Šestog juna 2004. navršilo se tačno 60 godina od „dana D”, iskrcavanja Anglo-Amerikanaca u Normandiji i početka operacije Overlord. Mađarski Digital Reality, u kooperaciji s Monte Cristo Gamesom i Asocijacijom veterana Normandije, imao je ambiciju da godišnjicu obeleži izdavanjem usko tematske real-time strategije koja bi pokrila tri ključne faze prva dva meseca kopnenih borbi na zapadnom frontu, ali je došlo do nepredviđenog kašnjenja. D-Day je u radnje stigao početkom septembra, promašivši nadahnuti patriotski talas koji je igru mogao evidentno bolje plasirati. Rana jesen je D-Day svela na meru koja joj pripada: gotovo neprimetnu pahuljicu u lavini strategija koje se bave istim istorijskim periodom.

D-Day koristi kompletnu tehnologiju iz prethodne igre pomenutog razvojnog tima: sa Desert Rats VS Afrika Korps igra deli koncept, mehaniku i engine, uz nekoliko pozitivnih, ali mnogo više negativnih izmena. Kao prvo, D-Day je veoma kratka igra: 12 misija podeljenih na tri kampanje mogu se savladati za dan-dva, posle čega vam ostaje samo multiplayer (ni ovoga puta nema skirmish moda, koji bi igri zaista dobro pasovao). Kao drugo, igra ima veoma uzak fokus – smešta radnju u dvomesečni okvir od pripreme za iskrcavanje, samog iskrcavanja, borbe u Normandiji krunisane operacijom Kobra (izbijanje na čistinu), a završava se zatvaranjem famoznog Falaise Pocketa i odsecanjem dela nemačkih snaga u Francuskoj.

Zašto je to loše? Zato što nema vremenskog otklona koji bi donosio nove jedinice sa odmicanjem toka rata (kao u DRvsAK), a što čini bitan sadržinski momenat svake ratne real-time strategije: D-Day vam od početka do kraja servira isti arsenal, sa malim varijacijama na nemačkoj strani. Igra vas baca u replike istorijskih bitaka na celoj dužini fronta, što podrazumeva da nemate „svoje” jedinice koje vodite od starta: svaku misiju u Danu D odrađujete sa potpuno novom postavom, koju posle kompletiranja misije više nećete videti.

Nezgodno je i potpuno odsustvo podešavanja snaga koje vodite u misije. Pre svake „table” imate klasičan brifing, posle kojeg automatski uskačete u akciju bez biranja trupa koje vodite sa sobom. Ovo potpuno anulira najzanimljiviji momenat iz DRvsAK-a, zarobljavanje protivničkih oklopnih vozila i njihovo korišćenje u daljem toku kampanje (uz rast iskustva). Istina, u toku misije možete „osloboditi” neki nemački tenk, top ili transporter, popraviti ga i iskoristiti protiv prethodnih vlasnika, ali samo do kraja trenutne misije. And, last but not least, s obzirom na to da se radi o striktnoj simulaciji istorijskih bitaka, nemate klasične heroje, čija je pozadinska priča (makar poluuspešno) obeležila DRvsAK. Doduše, na samom kraju poslednje misije imate kraću animaciju u kojoj se sreću dva stara drugara iz rata u severnoj Africi, ali bilo bi glupo da vam kvarimo to iznenađenje...

Pozitivni elementi. Pre svega, tu je nešto rafiniraniji interfejs, koji, na primer, prikazuje vizuelno-borbeni domet svake jedinice, što je posebno korisno kod izviđača. Kao drugo, igra poseduje blagu nelinearnost: ako u misijama, pored primarnih, kompletirate sekundarne i skrivene ciljeve, sledeća misija u nizu će vam biti nešto lakša zbog bonusa koji ćete osvojiti. Na primer, ako u drugoj misiji prve kampanje nabavite prevozno sredstvo pripadniku francuskog pokreta otpora, u sledećoj ćete imati dodatna tri minuta da razmestite ljudstvo za paljenje markera za padobrance; ako u osvajanju Šerbura ne uništite nemačke rezerve goriva (hidden objective), u sledećem zadatku imaćete više vazdušnih udara na raspolaganju; ako na pretposlednjem nivou sprečite Nemce da uhvate oborenog pilota Spitfajera, zatvaranje Falaise Pocketa će vam biti lakše zbog 10 „besplatnih” avio izviđanja koja ćete moći da iskoristite.

Dodatak igri je i opširan istorijski osvrt kao neobavezni deo svakog brifinga (Mission History), nekoliko video svedočenja starih vetarana iskrcavanja, kao i bogata enciklopedija svih jedinica koje ćete koristiti ili susretati. Istorijska autentičnost je skoro potpuna, što podrazumeva veliki akcenat na upotrebi pešadije, koju su ljudi izbegavali da koriste u DrvsAK, a zbog čega igra u nekim momentima predstavlja pravi izazov. Nažalost, autori su u igru ubacili i malu dozu fikcije, koju ćete videti u prvim misijama: Rene Artoa (pripadnik pokreta otpora kome nabavljate motocikl) i Mišel Duboa koja raspoređuje operativce te još nekoliko „Allo Allo” referenci ovde deluju glupo i neumesno, sprečavajući vas da se potpuno uživite u atmosferu.

Igra ima desetak tipova novih jedinica: nekoliko varijanti Šerman tenkova (Jumbo, Firefly i amfibijski DD), nemački Panther i King Tiger, Marder 3 tank destroyer... Posebna poslastica su tenkovi sa bacačem plamena (Churchill Crocodile i Flammpanzer 3) koje smo poslednji put videli u Close Combatu 5. Tu su i padobranci koje koristite na isti način kao i artiljerijski ili avio napad.

Autori D-Daya naglašavaju da ovo nije kraj, već početak talasa sličnih igara, sekvencijalno projektovanih do kraja Drugog svetskog rata u Evropi. Nadamo se da će sledeći naslov u nizu više podsećati na DRvsAK, pošto eksperiment s Danom D nije uspeo u potpunosti.

Miodrag KUZMANOVIĆ