetskih jezika i doživela je veliki broj izdanja za gotovo sve igračke platforme, čak i za mobilne telefone. Zahvaljujući Mehnerovoj želji da svoju igru prilagodi aktuelnom trenutku i spremnosti kanadskog Ubi Softa da obezbedi finansijsku potporu, pred nama se našao Prince of Persia: Sands of Time.

Centralna figura igre je mladi arapski princ usijane glave koga će pohlepa dovesti do magičnog bodeža indijskog maharadže i sata s Peskom vremena, glavnog katalizatora nesrećnih događaja koji će uslediti. Nesvestan fantastičnih moći koje bodež poseduje, princ će po nagovoru bivšeg maharadžinog vezira, glavnog zloće u igri, neoprezno osloboditi horde razuzdanih beštija s onog sveta i dovesti u pitanje opstanak čitavog kraljevstva. Na princu je sada da vadi kestenje iz vatre, misleći pri tom ne samo na kraljevstvo, već i na lepu princezu zanosnih oblina koja čami u zatočeništvu zlog vezira.

Nakon kratkog uvoda, predstavljenog briljantno renderovanom animacijom, počinje akcija koja uspešno oživljava nezaboravnu atmosferu originalne igre. Princip igranja verno prati postulate originala i uključuje atraktivne gimnastičarske akrobacije glavnog junaka, uzbudljive scene mačevanja i, naravno, skokove na kojima bi princu pozavideo i aktuelni svetski šampion u skoku u dalj. Od velike pomoći tokom borbe s onostranim karakondžulama biće i bodež čija će magija princu omogućiti čak i da kontroliše vreme, tj. da se vrati desetak sekundi u prošlost i popravi eventualne greške. Za izvođenje ovih trikova potreban je magični pesak koji se pojavljuje u strogo ograničenim količinama i brzo se troši tokom borbe.

Idealan balans između potrebe za izvođenjem magije i želje da se princ sačuva u jednom komadu jedna je od osnovnih prednosti igre. Arhitektura nivoa je neobična jer uključuje prostorije velikih dimenzija sa sijaset složenih zamki i prepreka koje se prelaze spretnim upravljanjem i povremenim rešavanjem logičkih zagonetki. Svaki nivo ima zadatak koji može biti jednostavan (recimo, spustiti se s plafona do poda s glavom na ramenima), ali i prilično složen, u koji treba uložiti dosta truda i strpljenja.

Tehnologija korišćena za prikaz grafike u igri obuhvata najsavremenija rešenja vizuelnog uobličavanja. Već činjenica da se na listi minimalnih hardverskih zahteva nalazi kartica s procesorom GeForce 3 nagoveštava sočno grafičko okruženje koje se zasniva na izdašnim pixel shading efektima i do sada neviđenom rešenju za umekšavanje ivica tekstura, zahvaljujući kojem Prince of Persia više liči na dobro dizajniran crtać nego na klasičnu kompjutersku igru. Praznik za oči su i brojni, odlično uklopljeni detalji i jedinstveni specijalni efekti koji doprinose autentičnoj atmosferi. Zvučna podloga je isto tako lepo uobličena i uklučuje zanimljive efekte, dinamičnu muziku i odličnu podršku za simulaciju 3D zvuka.

Prince of Persia ne bi bio ono što jeste da nema tečnu i prirodnu animaciju, naročito izraženu u pokretima glavnog junaka, koji su toliko neusiljeni da je pravo uživanje gledati princa kako se bori i izvodi raznovrsne akrobacije. Na jačim računarima brzina animacije ne varira značajnije i ni u jednom trenutku sporo iscrtavanje ne ometa igranje. Budući da je pristojan frame rate osnovni preduslov za uspešno rešavanje većine zagonetki, vlasnici sporijih konfiguracija će biti izloženi stalnom stresu uslovljenom neprijatnim usporenjima, koji će u jednom trenutku sigurno prevazići zadovoljstvo samog igranja. U raskošnoj grafici koja je pravo remek-delo savremenog igračkog dizajna, nažalost, uživaće samo vlasnici GeForce 3, GeForce 4 TI, GeForce FX i Radeon 8500 i novijih kartica, dok će oni s GeForce 4 MX grafikom, kakvih je u našem okruženju najviše, morati da skupe novac za novu karticu, ili da se zadovolje gledanjem trejlera.

Činjenica da je Prince of Persia prevashodno bio predviđen za igranje na konzolama stvara izvesne poteškoće, budući da se konzole odlikuju razvijenim upravljačkim sistemom koji nije lako prilagoditi računaru. Upravljanje glavnim junakom obavlja se kombinacijom miša i tastature i ono nije naročit problem. Ali, kamera zadaje glavobolje, ne toliko zbog sporosti koliko zbog lošeg pozicioniranja koje umanjuje preglednost. Taj problem najviše dolazi do izražaja kada treba izvesti precizan skok, koji se često završava u zagrljaju šiljaka koji vire iz poda. Nekim igračima će zasmetati i tzv. apsolutne kontrole, koje kao referentni sistem koriste ekran, a ne položaj glavnog junaka u prostoru – na primer, pritiskom na taster za kretanje levo, princ će krenuti ka levoj strani ekrana, umesto ka svojoj levoj strani, što u odsudnim trenucima može dovesti do gubitka života.

Prince of Persia: Sands of Time se može bezrezervno preporučiti ljubiteljima egzotičnih akcionih igara, naročito onima koji su uživali igrajući original.

Gradimir JOKSIMOVIĆ